Pocetna Društvo Užički akcijaši pošumljavali Jelovu goru

Užički akcijaši pošumljavali Jelovu goru

555
0
Podelite

Udruženje učesnika omladinskih radnih akcija i volontera Užice obeležilo je 1. april, nekadašnji Dan ORA akcijom pošumljavanja na Jelovoj gori.

Akcijaši su na ovaj način želeli da jedan od najlepših predela grada Užice, Jelova gora koja je poznata kao najveće stanište prirodne borovnice u Srbiji bude još zaštićenije šumsko područje sa novim sadnicama bukve.

U akciji je učestvovalo više desetina akcijaša i volontera koji su protekle subote uz tradicionalni brigadirski pozdrav organizovano krenuli sa Trga partizana put Jelove gore. Autobus je obezbedio „Bečej prevoz“, a sadnice „Srbija šume-gazdinstvo Užice“ i ovom prilikom akcijaši im upućuju reči zahvalnosti.

Predsednik Upravnog odbora užičkog Udruženja ORA i volontera Radul – Rašo Marinković kaže da udruženje neformalno postoji deset godina, ali da su zvanično registrovani 2019. godine. U proteklih pet godina pošumili su 15 hektara jele, bora, smrče, bagrema, javora, bukve…

– Cilj postojanja Udruženja je negovanje tradicija dobrovoljnog rada. Prvu akciju smo napravili u Karanu i pošumili 2,5 hektara bagrema, slede Pluževine kod Staparskog groblja kada smo pošumili oko 7 hektara, zatim 4 hektara na Jelovoj Gori i prošle godine u Staparima 2,5 hektara šume. Za proteklih pet godina pošumili smo 15 hektara šume uz učešće preko 500 volontera – navodi Marinković.

Učesnici akcija kao i prethodne na Jelovoj gori bili su i advokati, sudije, penzioneri, planinari, pčelari, volonteri Crvenog krsta, a kao akcijaši veliki doprinos dala je i ekipa Dobrovoljno-vatrogasnog društva Užice na čelu sa predsednicom Dragicom Jeftović.

– U akcijama učestvuju ljudu koji vole prirodu, Za mene je najveći ekolog koji godišnje posadi 30 sadnica bez obzira da li je to voće, šumska sadnica ili druga biljka.. Svaka zasađena sadnica je novi život u prirodi, ne postoji drugi način da očuvamo šume koje smo isekli nego da ih obnavaljamo – navodi Rašo Marinković. On skreće pažnju i na problem uključenja školaraca u akcije pošumljavanja, jer da bi im se priključili, recimo na Jelovoj gori u akciji pošumljavanja mora postojati pismena saglasnost oba roditelja. Marinković se seća i nekadašnjih akcija kada je pola Tare i Mokre Gore pošumljeno dobrovoljnim radom školaraca, a volonterizam nagrađivan u vidu besplatnog odlaska na ekskurzije.

Pored promocije dobrovoljnog rada i akcija pošumljavanja Udruženje svake godine organizuje i druženje u nekom od užičkih restorana 1. aprila tokom kojih se evociraju uspomene na vremena kada je volonterski rad imao zavidno mesto u društvu i na svaki način podstican posebno kod mladih.