– Zbog geografskog položaja grada i preko 450 metara visinske razlike između najniže i najviše tačke vodosnabdevanja preko 70 odsto vode koju distribuiramo građanima se prepumpava. Kako bismo isporučili vodu, recimo, u Lunovo selo ili Karan moramo vodu prepumpavati čak 4 puta gde za te namene koristimo preko 15 dinara da bi smo platili struju za prepumpavanje jednog kubika vode – navodi za “Vesti” direktor užičkog “Vodovoda” Duško Ljujić
U čemu je specifičnost užičkog vodovodnog sistema?
JKP “Vodovod“ je formiran sa osnovnim zadatkom da obezbedi uredno vodosnabdevanje građana i privrede grada Užica. Tu svoju ulogu vodovod u potpunosti ispunjava,obezbeđuje dovoljno zdrave vode za piće svim građanima i privredi Da bi vodovod isporučio građanima zdravu vodu za piće mora da redovno radi monitoring akumulacije Vrutci, da uradi detaljne biološke,mikrobiološke i fizičko-hemijske analize sirove vode. Posle monitoringa voda iz akumulacije se cevovodom dužine 12 kilometara doprema do fabrike za prečišćavanje vode. Na osnovu detaljnih analiza sirove vode kako na akumulaciji tako i svakodnevno na fabrici vode propisuje se tehnologija prerade vode odnosno definišu se potrebna doziranja svih hemikalija koje su potrebne da bi se dobila na izlazu zdrava voda za piće. U tehnologiji prerade vode svakodnevno koristimo osam različitih tehnoloških procesa. Posle prečišćavanja vodu sa fabrike distribuiramo građanima preko sistema od preko 40 rezervoara i preko 420 kilometara cevovoda različitih prečnika, različitih materijala i godina starosti. Imamo aktivnih cevovoda koji su izgrađeni davne 1938 godine, a imamo i novih rekonstruisanih cevovoda starih nekoliko mesecu. Pored cevovoda tu je i preko 120 kilometara kanalizacione mreže gde postoje delovi kolektora koji su zidani ciglom i postavljeni još pre sto godina. Iz navedenog može se samo donekle sagledati komplikovanost i zahtevnost sistema vodosnabdevanja za koga mnogi poznavaoci vodosnabdevanja kažu da je jedan od najkomplikovanijih u Evropi. Ako sa vidikovca Zabučje pogledamo okolo i gde god vidimo krov, do tog krova vodovod je došao sa dve cevi, jednom vodovodnom i jednom kanalizacionom koje su pod zemljom i ne vide se.
Kako posluje užički „Vodovod“, da li ste sanirali minus o kome je bilo reči i na sednici Gradske skupštine?
Na osnovu izrečenog jasno je da funkcionisanje i održavanje ovakvog sistema zahteva značajna sredstva. Tokom 2023. godine je preko 80 odsto ukupnih prihoda od prodaje vode potrošeno je na hemikalije, struju i plate radnika. Dodatni obračunski trošak, amortizacija je preko 65 miliona. Uz ogromna povećanja cena svih repromaterijala, hemikalija, energenata i plata radnika pri izradi plana poslovanja za 2023.godinu realna matematika je pokazivala da će vodovod na kraju 2023. godine biti u minusu oko 60 miliona. To nije ugrožavalo likvidnost, jer je amortizacija veća od planiranog gubitka. Zbog nekoliko ključnih razloga uspeli smo da planirani gubitak od 60 miliona smanjimo na ispod 40 miliona. Smanjenje planiranog gubitka se desio zbog značajne uštede na materijalu za popravke kvarova. Tokom 2022. godine smo imali ogroman broj teških havarija na magistralnim cevovodima (više od 10 havarija) dok tokom 2023.godine toga srećom nije bilo. Izostanak havarija nam je dao dodatno vreme za pojačane aktivnosti na rekonstrukcijama naših linija gde smo ispunili plan i preko plana uradili značajne poslove u nekoliko ulica što nam je obezbedilo povećanje prihoda od radova. Pored toga imali smo manje troškve električne energiji, jer je u seoskim područjima značajno smanjena potrošnja vode, a samim tim su se i smanjili troškovi struje za prepumpavanje vode. Da bi smanjili troškove prečišćavanja vode sa Vrutaka dograđujemo distributivni sistem da bismo mogli iskoristiti sva naša alternativna izvorišta u punom kapacitetu, a samim tim će nam manje vode trebati sa Vrutaka, Na alternativnim izvorištima voda je visokog kvaliteta i ne zahteva velike troškove prerade. Naša izvorišta smo zakonski zaštitili Zonama sanitarne zaštite, a i izvorište Turica će tokom ove godine biti zakonski zaštićeno, jer će biti završen Elaborat o zonama sanitarne zaštite na osnovu koga će Ministarstvo zdravlja proglasiti zone. Time će sva naša izvorišta biti zakonom zaštićena.
Kakvog je kvaliteta voda koju isporučujete korisnicima, šta kažu analize?
Što se tiče vode koju isporučujemo možemo reći da je izuzetno visokog kvaliteta. S ponosom ističemo da imamo jednu od najsavremenijih fabrika za preradu vode na kojoj radi mlada i izuzetno dobro obučena i školovana grupa radnika, fabrika koja predstavlja garant za sigurnost vodosnabdevanja za duži niz godina. U narednom periodu ćemo zainteresovanim građanima u skladu sa propisanim higijensko-sanitarnim uslovima omogućiti posete fabrici za preradu vode kako bi se sami uverili u izrečeno.
U kakvom je stanju akumulacija Vrutci, šta se dešavalo u proteklom periodu da li je dolazilo do neželjenog cvetanja algi?
Akumulacija Vrutci je uobičajenog ekološkog statusa što potvrđuje stalni petnaestodnevni monitoring kako vodozahvatnog profila tako i cele akumulacije. Brojnost cijanobakterija se periodično povećava, a periodično smanjuje gde se najveći broj njih koncentriše na 6 do 8 metara dubine. Pri većem uplivu sveže vode u akumulaciju dolazi do mešanja voda gde se cijanobakterije rašire po celoj dubini pa sa sirovom vodom cijanobakterije dolaze na fabriku. To nam ne predstavlja nikakav rizik po kvalitet vodosnabdevanja, ali nam izaziva značajno povećanje troškova prerade takve vode. Sve u svemu fabrika je moćna i može prečistiti i najzagađeniju vodu ali to značajno i košta. Problemi koje primećujemo na akumulaciji su izgradnja objekata razne namene u drugoj zoni sanitarne zaštite, a ima i nezakonitog pristupa akumulaciji. Pored toga u zoni akumulacije ima i formiranja divljih deponija pa smo jednu dugogodišnju veliku deponiju obeležavajući Svetski dan voda u sopstevnoj režiji uklonili.
Šta je sa zamenom azbestnih cevi i cevovodom visinske zone?
Povodom nedavne havarije na cevovodu visoke zone bilo bi dobro podsetiti da se radi o azbestnom cevovodu Fi-400 u visokoj zoni vodosnabdevanja koji spaja pravac Cerovića brdo-Pora-Gluvaći-Kapetanovina i dalje ka Lužničkoj dolini. S obzirom na veliki broj teških havarija na tom cevovodu JKP“Vodovod“ je još 2019. godine uradio projekat rekonstrukcije tog cevovoda. Dobijena je građevinska dozvola i projekat je zajedno sa projektom rekonstrukcije magistralnog cevovoda u Sevojnu i projektom unapređenja daljinskog nadzora i upravljanja dostavljen Kancelariji za javna ulaganja. Za sva tri projekta nakon prilagođavanjima Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima dobili smo pisane potvrde da se projekti mogu finansirati i ušli su u kratkoročni plan Kancelarije. Očekivali smo da će se finansiranje i rekonstrukcija magistralnih cevovoda raditi 2020-2021. godine ali vreme kovida je poremetilo sve planove. Opterećeni svakodnevnim kvarovima na magistralnom cevovodu u Sevojnu odlučili smo da zajedno sa gradom uđemo u rekonstrukciju ovog cevovoda što smo kao što znate uspešno završili tokom 2022. godine. Rekonstrukcijom magistralnog cevovoda u Sevojnu smanjili smo „prosipanje vode“ u Sevojnu za preko 10 litara u sekundi što je više od 800 kubika dnevno. Da napomenem da je sadašnja prosečna potrošnja vode u Sevojnu 12 litara u sekundi pa je sasvim jasno koliko su bili gubici. Sličnu situaciju imamo i na magistralnom cevovodu Visoke zone. To se tiče samih karakteristika tog cevovoda možemo reći da je u pitanju azbestni cevovod Fi-400 do Fi-250 ukupne dužine 4.750 metara. Cevovod prolazi veoma teškim i zahtevnim terenom sa puno nepristupačnih deonica i sa potencijalnim klizištima. Po sadašnjim cenama rekonstrukcija tog cevovoda je oko 2 miliona evra. Pored ovog azbestnog cevovoda imamo još oko 35 kilometara azbestnih cevovoda manjih prečnika, ali najveći deo njih je u relativno prihvatljivom stanju. Jasno smo definisali prioritete rekonstrukcije i zamene ali sasvim je jasno da su potrebna ogromna finansijska sredstva. Prošle godine u ministarstvu smo ponovo pokrenuli priču o rekonstrukciji cevovoda Visoke zone. Ministarstvo je aktivno uključeno i zajedno sa konsultantima evropskih investicionih fondova radimo doradu projekta po zahtevu finansijera iz Evropske unije. Po planu dinamike koji nam je prezentovan priprema tenderske dokumentacije i raspisivanje tendera od strane ministarstva se očekuje u oktobru, najkasnije u novembru ove godine da bi se sa početkom sledeće građevinske sezone ušlo u izvođenje radova. Pored našeg vodovoda u ovom programu Ministarstva je još 19 vodovoda iz Srbije.
Koliko građani i privreda duguju za utrošak vode, koliko je to mesečnih faktura?
Dugovanja građana i privrede su značajna i iznose preko 200 miliona dinara ili oko 5 mesečnih faktura (građani oko 150 miliona a ostalo privreda,ustanove i sl.). Mnoga dugovanja su na utuženjima, neka i kod izvršitelja, a neka su na reprogramu gde su potpisivani protokoli o dinamici plaćanja. Iako su dugovanja velika možemo reći da najveći deo i građana i privrede redovno izmiruju obavezu, a sve probleme koje imamo imamo sa manjom grupom neodgovornih koji na razne načine pokušavaju da izbegnu ili odlože obaveze. U vezi toga preduzimamo aktivnosti, među kojima i skidanje vodomera, pogotovu onih gde su vodomeri u vlasništvu preminulih osoba, a naslednici koje ne možemo da tužimo ne plaćaju vodu.
Objasnite nam stavku „pogonska spremnost” na računima za vodu, o čemu se radi?
Krajem 2023. godine Gradsko veće je prihvatilo predlog Nadzornog odbora o uvođenju stavke u računu koja se naziva Pogonska spremnost sistema. Pogonska spremnost sistema je sposobnost sistema da u svakom trenutku ispuni ulogu zbog koje je i formiran. Za vodovod bi to bila sposobnost sistema da u svakom trenutku građanima isporuči zdravu vodu za piće.
Šta je pogonska spremnost i koliko je značajna najbolje će se videti iz primera koji se desio nedavno u petak 29. marta?
Svi znamo da imamo problematičan magistralni cevovod visoke zone koji snabdeva preko 15 hiljada građana. Ranijih godina smo imali česte havarije na tom cevovodu pa su te havarije tada bile udarna vest jer je 15.000 ljudi ostajalo bez vode. Prethodnih godina smo uradili prevenciju i podizanje pogonske spremnosti tako što smo izgradili sistem „Staro Dovarje“ gde smo povezali nisku i visoku zonu odnosno gde smo obezbedili punjenje rezervoara visoke zone Kapetanovina sa rezervoara „Staro Dovarje“.To nam je omogućilo da nakon havarije na magistralnom cevovodu visoke zone koja se nedavno desila iznad gradskog bazena trenutno obezbedimo stabilizaciju sistema i uredno vodosnabdevanje građana dopremajući vodu sa druge strane iz niske zone.
Da li planirate poskupljenje vode?
Iako su mnogi drugi imali, vodovod nije imao pogonsku spremnost sistema u računu. i EPS i „Srbijagas“, i mnogi drugi vodovodi u Srbiji tu stavku odavno imaju. U pitanju je stavka koju imaju i drugi sistemi i vodovodi u Evropi i svetu. Zbog komplikovanosti vodovodnog sistema, a i činjenice da imamo preko 3.500 pasivnih potrošača koji nemaju potrošnju, a kojima moramo tokom cele godine da obezbeđujemo vodu koju oni ne troše bilo je neophodno uvođenje ove stavke. Očekujemo da će mnogi pasivni potrošači odjaviti svoje vodomere. Sa uvođenjem stavke pogonska spremnost sistema obezbeđuju se sredstva koja će biti usmeravana u rekonstrukcije i zamene dotrajalih vodovodnih i kanalizacionih linija tako da sve do većih i ugrožavajućih poremećaja na tržištu ne planiramo povećanje cena vode.
Dokle se odmaklo sa projektom solarne elektrane? Šta će ona značiti za uštedu struje „Vodovodu“?
Podizanje pogonske spremnosti istovremeno znači i smanjenje troškova poslovanja odnosno smanjeja rastura prerađene vode, smanjenje troškova hemikalija,električne energije. Može se reći da je podizanje pogonske spremnosti sistema i izgradnja Fotonaponske elektrane vodovod na fabrici vode (FEV). Snaga elektrane je 530 kW. Imamo urađen projekat, sve potrebne saglasnosti i dozvole za izgradnju. Investicija je vredna oko 70 miliona dinara a otplaćuje se po sadašnjim cenama struje za 4 do 5 godina. Realizacijom ćemo značajno smanjiti troškove struje. Pokušavamo obezbediti investitore-donatore pa je već razgovarano i sa USAID-om i sa GIZ-om i sa našom RRA. Postoje izgledi za donaciju, a svakako ćemo sa formiranjem Vlade kontaktirati i nadležna ministarstva za pomoć. U krajnjem elektranu ćemo izgraditi iz donacija ili sopstvenih sredstava, kredita, ali ćemo je izgraditi jer je u pitanju ušteda.
Koliko radnika ima „Vodovod“ koje vam struke nedostaju?
Što se tiče radne snage počinje da nedostaje u svim segmentima poslovanja a veliki problem nam prave odlasci radnika u penziju i nemogućnost da ih bez saglasnosti državne komisije zamenimo. Pre deset godina imali smo preko 180 radnika. A pre sedam godina grad je definisao optimalni, minimalni broj radnika vodovoda i on je 151 radnik. Sada imamo 130 radnika, a pored značajno manjeg broja radnika od optimalnog tu je loša kadrovska i starosna truktura. Stanje radne snage u vodovodu će najbolje opisati rečenica: imamo 10 radnika viška ali nam istovremeno nedostaje 15 radnika. Često moramo da angažujemo pojedine radnike prekovremeno jer cevi ne biraju vreme kada će da pucaju što nam dodatno komplikuje situaciju. Dobra stvar je da su radnici nosioci terenskog posla stručni, dobro obučeni i posvećeni radu i često kako kažu „rade kao hitna pomoć“ gde probleme rešavaju u rekordnom roku tako da često građani i ne primete da je bilo problema.
