U okviru programa nacionalne prestonice kulture, u holu užičke Narodne biblioteke, otvorena je izložba „Stripovjetke – po motivima Petra Kočića“ koju je priredila Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske u Banjaluci. Izložba je otvorena do kraja maja.
U formi stripa objavljeno je pet pripovedaka Petra Kočića (1877 – 1916). Prvu knjigu „Stripovjetke“ Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske objavila je 2018. godine u saradnji sa Udruženjem „Deveta dinemzija“, autora, strip crtača Predraga Ikonića i Milana Mladića. Cilj je da se stvaralaštvo ovog značajnog književnika, prema rečima Ive Andrića, jednog od najvećeg pripovedača s početka 20. veka, esejiste, novinara, političkog radnika, etnografa, borca za pravdu i slobodu svog naroda, približi mlađim generacijama i novoj čitalačkoj publici. Do sada je prevedena na ruski, italijanski, francuski, engleski, nemački, grčki, a ove godine i na kineski uz veliku pomoć Konfučijevog instituta. Prema rečima direktorke Narodne biblioteke Užice, Dušice Murić, ova izložba je prvi korak u kulturnoj razmeni gradova, Užica i Banjaluke kao grada – partnera u „Eri kulture“.
– Osim što učvršćuje i afirmiše naše kulturne veze, njen značaj je višestruk i u umetničkom i u edukativnom smislu – rekla Dušica Murić i podsetila da je Petar Kočić, kao i Milutin Uskoković koji je u Mostaru 1908. godine objavio svoju „knjigu za umorne ljude“ Vitae fragmenta, pripadao poznatom Mostarskom književnom krugu Alekse Šantića, Jovana Dučića i Svetozara Ćorovića.
– I Kočić i Uskoković pisali su za Bosansku vilu i Politiku, delili su jedno nesvakidašnje prijateljstvo i moderni pristup književnosti. „Stripovjetke – po motivima Petra Kočića“ sa izložbom i naučnim skupom o Milutinu Uskokoviću, predstavljaju još jedan dokaz da to prijateljstvo i taj duh modernosti i dalje traju – istakla je Dušica Murić.
Zahvalivši na mogućnosti da se predstave i daju svoj doprinos u vreme nacionalne prestonice kulture u Užicu, o nastanku „Stripovjetke“ govorila je Ljilja Petrović Zečić, direktorka Narodne i univerzitetske biblioteke Republike Srpske i skrenula pažnju na pojedine detalje iz života Petra Kočića koji je sinonim za istinu, slobodu i pravdu. Mnogo institucija u Banjaluci nosi njegovo ime, a našao je i mesto na svečanom grbu ovog grada. Kočić je najviše od svega voleo svoj narod, a rodno Zmijanje koje je veoma surovo za život, nosio je u srcu.
– Ono o čemu je Kočić pričao pre sto godina to se i danas dešava, samo su se akteri promenili. Glumci su drugi, a sve ostalo je veoma slično. Sve što se dešavalo tad primenjivo je i sad. Naša želja je da uz Kočića učimo na nekim greškama i da nam život postane lakši – rekla, je između ostalog Ljilja Petrović Zečić.
U svom kratkom životu napisao je oko 40 pripovedaka. Da bi mladim generacijama približili njegovo stvaralaštvo koje je nastalo pre 120 godina, banjalučka Narodna i univerzitetska biblioteka Republike Srpske spojila je četvrtu i devetu umetnost i kroz strip predstavila njegove pripovetke koji su uradili profesionalni strip crtači koji, inače rade strip za francusko tržište. Nastavljajući u tom pravcu, u saradnji sa udruženjem „Deveta dimenzija“ urađen je u stripu i Aleksa Šantić, Stjepan Mitrov Ljubiša i Branko Ćopić.
Otvarajući izložbu, gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević, između ostalog je rekla:
– Uzimajući u obzir činjenicu da je Petar Kočić najznačajniji predstavnik srpskog realizama sa ovih prostora, cilj je da se kroz ovu postavku ponovo aktuelizuje delo kroz savremenu i svežu umetničku formu. Reakcije svih generacija čitalaca, pogotovo mlađih, veoma su pozitivne na ovaj vid predstavljanja Kočićevog dela.
Dr Jelena Raković Radivojević istakla je da je izložba „potvrda i još jedan korak ka unapređivanju kulturne saradnje, kvalitetnije kulturne razmene i boljeg razumevanja kroz prizmu književnosti grada Užica i Republike Srpske, a koja datira decenijama unazad“.
