Užice je bilo domaćin centralne manifestacije obeležavanja godišnjice predaje gradova Užica, Ljubovije, Šapca, Beograda, Smedereva i Kladova 1867. godine i oslobođenja Srbije od Turaka.
Posle prijema u delegacija gradova u užičkoj lokalnoj samoupravi, usledilo je polaganje venaca na spomen-ploču na Crkvi Svetog Đorđa, rad kraljevog slikara Mihaila Milovanovića.
U ime Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije 1912. -1920. reči zahvalnosti na prijemu uputio je Ivan Stratimirović, a potpredsednik Saveza i predsednik Udruženja potomaka u Ljuboviji Sreten Cvetojević podsetio je da Srbija danas obeležava 157 godina od predaje ključeva šest gradova od strane Turaka knezu Mihailu i Kneževini Srbiji. Pri tom je istakao da već 28 godina Republički odbor potomaka ratnika i gradovi domaćini obeležavaju “dan kada je Srbija mudrom diplomatskom pobedom knjaza Mihaila bez ispaljenog metka ispratila turske vojnike”.
Gradonačelnica Užica dr Jelena Raković Radivojević je rekla da se ovaj događaj obeležava u Užicu, gradu bogate istorije u jednom od gradova čiji su ključevi predate na upravljanje i čuvanje knezu Mihailu čime je otvoreno novo poglavlje u samostalnosti srpskog naroda.
– U godini kada Užice prestonica kulture Srbije sećamo se imena heroja i ljudi koji su iza sebe ostaviloi velika dela, neki u vidu borbe, pregovora, gradeći velika dela i temelje svega što danas imamo i danas im odajemo poštovanje – navela je Radivojević.
Na početku skupa koji je povodom obeležavanja značajnog istorijskog datuma održan u GKC-u minutom ćutanja odata je pošta dugogodišnjoj predsednici Udruženja potomaka ratnika 1804.-1918. “Major Kosta Todorović” Miljki Pilčević.
– Okupili smo se dansa da bimo proslavili oslobođenje naših šest gradova u kojima su još bile turske posade nakon hatišerifa iz 1830. godine kada je Srbija dobila autonomiju. Tog 16. aprila 1867. godine knez Mihailo Obrenović dobio je ključeve naših gradova posle petogodišnje diplomatske borbe – podsetila je na istorijske činjenice Vesna Lučić, predsednica Udruženja “Major Kosta Todorović”. Ona je dodala da su bile potrebne 74 godine od početka Prvog srpskog ustanka 1804. do Berlinskog kongresa 1878. godine da se bar deo Srbije oslobodi od turske vlasti uz pitanje da li bi iko ušao u ustanak da su Karađorđe i ustanici znali koliko je bilo potrebno vremena za oslobođenje. Kao suštinski važno istakla je “cilj za koji se borimo, a ne koliko će nam vremena biti potrebno da ga ostvarimo”.
– Ukoliko su to prave hrišćanske vrednosti borba za slobodu, pravdu i istinu onda je veme nebitno, tako i danas. Vremena za Srbiju i Srbe pogotovo na rubovima srpstva, Kosovu i Metohiji, Severnoj Makedoniji, Hrvatskoj, BiH i rasejanju nikada nisu bila laka, ali kao što reče Dragoš Kalajić “ne može svako da bude Srbin”. Srbin se ne postaje činom rođenja, već na ispitu vrlina – navela je profesorka Lučić i poručila da su ove vrline i danas na ispitu, napadnute sa svih strana, a Srbi satanizovan narod od onih koji bi trebalo da se stide.
U holu GKC-a priređena je izložba radova učenika osnovnih i srednjih škola sa konkursa Društva istoričara Užice na temu “Knez Mihailo i oslobođenje gradova”.
Prvo mesto pripalo je Sofiji Stanojević, drugo Anđeli Korać i treće Petru Kovačeviću učencima Umetničke škole, mentor profesor Jelena Guskić. Pohvale su dobili Milica Nedović, Anastasija Đedović i Dunja Pavlović, takođe iz Umetične kškole, a mentor im je bio profesor Dejan Bogdanović. Njima su uručene poklon knjige dar Istorijskog arhiva Užice.
Učenici OŠ “Dimitrije Tucović” iz Čajetine tokom programa izveli su predstavu “O knezu Mihailu”.
Užice je do sada pet puta bilo domaćin obeležavanja značajnog datuma iz srpske istorije.
