O dr Milenku Misailoviću (1923 -2015), jednom od najznačajnijih srpskih teoretičara drame, dramaturgu, dramskom piscu i reditelju, poznatom po svojim istraživanjima koja su trasirala put novoj teatarskoj misli i savremenim dramskim tokovima, govorio je sinoć u Narodnoj biblioteci profesor mr Branko Popović, pozorišni reditelj koji je imao priliku da se druži i sarađuje sa njim. Predavanje je realizovano kao deo programa „Užice – prestonica kulture Srbije 2024. godine“, a u okviru ciklusa „Iz kulturne riznice grada“ posvećenog onima zahvaljujući kijima je Užice postalo prepoznatljivo ne samo u Srbiji, već i u svetu.
Dr Milenko Misailović stvaralac je širokog dijapazona, reditelj i dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu sa ostvarenih 63 predstave, počev od 1954, pa sve do odlaska u penziju 1988. godine. Filozof sa doktorskom disertacijom „Dijalektičnost Nušićeve komediografije“ na Beogradskom Filozofskom fakultetu i jedan od najznačajnijih evropskih teoretičra teatra, kaže profesor mr Branko Popović. Prema njegovim rečima, dr Misailović „stvaralac renesansnih interesovanja“ posebno je, zadužio i grad Užice i zato je vredno setiti se Misailovićevih najznačajnijih ostvarenja u okviru „Ere kulture“, pre svega u radu sa užičkim pozorištem i njegovog doprinosa u literarnom stvaralaštvu.
„Pozorište je uvek nešto još, sem ono što mi mislimo da jeste“, govorio je dr Milenko Misailović u televizijskoj emisiji RTS-a „Pozorišni snevač“ posvećenoj njemu, autora Radomira Putnika, navodeći da je kao dete, igrajući se sa vršnjacima u rodnom, užičkom selu Kremna, sanjario i maštao ali „upotrebljavati maštu, služiti se maštom, to znači snevati, to je već darivotist ili, to je početak darovitosti“. Prva predstava tog „pozorišnog snevača“ u Narodnom pozorištu u Užicu bila je, kako je istakao Branko Popović, važna i za njega i za grad, jer je na scenu postavio komad „Došljaci“ po romanu Milutina Uskokovića u sopstvenoj dramatizaciji. Premijera je održana 14. novembra 1965. godine.
– U istoriji užičkog teatra i ljubitelja pozorišta ostaće upamćena Misailovićeva režija koja je ostvarena u čast otvaranja nove zgrade pozorišta na Trgu partizana, 1. marta 1967. godine i to sa komadom, komedijom, sačinjenom od nekoliko anegdota o Eri, „Čudna zemlja“ čiji su autori bili Milenko Misailović i Branislav Kravljanac. Ovaj komad biće ponovo postavljen na scenu 1983. godine pod nazivom „Beli đavoli“ u režiji Bore Grigorovića i doživeće više od 100 repriza – navodi Popović i ističe da je Misailović 1967. režirao i komad za decu „Dva vedra vode“ Ada Greidanusa, a veliki događaj za sve Užičane priredio je režijom Nušićevog „Narodnog poslanika“ sa Mijom Aleksićem u glavnoj ulozi. Premijera je bila 24. aprila 1972. godine. Iste godine režira i „Podvalu“ Milovana Glišića, da bi sa Mijom Aleksićem veoma brzo ponovio veliki uspeh u režiji komada „Ženidba“ N.V.Gogolja 1973. godine.
– U izdavačkoj delatnosti, Milenko Misailović je, na nagovor brojnih užičkih saradnika i prijatelja, sačinio dvotomno izdanje „Mudrost narodnog humora“ koje su izdale „Vesti“ i u kome je, po uzoru na delatnost Vuka Karadžića, sabrao mnoštvo anegdota o Eri, s tim što se autor nije zadržao samo na periodu pod Turcima, već je pronašao i objavio brojne duhovite anegdote o Milošu Obrenoviću i njegovim savremenicima kao i o znanim i neznanim pojedincima koji su ostali zabeleženi kao nastavljači erskih mudrolija. Misailović beleži u komentarima da „dosadašnje osvetljavanje erskih anegdota ukazuje da te anegdote treba shavtati, pre, svega, kao uobličavanje izvesnih etičkih načela, kao i duhovito osvetljavanje borbe – osnovnog uslova narodnog postojanja“. U dobro snabdevenim bibliotekama svih naših akademija i fakulteta dramskih umetnosti, nalazi se nezaobilazna studija Milenka Misailovića „Kreativna dramaturgija“ koju je kao dvotomno izdanje izdala užička „Kadinjača“, Sterijino pozorje i „Prometej“. To je, kako autor napisa, uvod u filozofiju pozorišne umetnosti, a čini jedinstvo sa kapitalnim ostvarenjima kao što je „Dramaturgija kostimografije“ i „Dramaturgija scenskog prostora“ kao i delom „Dete i pozorišna umetnost“. Misailović se bavio i pisanjem radio – drama i pozorišnih drama od kojih je „U tuđoj kući“ bila premijerno izvedena u užičkom pozorištu 1955. godine – rekao je Branko Popović ukazujući na pojedine delove istraživanja koje je dr Milenko Misailović objavio u svojim kapitalnim delima.
Predavanju su prisustvovali i bliski rođaci dr Milenka Misailovića, među kojima i deca njegove sestre iz Niša.
Dr Milenko Misailović (1923. Kremna – 2015. Niš) bio je dvadeseti dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu. Na tu dužnost postavljen je najpre, pozivom upravnika Milana Bogdanovića 1954. a potom dekretom Vlade NR Srbije – jednim od poslednjih akata ovoga reda u postrevolucionarnom periodu delatnosti teatra. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, studirajući istovremeno filozofiju, psihologiju i pedagogiju, a potom je završio i režiju na Akademiji za pozorišnu umetnost.
Prvu predstavu „Autobuska stanica“ Vilijama Indža režirao je 1958. godine u Narodnom pozorištu u Beogradu. Napisao je brojne značajne eseje, studije i teorijsko-estetičke radove i postao jedan od vodećih teatrologa u tadašnjoj Jugoslaviji; po značaju zapažen i uveden u svetske enciklopedije.
Bio je član Udruženja dramskih umetnika i ULUPUDS-a, kao i Udruženja književnika, od kojeg 2004. dobija povelju za životno delo. Dobitnik je i Vukove i Sterijine nagrade kao i drugih brojnih priznanja i nagrada. Važio je za svestranu pozorišnu ličnost, samosvojnu, jedinstvenu i neponovljivu.
