Potpredsednik Demokratske stranke, prof.dr Branimir Jovančićević kaže da „nije siguran da će građani i javnost Užica dozvoliti da u budućnosti „Duboko“ ostane deponija regionalnog tipa zbog lošeg iskustva, lošeg rada i vođenja deponije“.
– Došli smo u situaciju da su građani izgubili poverenje. Mišljenja sam da će deponija „Duboko“ u budućnosti razvijati kao užička, lokalna deponija i mislim da je za Užice i Užičane to bolje rešenje – navodi dr Jovančićević koji podseća i na poruke organizatora užičkih protesta i zahtev da se prekine odlaganje smeća iz drugih gradova i opština na deponuju „Duboko“.
Jovančićević koji je profesor hemije na Hemijskom fakultetu u Beogradu objašnjava i zašto je na deponiji tokom proleća dolazilo do požara, a da ga nije bilo tokom letnjih vrućina kada se temperatura bližila četrdesetom podeoku Celzijusove skale. Navodi da su s proleća „temperature bile niže, ali da je zato metana na deponiji bilo mnogo više što je uzrokovalo požar sa geohemijske tačke gledišta, a razlog zašto je požar bilo teško ugasiti jeste što je stalno proizvođena nova i nova količina metana“.
– U pitanju je interesantan geohemijski fenomen. U toku marta i aprila bilo je dosta padavina, bila je vlažna zemlja i otpad je bio vlažan i to su idealni uslovi za razvoj mikroorganizama i za njihovo dejtvo. U takvim uslovima mikroorganizmi su od komunalnog otpada proizveli mnogo veću količinu metana koji je goreo i koji je „krivac“ za sve što se dva meseca dešavalo na deponiji. U toku leta temperature jesu visoke i na prvi pogled uslovi za stvaranje požara bili su „jači“ ali u takvim uslovima mikroorganizmi gotovo da ne deluju, nema vlage i manji je rizik od proizvodnje metana – objašnjava prof.dr Jovančićević.
Zaključuje da je problem deponije „Duboko“ minoran u odnosu na probleme u zaštiti životne sredine u projektu eksploatacije rudnika jadarita.
– I u slučaju stoprocentrne koristi države od eksploatacije jadarita postavlja se pitanje da li treba ući u ovaj proces, ili mineral treba čuvati za neka buduća vremena, a kamoli ga dati da to rade neke strane firme – navodi potpredsednik DS-a Jovančićević. Proizvodnja litijum karbonata iz jadarita po njemu nosi hemijske rizike i da je i sam transport sumporne kiselina po sebi akcidentan, jer se zna koliko je to agresivna kiselina, a u projektu „Jadar“ radi se o tonskim količinama na dnevnom nivou. Dodaje da je rizik i deponovanje jalovišta, zaštita od procednih voda i situacija jakih kiša i poplava kakvu smo imali u rudniku lignita u Lazarevcu, jer one mogu da „ponesu“ teške metale među kojima na prvom mestu arsen. Takođe smatra da će korišćenje i aluvijalne vode na 500-600 metara dubine kao rudne ugrožavati aluvijalne vode reke Drine, Save, Dunava i Velike Morave.
