– Ćirilica je jedan od stubova srpskog identiteta, našeg postojanja i trajanja– kaže Siniša Spasojević
Na inicijativu Siniše Spasojevića 2019. godine Skupština opštine Bajina Bašta jednoglasno je usvojila „Deklaraciju o zaštiti i negovanju ćirilice u opštini Bajina Bašta“, prvu takve vrste u Srbiji, što je bio znak da će lokalna samouprava podržati aktivnosti koje su Deklaracijom predviđene. Ubrzo su njeni efekti postali vidljiviji osnivanjem manifestacije „Ćirilična baština“ koja se uzdigla do nacionalnog nivoa. Posle tri godine nastaje Park ćirilice, potom „Ćirilična biciklijada“. Sve u Bajinoj Bašti. Istovremeno, uz veliku podršku, ne samo lokalne samouprave, već i Ministarstva kulture, na predlog Spasojevića, uveliko počinje razvijanje ideje za otvaranje, prvog u Srbiji, Doma ćirilice u kojem će biti smešten prvi Muzej ćirilice i to nadomak srednjovekovnog manastira Rača. I to ne slučajno, jer je tu, kako je akademik Zlata Bojović rekla, bilo „gnezdo knjige“. I tu nije kraj. Nove ideje se rađaju i planovi za njihovu realizaciju. O tome šta je do sada urađeno na promovisanju, zaštiti i negovanju srpskog nacionalnog pisma u Bajinoj Bašti, što uveliko nadrasta lokalni nivo, šta se privodi kraju i koji su planovi, za ovaj broj „Vesti“ govorio je Siniša Spasojević, rukovodilac projekta „Dom ćirilice“, koordinator radne grupe za izradu stalne postavke u Muzeju ćirilice i predsednik Organizacionog odbora manifestacije „Ćirilična baština“.
Kako napreduju radovi u drugoj fazi izgradnje Doma, a samim tim i Muzeja ćirilice?
– Za sada smo zadovoljni kako se odvijaju radovi koji su počeli u drugoj polovini avgusta. Rok za njihov završetak je 90 dana, odnosno, 16. novembar. Iako zavise od vremenskih uslova, nadam se da će rok biti ispoštovan. Već se naziru obrisi amfiteatra. U prvoj fazi komletno smo rekonstruisali objekat, školu staru oko sto godina. Zamenjene su sve instalacije, stolarija, uvedeno je grejanje na pelet, sistemi za dojavu požara. Za budući Muzej ćirilice je uređeno je oko 270 kvadrata izložbenog prostora namenjenog za stalnu postavku o ćirilici i to je početna tačka kulturno-obrazovnog centra Dom ćirilice. Sada radimo novu ogradu oko objekta, spoljašnje osvetljenje, klupe, info table, jarbole, parterno uređenje gde će podloga biti behaton ploče, ali i travnate površine. Želimo da uradimo zaokruženu celinu za dešavanja koja su planirana u dvorištu Muzeja ćirilice. U ovoj fazi nabavićemo i osnovni nameštaj koji je važan za funkcionisanje Doma i Muzeja ćirilice.
Koliko se radi na stalnoj postavci?
– Aktivnosti u vezi stalne postavke počele su još prošle godine. U timu su stručnjaci iz oblasti srpskog jezika, akademik Zlata Bojović, prof. dr Aleksandar Milanović, prof. dr Isidora Bjelaković, prof. dr Viktor Savić, prof. dr Vanja Stanišić, tu je i naš prijatelj Željko Marković, direktor Istorijskog arhiva u Užicu, član Nacionalnog saveta za kulturu Republike Srbije i istoričar Goran Vasić, direktor Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, takođe, član Nacionalnog saveta koji ima iskustva u muzeologiji, u izradi stalnih postavki. Imali smo više sastanaka na kojima smo otklanjali određene nedoumice. Želja nam je da to ne bude sasvim klasičan muzej, već da ga postavkom učinimo da bude primamljiv mlađim generacijama, da bude zanimljiv i da nam se ljudi vraćaju. Osim stalne postavke planiramo da organizujemo brojna dešavanja, a u budućnosti, nadamo se da će se i to desiti, da ponudimo i smeštaj u neposrednoj blizini Muzeja ćirilice.
Šta je centralna ideja stalne postavke?
– Krenuli smo od nastanka ćirilice, od Ćirila i Metodija. Značajan deo biće posvećen i Račanskoj prepisivačkoj školi, „Miroslavljevom jevanđelju“ i drugim spomenicima srpske pismenosti, reformatorima srpskog jezika i ostalim periodima sve do današnjih dana. Želimo da postavka bude zanimljiva i strancima, posebno onim narodima koji koriste ćiriličko pismo.
Da li će stalna postavka biti gotova kada budu završeni svi građevinski radovi na objektu?
– Očekujemo da do kraja godine imamo projekat postavke, ali da li ćemo moći nabavku obaviti odjednom ili će to biti u fazama, videćemo. Biće nam potrebno vreme za izradu određenih replika, nabavku pojedinih knjiga. Cilj je da ćirilica bude kvalitetno, stručno i reprezentativno predstavljena kroz sve faze njenog istorijskog života, od početka do danas. Tako da se nadam da ćemo tokom proleća iduće godine imati postavku.
Bar za narednu turističku sezonu?
– Da. Poslednjih meseci imamo već dosta upita i od turističkih agencija, ali i pojedinaca koji očekuju otvaranje Muzej ćirilice
Kada se javila prva ideja o promovisanju ćirilice, a Vi ste bili nosilac te ideje, i zašto?
– Posebno moje interesovanje za promovisanjem ćirilice javlja se pre desetak godina kada mi postaje jasno koliko je ćirilica značajna za naš nacionalni identitet, a koliko je nje sve manje u našoj svakodnevici. Bio sam član Opštinskog veća i dobar deo materijala za sednice pisan je latinicom, a meni se to nije dopadalo. Počeo sam da insistiram da se to menja što je urodilo plodom. Posle toga, odbornik Zoran Raković i ja predložili smo Skupštini opštine da usvoji „Deklaraciju o zaštiti i negovanju ćirilice u opštini Bajina Bašta“ i ona je je jednoglasno usvojena 2019. godine. To je prva Deklaracija ove vrste koju je jedna lokalna samouprava usvojila u Srbiji. Kao što su sada i Dom ćirilice i Muzej ćirilice prvi u Srbiji. Deklaracijom smo predvideli i konkretne mere, kao i osnivanje manifestacije koja bi bila posvećena zaštiti i negovanju ćirilice čiji su temelji manastir Rača, njihova prepisivačka škola i čuvanje „Miroslavljevog jevanđelja“ tokom Drugog svetskog rata. Tako, kao direktna posledica Deklaracije, nastaje manifestacija „Ćirilična baština“ koja brzo stiče nacionalni status i za koju Bajina Bašta dobija nagradu „Kulturni obrazac“. Uspevamo vrlo brzo da u naš grad dovedemo značajne ličnosti i naučnike iz oblasti srpskog jezika, istorije, umetnosti, kulture. Ovogodišnju, šestu „Ćiriličnu baštinu“ otvorio je ministar kulture Nikola Selaković. Sve to govori da smo na pravom putu i da ima konkretnih rezultata.
Potom nastaje i Park ćirilice, imate i „Ćiriličnu biciklijadu“, 1. septembra održana je treća.
– Park ćirilice otvorili smo 2022. godine. To nije veliki prostor, ali je do tada bio neuređen, a u centru je grada. Smatrao sam da možemo da ga uredimo u lep kutak za decu, posvećen ćirilici, ali i turistima, jer u njemu imamo info table koje ih usmeravaju na određene lokacije u našoj opštini, kao na manastir Raču i na Račansku prepisivačku školu. Miloš Jelisavčić, opštinski arhitekta i ja osmislili smo mobilijar. Park ćirilice brzo je postao popularan i zaživeo je. Sada je centralno mesto okupljanja dece u Bajinoj Bašti. „Ćirilična biciklijada“ je povezivanje zdravog načina života i lokacija vezanih za ćirilicu u našem gradu. Početkom svakog septembra biciklisti kreću iz Parka ćirilice, dolaze do budućeg Doma i Muzeja ćirilice, zatim do manastira Rača, pa do izletišta „Ćirilica“ u blizini Skita Svetog Đorđa gde kolege iz NP „Tara“ govore o ekologiji i Nacionalnom parku. U povratku posetimo manastir Rača gde se govori o značaju Račanske prepisivačke škole, čuvanju i negovanju ćirilice. Poslednje dve godine imali smo čast da se učesnicima „Ćirilične biciklijade“ obrati vladika Jovan Purić.
Jeste li mogli očekivati ovakav sled događaja od početne ideje?
– Nisam očekivao ovako lep tok, da će se sve dešavati u ovakvoj meri i ovako brzo. Mi jesmo bili odlučni i uporni, a nove priče su se brzo otvarale. Kruna svih tih aktivnosti na tom talasu je Dom i Muzej ćirilice. Građevinski radovi se dve godine zaredom uz izuzetnu podršku Ministarstva kulture odvijaju tačno po planu, škola je brzo rekonstruisana, a i sadašnji radovi parternog uređenja prate dinamiku. Gledamo da ubrzamo aktivnosti vezane za postavku, ali da to ne bude na uštrb kvaliteta. Potrebno je da bude onakva kakvu ćirilica i zaslužuje zato su u njenu izradu uključeni najbolji srpski naučnici u ovoj oblasti.
Da li ste osmislili kako će funkcionisati budući Dom i Muzej ćirilice?
– Dom i Muzej ćirilice nisu lokalnog, već nacionalnog značaja i naša želja je da to bude državna ili delom državna, a delom opštinska institucija. O tome ćemo još razgovarati kada bude gotova i stalna postavka. Muzej ćirilice predstavljaće i ukazivati na značaj našeg pisma, dok će Dom ćirilice biti nova kulturna institucija koja će svojim aktivnostima, radionicama, predavanjima, predstavama, promovisati ćirilicu. Želja nam je da u budućnosti preko puta zgrade Muzeja ćirilice napravimo sale za konferencije, u kojima će biti održavani naučni skupovi. Ako sve bude teklo po planu, sagradili bismo i smeštajne kapacitete tako da bismo dobili zaokružen kompleks koji će biti posvećen kulturi, srpskom pismu. Želimo da budućim aktivnostima učinimo ovo mesto živim cele godine, da ljudi ovde dođu i da imaju mogućnost i da se zadrže.
Za Muzej ćirilice već postoji interesovanje?
– Zahvaljujući svim dosadašnjim aktivnostima promovisanja ćirilice, Bajina Bašta je i formalno započela saradnju sa najznačajnijim naučnicima i nacionalnim institucijama u ovoj oblasti. Na primer, sa Maticom srpskom smo potpisali Protokol o saradnji za zaštitu ćiriličkog pisma i njihovi naučnici su dragi gosti koji učestvuju u našim manifestacijama koje zahvaljujući njima dobijaju nacionalni značaj. Narodna biblioteka Srbije izrazila je spremnost da iz svog fonda određene knjige vezane za ćirilicu odvaja za biblioteku koja će biti pri Muzeju ćirilice. Opet, s druge strane, Bajina Bašta je postala poznata ne samo po prirodnim lepotama, već i kao prestonica ćirilice. Taj imidž nas prati i to postaje i turistički značajno. Tako da se za Muzej ćirilice već raspituje značajan broj turista, ali i turističke agencije kako bi ga uvrstili u svoju ponudu. Nama i jeste cilj da Muzej ćirilice posećuju, pre svega, đačke ekskurzije, ne samo iz naše zemlje, već i regiona, ali i iz drugih zemalja.
Koja su Vaša očekivanja, čemu će sve doprineti Dom i Muzej ćirilice?
– Ćirilica je jedan od stubova srpskog identiteta, našeg postojanja i trajanja. Mnogi su Srbi u prošlosti stradali što su pisali ćirilicom koja je bila i zakonima zabranjivana u pojedinim zemljama i kod nas kada smo bili pod okupacijom. Sada je malo neverovatno da moramo da se borimo da se u našoj državi koristi naše pismo što govori o nedostatku svesti o značaju nacionalnog pisma. To bismo mogli da promenimo i da ova priča koju negujemo u Bajinoj Bašti ima širi odjek tako što bi se i sa nivoa države učinili konkretni koraci, a već su neki najavljeni, da naše pismo bude vraćeno na mesto koje mu pripada. Veoma je važno i da što više pojedinaca podstaknemo da počnu da koriste ćirilicu. Tome će bar malo doprineti usavršavanje ovih naših postojećih i osmišljavanje novih manifestacija koje će i u narednom periodu samo još više promovisati Bajinu Baštu kao prestonicu ćirilice. Istoričari srpskog jezika navode da se Bajina Bašta nalazi u geografskom središtu prve srpske zemlje pa neka i u budućnosti baš odavde, pored reke Drine i ispod planine Tare, snažno nastavimo da širimo priču o ćirilici i da što pre dođemo do toga da je svaka srpska kuća istinski dom ćirilice.
