Prema novom popisu, 39 odsto zemljišta u Srbiji prekriveno je šumama, što je značajan prirodni resurs. Ipak, stručnjaci upozoravaju da, uprkos naporima pošumljavanja, šume u zemlji sve više nestaju. To se pretežno dešava usled bolesti, štetočina, šumskih požara, neplanskih seča, ali i gradnje na planinskim područjima. Ove godine, na mnogim lokacijama širom Srbije, vatrogasci su se suočili sa velikim šumskim požarima. Na Staroj planini, krajem avgusta, izgorelo je gotovo 5.000 hektara šuma, dok su ukupne štete u 2024. godini bile još veće, sa oko 7.000 hektara uništenih šuma.
Kazne za neodgovorne pojedince koji izazivaju požare ili uništavaju šume nisu dovoljno stroge, jer se kreću od 5.000 do 50.000 dinara. Štete uzrokovane požarima obnavljaju se veoma sporo – za pošumljavanje uništenih šuma potrebno je od 30 do 40 godina kako bi se uspostavila nova sastojina koja može da ispunjava ekološke funkcije.
Zdravlje šuma ugroženo je i bolestima. Na Kopaoniku, na primer, sušilo se oko 30 hektara šuma. Takođe, namnožavanje insekata se trenutno drži pod kontrolom, ali potencijalne štete ostaju velika pretnja.
Problemi se dodatno pogoršavaju neplanskom gradnjom.
U cilju očuvanja ovih dragocenih resursa, potrebne su efikasnije mere zaštite i edukacija kako bi se sprečila dalja devastacija prirode.