Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Velike (zimske) zadušnice, dan posvećen svim upokojenima. Ovaj dan je jedan od četiri velika dana u godini kada pravoslavni vernici na poseban način sećaju svojih pokojnika, upućuju molitve za njihove duše i čine dobra dela u njihovom spomenu.
Zadušnice, posebno ove uoči Vaskršnjeg posta, smatrane su najvažnijima. Mogu pasti najranije 6. februara, a najkasnije 13. marta, u zavisnosti od datuma Uskrsa. Tradicionalno, vernici izlaze na groblja, pale sveće, tamjan i donose prilozi za duše preminulih. Takođe, veruje se da zapaljena sveća osvetljava duši preminulih put do sledećih zimskih zadušnica. Molitva pravednoga smatra se ključnom za duhovnu pomoć dušama pokojnika.
Ukoliko nije moguće otići na groblje, obavezno je da se sveće za pomen pokojnika pale u crkvi ili kod kuće. Na groblje se donose žito, vino i sveća. Žito simbolizuje smrtnu prirodu tela i besmrtnost duše u svetlosti Carstva nebeskog. Crno vino predstavlja Božje milosrđe koje leči rane greha, dok sveća svetli kao simbol Hristove svetlosti.
Osim Velikih zadušnica, postoje i Miholjske, Mitrovske i Duhovske (Trojične) zadušnice, koje vernici takođe obeležavaju, pokazujući na taj način duboko poštovanje prema upokojenima.
