Forum prosvetnih radnika Zlatiborskog okruga izdao je saopštenje povodom određivanja pritvora od 30 dana profesrou Branku Nikoliću.
– Baš nemamo sreće kao narod! Od toliko Pupina, Andrića, Milankovića, nama vaskrsne Petrović! Ne Alas, ne Njegoš, nažalost, već — Marisav! Da, onaj Marisav, jedan od najozloglašenijih likova u istoriji beščašća XX veka, isti onaj koji je po Kragujevcu revnosno pomagao Nemcima da skupe ljude za streljanje. Da ne grešimo dušu, on je samo radio svoj posao i nije direktno učestvovao u sprovođenju naredbe „sto za jednog“ (ne te na koju ste pomislili — one originalne). Marisav i njegovi ljudi su iz škole izvlačili đake i profesore, baš kao pre neki dan našeg Branka (ne tog branka, nego profesora Branka Nikolića).
Mislili smo naivno da ta tragedija, uz koju smo svi rasli, nikako ne može da se ponovi, da je zauvek prošlo vreme u kome nastavnike sprovode iz škole kao kriminalce. A zapravo, verovatno su nas pogrešno učili.
Verovatno je naš Branko, koga sprovodi neki naš Marisav, stvarno kriminalac, a ne onaj fini istetovirani momak sa čekićem, student u Ćacilendu koga, opet, neki drugi Marisav čuva. Verovatno naš Branko širi pogrešne vrednosti pitajući se ko je kriv za smrt 16 ljudi, a onaj drugi branko, elegantni čikica sa stajlingom Nika Slotera, iz tog istog Ćacilenda zbori kō Njegoš 2.0, žmureći na ljudsku deponiju koju je tamo zatekao. Verovatno je naš Branko siledžija koji zaslužuje zatvor, a ne oni junaci koji su pomilovani zato što su studentkinju Anu pomilovali bejzbolkom po vilici. Verovatno je naš Branko narodni neprijatelj jer pita zašto je deponija Duboko zatrovala grad, a ne oni koji su skrivali neke zanimljive papire koji bi sprečili katastrofu, samo da su umeli sami da jave u kojoj su fioci sakriveni.
Kako god, gospodo marisavi i ostali, istorija se neće ponoviti. Nema ništa od “pucajte, ja i sad držim čas”! Niti ćemo dozvoliti da se puca po nama, niti ćemo držati čas! Dosta je bilo marisanja! Našem kolegi Branku Nikoliću, profesoru uhapšenom u školi u kojoj radi, pružamo svu podršku, sa posebnim osvrtom na okolnost da mu, kao teškom srčanom bolesniku, nije ukazana lekarska pomoć kada ju je zatražio. Njegov maloletni sin je naš đak — za profesora i đaka, oca i sina, spremni smo da opet stanemo kao jedan! O potpuno nezakonitom 30-dnevnom lišavanju slobode pravnici su već rekli sve.
Kao i njegovi saborci Vladan, Radovan, Pavle, Dejan, Marko i Aleksa, Branko će, znamo, biti dobro. A znamo i kako je svaki Marisav prošao, koliko god je delovalo da je bio nedodirljiv dok je „samo radio svoj posao“.
