Intenzivan razvoj turizma na Zlatiboru postavio je pred Opštinu Čajetina ozbiljan izazov – kako uskladiti urbanizaciju i rast broja posetilaca sa očuvanjem prirodnih resursa. Kroz sistemska ulaganja u pošumljavanje, savremeno upravljanje komunalnim otpadom, izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda, razvoj vodovodne i kanalizacione mreže, kao i kontinuiranu edukaciju građana, opština gradi model održivog razvoja u kojem ekologija ima centralno mesto. O rezultatima i planovima govore predstavnici lokalne samouprave i javnih preduzeća uključeni u ove procese.
Pošumljavanje, otpad i savremena infrastruktura
Predsednik Opštine Čajetina Milan Stamatović ističe da je očuvanje prirode jedan od ključnih prioriteta lokalne samouprave.
„U saradnji sa Parkom prirode ‘Zlatibor’, Komunalnim javnim preduzećem ‘Zlatibor’ i JP ‘Srbijašume’, u poslednjih deset godina na području Zlatibora zasađeno je između 75.000 i 80.000 sadnica crnog bora i listopadnog drveća. To je konkretan i vidljiv doprinos očuvanju prirodnih vrednosti i unapređenju kvaliteta životne sredine“, navodi Stamatović.
On podseća da se paralelno sa pošumljavanjem razvija i moderan sistem upravljanja otpadom. „Uz podršku Ministarstva privrede obezbedili smo značajna sredstva za izgradnju reciklažnog dvorišta, koje će u narednoj godini u potpunosti zaživeti. Time rešavamo pitanje odlaganja čvrstog otpada na savremen i ekološki prihvatljiv način“, kaže predsednik opštine.
Poseban akcenat stavljen je na preradu otpadnih voda. „Na Zlatiboru već imamo postrojenje za preradu otpadnih voda, a plan nam je da izgradimo i postrojenje za administrativno sedište u Čajetini, kao i za nekoliko sela. Zbog konfiguracije terena, slivno područje ne dozvoljava jedinstveno rešenje, pa se grade posebna, manja postrojenja za sela“, objašnjava Stamatović.
On naglašava da su svi ovi projekti deo jedinstvene strategije. „Završetkom postrojenja u Čajetini i potpunim stavljanjem u funkciju reciklažnog dvorišta, Čajetina je postala i biće u potpunosti ekološka opština. Sve što savremeni turizam i tehnologija nose sa sobom, trudili smo se da uskladimo sa očuvanjem prirode.“
Selekcija otpada i komunalna disciplina
Rukovodilac Službe za komunalne poslove u KJP „Zlatibor“ Vera Blagojević ističe da je Opština Čajetina jedna od retkih u kojoj je organizovano sakupljanje otpada obuhvatilo celu teritoriju.
„Komunalni otpad se sakuplja sa 100 odsto teritorije opštine, u svih 21 mesnoj zajednici. Dve su gradske – Zlatibor i Čajetina – a u njima je od 2022. godine uveden sistem primarne selekcije otpada, sa plavim posudama za suvi, reciklabilni otpad i zelenim za mešani“, navodi Blagojević.
Ona dodaje da je tokom ove godine još 500 domaćinstava dobilo kućne kompostere. „Komposteri služe za odlaganje biorazgradivog otpada biljnog porekla – ostataka voća i povrća, lišća, trave i pepela. To značajno smanjuje količinu otpada koji završava u zelenim kantama“, objašnjava Blagojević.
U kolektivnom stanovanju, kaže, izazovi su veći. „U domaćinstvima i ugostiteljskim objektima selekcija funkcioniše veoma dobro, dok su stambene zajednice specifične zbog velike frekvencije ljudi. Obaveza upravnika je da istakne pravila selekcije, a mi kroz nadzor pokušavamo da unapredimo kvalitet razdvajanja otpada.“
Blagojević ističe i značaj edukacije. „Kontinuirano radimo edukacije dece od vrtića do srednje škole. Svako školsko odeljenje prolazi najmanje dve edukacije godišnje o primarnoj separaciji, a ove godine smo sproveli i edukacije o kompostiranju, gde deca učestvuju u celom procesu.“
Od 1. januara 2026. godine uvodi se i finansijski podsticaj. „Domaćinstva koja pravilno koriste kućne kompostere imaće popust od 10 odsto na cenu komunalnih usluga“, navodi Blagojević.
Čiste vode kao strateški cilj
Direktor JKP „Vodovod“ Zlatibor Milomir Tucović naglašava da je zaštita voda jedan od najvažnijih segmenata očuvanja životne sredine.
„Više od 80 odsto teritorije i stanovništva opštine obuhvaćeno je sistemom javnog vodosnabdevanja, što je iznad republičkog proseka. Postoje još udaljeni zaseoci, ali plan je da se i ti lokalni sistemi postepeno uključe u javni sistem“, kaže Tucović.
Posebno ističe značaj postrojenja za preradu otpadnih voda na Zlatiboru. „Postrojenje je u punoj funkciji od 2022. godine, kapaciteta 140 litara u sekundi i predstavlja najsavremenije postrojenje tog tipa u Srbiji. Prečišćena voda koja se ispušta u reku Obudovicu odgovara drugoj kategoriji, što potvrđuje njegovu efikasnost.“
Planovi uključuju i sela. „Završen je projekat kolektora i postrojenja u Sirogojnu, kapaciteta za oko 1.000 stanovnika, a paralelno se radi projektovanje postrojenja za Čajetinu, kao i zajedničkog kolektora za sela Šljivovica i Mačkat“, navodi Tucović.
On dodaje da je dugoročni cilj širenje kanalizacione mreže u većim seoskim sredinama. „To je neophodno kako bi se sačuvali vodotokovi i zdrava životna sredina.“
Sagovornici su saglasni da bez učešća građana nema održivog sistema. „Svako od nas mora da preuzme deo odgovornosti. Kada pravilno razvrstavamo otpad i racionalno koristimo resurse, korist ima cela zajednica“, poručuju, uz zaključak da Zlatibor i Čajetina grade primer sredine u kojoj razvoj i priroda idu ruku pod ruku.
OVAJ TEKST REALIZOVAN JE U OKVIRU PROJEKTA „Tamo gde se grad i priroda sreću – Zlatibor na raskršću razvoja“ KOJI SUFINANSIRA OPŠTINA ČAJETINA.
