Pravoslavni vernici koji Božić slave po julijanskom kalendaru danas obeležavaju Badnji dan i Badnje veče, poslednji dan Božićnog posta i uvod u proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića, kojim se slavi rođenje Isusa Hrista.
Badnji dan je jedan od najznačajnijih porodičnih praznika, ispunjen bogatom simbolikom i običajima koji se prenose generacijama. Obeležava se tradicionalnim odlaskom po badnjak, njegovim unošenjem i paljenjem, liturgijama u hramovima i okupljanjem porodice oko posne trpeze.
Odlazak po badnjak u ranu zoru
U ranu zoru Badnjeg dana, pucanjem iz pušaka i prangija, obeležava se odlazak po badnjak – mlado hrastovo ili cerovo drvo. Badnjak seče domaćin ili najstariji muški član porodice, pre izlaska sunca. Pre sečenja drvetu se naziva „dobro jutro“, čestita praznik i moli za zdravlje i sreću doma. Drvo se posipa žitom, a u nekim krajevima mu se prinosi i kolač.
Badnjak se zaseca sa istočne strane, po narodnom verovanju sa tri snažna udarca, a po dolasku kući uspravlja se pored ulaznih vrata, gde stoji do večeri.
Unošenje badnjaka i slame
Pred veče domaćin unosi badnjak u kuću, kucajući na vrata i izgovarajući: „Badnjak vam dolazi u kuću“. Ukućani ga dočekuju pozdravima, a domaćica badnjak posipa žitom. Nakon toga unosi se slama, koja se prostire po kući i ispod trpeze, podsećajući na pećinu u kojoj je Hrist rođen.
Običaj kvocanja domaćina i pijučanja dece simbolizuje želju za napretkom, blagostanjem i plodnošću, dok se orasi bacaju u uglove kuće kao žrtva precima.
Paljenje badnjaka i porodično bdenje
Badnjak se celiva, maže medom i polaže na ognjište. Njegovo paljenje jedan je od centralnih trenutaka Badnje večeri. Deca džaraju vatru, prizivajući zdravlje, sreću i napredak doma. Nekada su ukućani bdeli celu noć, prateći kako badnjak gori, verujući da će varnice doneti obilje u narednoj godini.
Posna trpeza i česnica
Na Badnje veče jede se isključivo posna hrana. Trpeza je skromna, ali bogata simbolikom – riba, pasulj prebranac, kiseli kupus, turšija, posne pite, med, orasi, žito i vino. Neizostavna je česnica, koja se lomi tokom večere, kao znak zajedništva i sloge.
Pre večere domaćin kadi dom i trpezu, pali sveću i izgovara molitvu, čime se završava obredni deo Badnje večeri.
Simbolika i značaj praznika
Badnjak simbolizuje drvo koje su pastiri doneli da zagreju pećinu u kojoj je Hrist rođen, ali i nagoveštaj Krsta Hristovog. Slama podseća na skromne uslove Hristovog rođenja, dok zajedničko okupljanje porodice nosi poruku ljubavi, mira i praštanja.
Prema običaju, Badnji dan je vreme pomirenja, a veruje se da se tog dana iz kuće ništa ne iznosi, kako bi u njoj tokom godine vladali sreća i blagostanje.
U pravoslavnim hramovima širom zemlje danas se služe liturgije i večernje službe, uz tradicionalno paljenje badnjaka, čime se vernici duhovno pripremaju za doček Božića.
