U Užicu je održana godišnja konferencija EU Resurs centra za civilno društvo pod nazivom „Znakovi pored puta Srbije ka EU – ko je za volanom“, uz učešće više od 80 nevladinih organizacija iz Srbije.
Skup je otvorila dr Jelena Žunić Cicvarić i u ime jednog od organizatora, Užičkog centra za prava deteta, poručila da je „važno da se i u manjim sredinama, van Beograda, vode razgovori o Evropskoj uniji, jer teme evropskih integracija često nailaze na otpor ili opstrukciju lokalnih vlasti“.
Tokom konferencije u hotelu „Siesta“ održane su tri panel-diskusije, a jedna od uvodničarki, Bojana Džulović iz Beogradske otvorene škole, ocenila je da su akademska zajednica, profesionalni mediji i civilni sektor ključni, jer dele i predstavljaju nosioce evropskih vrednosti u Srbiji.
Šef Odeljenja za saradnju Delegacije Evropske unije u Srbiji, Mauro Di Veroli, naglasio je da se u Srbiji poslednjih godina beleži „nazadovanje u demokratskom procesu, što neizbežno utiče na prostor za delovanje civilnog društva“, kao i da je ranjivost medija posebno izražena na lokalnom nivou, dok pitanja koja deluju lokalno, poput deponije „Duboko“, mogu imati šire posledice po upravljanje, odgovornost i poverenje javnosti širom zemlje.
Na panelu o približavanju Srbije EU, ili bolje rečeno o „znakovima bez znakova i putevima bez puta“, kako je primetila moderatorka Suzana Trninić, govorili su dr Vladimir Međak iz Evropskog pokreta u Srbiji, prof. dr Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka i Sofija Popović iz Centra savremene politike.
Dr Vladimir Međak rekao je da u proteklih deset godina postoje jasne činjenice o tome šta se dešavalo u zemlji, uz podsećanje da su uslovi za članstvo u EU demokratija, vladavina prava, evropske vrednosti, prava manjina, rad institucija, pluralizam, sloboda govora i slobodni izbori.
„Na svetskoj lestvici vladavine prava Srbija je na 96. mestu, Crna Gora na 50. Srbija je, prema Freedom House-u, izgubila status demokratije 2019, a status slobodne države 2018. godine. U pogledu slobode govora Srbija je sa 54. mesta 2014. godine sada na 115. mestu. Po percepciji korupcije Srbija je 2014. godine bila na 72. mestu, a sada smo na 116. mestu, dok su od nas u Evropi korumpiranije samo Rusija i Belorusija“, rekao je Međak, navodeći parametre koji pokazuju suprotno od onoga što je uslov za prijem Srbije u članstvo EU.
„Novinari lokalnih medija – na braniku profesije“ naziv je panela na kome su govorili Mileva Malešić iz TV Foruma, Bojana Vlajović Savić iz Res Publice i dr Jelena Kleut.
Rečeno je da lokalni mediji sve više „padaju“ usled strukturnih faktora, poput izostanka pluralizma, koncentracije vlasništva i mreža pojedinaca bliskih vlasti, kao i zbog uslova rada i bezbednosti novinara, te da je Užice doživelo da nema nijedan samostalan i nezavisan medij.
„Nasuprot klijentelističkim mrežama postoje novinari i novinarke koji rade u veoma teškim uslovima, ne samo ekonomski teškim, već izrazito nebezbednim, i koji su, pored studenata, na svojoj koži najdirektnije osetili represiju“, rekla je dr Kleut.
U uvodnom izlaganju visoki predstavnik EU Mauro Di Veroli između ostalog naveo je da „lokalni novinari opstaju i izveštavaju o pitanjima koja direktno utiču na građane, često sa ograničenim resursima i pod značajnim pritiskom, braneći dostojanstvo profesije“.
Na trećem panelu „Deponija Duboko – od EU podrške do lokalnog zanemarivanja“ govorili su profesor Branko Nikolić iz inicijative „Da ne dišemo Duboko“ i Žaklina Živković iz Polekola, dok je moderator bio Ognjen Pantić iz Beogradske otvorene škole.
Nikolić je podsetio na hronologiju propasti deponije „Duboko“, koja je i posle dve godine od zabrane rada nastavila sa deponovanjem otpada, kada se dogodio požar, i govorio o teškoj borbi inicijative „Da ne dišemo Duboko“, opstrukciji lokalne vlasti da pruži odgovore na pitanja građana i potrebi da odgovorni snose posledice za ekološku katastrofu.
Žaklina Živković rekla je da je poznato da Srbija ima problem sa upravljanjem otpadom, da postoji više od 3.000 divljih deponija i oko 120 nesanitarnih, ali legalnih deponija, dok je prema zvaničnim podacima svega 17 odsto otpada reciklirano, a ostatak završava direktno na deponijama.
„Prošle godine donet je Zakon o upravljanju otpadom i njime je priznato da postoje brojni problemi. Rešenje je u većem pritisku na lokalne samouprave, jer posle gašenja požara Ministarstvo zaštite životne sredine odlaže rešavanje problema, pošto je ono skupo i zahteva veliko stručno znanje kojeg nema“, rekla je Živković, uz ocenu da su lokalne samouprave svedene na nivo nevladinih organizacija i da nemaju mnoge nadležnosti za rešavanje problema zaštite životne sredine.
Konferenciju „Znakovi pored puta Srbije ka EU – ko je za volanom?“ organizovali su Užički centar za prava deteta i Beogradska otvorena škola, uz podršku Delegacije EU u Srbiji i Fondacije Fridrih Ebert, a nije održana u GKC-u, najmlađoj ustanovi kulture nastaloj kao evropski projekat.
