Pomorski starešina Milan Tomanović penzionerske dane provodi u rodnom Užicu. Redovni je posetilac kulturnih događaja u gradu, na koje stiže sa Tatinca, gde ima porodičnu kuću. Najveći deo vojne službe, deceniju i po, proveo je na brodu mira „Galeb“, za koji ga vežu najlepše uspomene, posebno putovanje pre 65 godina, kada je sa Titom putovao u zemlje Afrike u sklopu priprema za Prvu konferenciju nesvrstanih u Beogradu.
Kao saradnik lista Vojnopomorske oblasti „Čuvar Jadrana“, Milan piše da je istorijsko putovanje obeleženo na desnom boku broda, i to desetom po redu mesinganom pločom sa natpisom: „Predsjednik Republike Maršal Jugoslavije Josip Broz Tito putovao je ovim brodom u posjetu afričkim zemljama Gana – Togo – Liberija – Gvineja – Mali – Maroko – Tunis – UAR u vremenu od 14.02. do 26.04.1961. godine.“
Maršal je na 72-dnevni put ispraćen iz Splita, a iz hiljade grla orilo se: „Sretan put, druže Tito, i vrati nam se što prije“. Prevaljen je put od 10.837 nautičkih milja na relaciji Split–Tema–Monrovija–Konakri–Kazablanka–Tunis–Susa–Aleksandrija–Pula. Titovi mornari, među kojima i naš Užičanin, stoički su podnosili temperaturu vazduha od 35 do 40 stepeni na palubi, a u kotlovskom i turbinskom delu razarača bilo je i 60 stepeni Celzijusa. Ipak, drug Tito se interesovao za rad posada brodova, jer su u pratnji „Galeba“ bili i razarači „Split“, „Kotor“ i „Pula“, ali i brod trgovačke mornarice „Lovćen“, navodi dragi sagovornik „Vesti“, koji je i ranije u redakciju donosio priče sa svojih nesvakidašnjih službenih putovanja.
Svi pripadnici Združenog odreda dobili su posle afričkog puta po 15, a poslužioci kotlova i turbina po 21 dan nagradnog odsustva u rodnim mestima, gde su „među svojima“ pripovedali šta su sve videli na putu nezaborava. Naravno, na povratku iz Afrike nije izostao prijem na Brionima, gde su se mornari fotografisali sa Maršalom u hotelu „Neptun“, koji im je tom prilikom zahvalio na trudu, marljivosti i dobro obavljenom zadatku uz reči: „Izvolite, služite se, sada ste kod svoje kuće.“
Godine prolaze, ali sećanje na misiju mira kod Milana ne bledi. Kao uspomenu na „Galeb“ i vreme provedeno na njemu, i danas pažljivo čuva mesinganu pločicu sa oznakama brodskog čamca za spasavanje, koji nije odoleo zubu vremena, baš kao ni bivša zemlja. Zemlja u kojoj se i život jednog mornara sa Tatinca pretvarao u san.
