Danas se, prema narodnom verovanju, ne rade poslovi, posebno u polju
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju praznik Svete velikomučenice Marine, u narodu poznate kao Ognjena Marija, jedan od najpoštovanijih letnjih praznika.
Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka u Antiohiji, u vreme vladavine rimskog cara Dioklecijana. Iako potiče iz neznabožačke porodice, krstila se sa 12 godina, zbog čega ju se otac odrekao. Prema crkvenom predanju, zavetovala se na devstvenost i ostala nepokolebljiva u hrišćanskoj veri. Zbog odbijanja braka i ispovedanja vere u Isusa Hrista, u 16. godini života pretrpela je teška mučenja i stradala posečena mačem.
Njene mošti vekovima su poštovane kao čudotvorne i isceliteljske. Danas se njena desna ruka čuva u svetogorskom manastiru Vatopedu, a vernici joj se mole za zdravlje i zaštitu.
Iako praznik u crkvenom kalendaru nije obeležen crvenim slovom, Ognjena Marija ima posebno mesto u narodnoj tradiciji. Smatra se zaštitnicom žena, a u mnogim porodicama slavi se i kao krsna slava.
Prema narodnim verovanjima, Ognjena Marija pripada takozvanim „ognjevitim svecima“ i povezuje se sa vatrom, gromovima i letnjim nepogodama. Zbog toga se na ovaj dan strogo izbegavaju svi poslovi, naročito radovi u polju. U narodu se kaže da na Ognjenu Mariju „ne valja ni konac u iglu udenuti“, jer se veruje da rad na ovaj praznik ne donosi sreću i može prizvati nesreću.
