Prelo, Božićni i Vaskršnji koncert, pesničke večeri, Vidovdanske svečanosti u čast i slavu kosovskih junaka deo su programa koji se realizuju u školi.
U Osnovnoj školi ,,Emilija Ostojić“ iz Požege u područnom odeljenju u Rogama učenici, nastavnici i roditelji organizuju manifestacije radi očuvanja običaja i tradicije ovoga kraja. Nastavu u ovoj osmogodišnjoj školi pohađaju 22 učenika i svi su učesnici programa.
-Od 2012. godine u školi se održava Prelo krajem svake kalendarske godine. Nekada su se na prelima ljudi okupljali, družili, šalili, pevali a žene su radile ručne radove. Često su dolazili i posebno mudri ljudi koji su umeli da pričaju zanimljive priče i pesme okupljenom narodu. Ulogu mudrih ljudi sada na Prelu imaju naši učenici sa kojima pripremamo bogat kulturno-umetnički program iz sadržaja koje obrađujemo na redovnim časovima. Svako Prelo imalo temu počev od Zaveštanja Stefana Nemanje, Sačuvajmo zdravu sredinu, Tragovi prošlosti, Hajduci, Vuk Karadžić je mnogo znao i mnogo nam dao, Stogodišnjica završetka Prvog svetskog rata i Osamsto godina autokefalnosti srpske crkve- ističe za “Vesti” Brana Daničić, rukovodilac područnog odeljenja škole u Rogama.
Na prelima u školi svi izražavaju zahvalnost i želju da sačuvaju od zaborava Milunku Savić, Momčila Gavrića, Ana Nemanjinu-Anastasiju, Jelu Balšić, Vasiliju ćerku serdara Vukote…
I deca iz grada se raduju dolasku na Prelo jer tu mogu da kome i krune kukuruz, a neki od njih pokušavaju i da nauče neki ručni rad. U tome im pomažu bake čije prisustvo je veoma značajno na Prelu i u školi. Zatim se oglasi truba koja poziva prisutne u kolo.
Prelo je ugostilo puno nama dragih ljudi, navodi Daničić kao što su pesnikinja Ljiljana Bralović iz Pranjana, profesor Dragoljub Petrović iz Novog Sada, Svetlana Polić, Tatjana Rakić, frulaš Veso Milovanović, pevačke grupe iz Požege i Rupeljeva, folklorne grupe iz Zlakuse, Poljoprivredne škole “LJubo Mićić” iz Požege i guslar Danilo Tomić iz Užica. Svaku od manifestacija podržavaju privrednici i donatori.
Naša sagovornica podseća da je sa bivšom koleginicom Ljiljanom Pantić, nastavnicom likovne kulture često razgovarala o načinu života naših predaka, o pravoslavnoj veri, praznicima i običajima koji su vezani za određen praznik.
– Cilj nam je bio da učenike uputimo na tragove prošlosti jer srpski narod ima bogatu narodnu tradiciju na čijim temeljima može da se gradi budućnost. Predložile smo da se u školi organizuje Prelo, što su rado prihvatili roditelji koji su kasnije pružali veliku pomoć u pripremama. Miodrag i Mira Vukašinović zahvaljujući iskustvima koja su imali kao članovi folklornih grupa bili su takođe inicijatori za jedan ovakav događaj, a pored njih i Aleksandar Vučković, Nikola i Snežana Vukašinović, Milan i Svetlana Marković, a kasnije su se pridružili i drugi. Roditelji su u školu donosili ćilime, sadžade, prekrivače, vezene i heklane stolnjake, miljea, sinije, ćupove, stare fotografije… Školska sala bi onda bila pretvorena u glavnu prostoriju stare kuće brvnare u kojoj je porodica boravila na okupu oko ognjišta i vatre.
Prelepu sliku s jeseni te 2012. godine upotpunile su ponosne bake s preslicama u rukama. Dok su koračale kroz školsko dvorište ka pripremljenoj sali orila se pesma ,,Mesečina, a ja zovem prelo“, koja je postala neka vrsta himne. Od baka su je preuzeli učenici koji su je pevali na odmorima, priredbama i na otvaranjima svakog narodnog prela.U eri interneta Prelo okuplja i poziva ljude na razgovor druženje, pesmu, čuvanje tradicije. Za pripremu programa su zaduženi Željka Ristović, nastavnik srpskog jezika, Svetlana Polić, nastavnik istorije, Stanica Vukašinović, nastavnik ruskog jezika, Jelena Stamatović, nastavnik geografije, Ivana Bošković, Lepa Milić i Ivona Danilović, Vesna Petrović, nastavnice muzičke kulture, Sandra Karić, nastavnica engleskog jezika, Milica Đorđević, nastavnik likovne kulture, naša sagovornica Brana Daničić,učiteljica, za izradu scene Srđan Milovančević, nastavnik matematike.
Pored Prela u školi se održavaju Božićni i Vaskršnji koncert, pesničke večeri, Vidovdanske svečanosti u čast i slavu kosovskih junaka, sajam turizma uz kulinarske veštine u pripremanju hrane.
Dodajmo, da se škola nalazi na putu prema Roškoj banji i da su se prva školska zvona oglasila pre više od jednog veka kada su učionice bile prepune đaka. Onda ih je život odveo na sve četiri strane sveta od Amerike do Australije. Bivši učenici su postali inženjeri, lekari, građevinski radnici, učitelji, vredni ljudi koji su svojim umećem i odgovornošću gradili svet. I sada se često odazovu da u okviru svojih mogućnosti pomognu da rad škole bude kvalitetniji.
Oni koji su ostajali ovde borili su se da se u školi neguju prave vrednosti, naglašava Daničić. U početku bilo je teško uvesti neke sadržaje i običaje u svakodnevni rad škole. Prvo ,,Uskliknimo s ljubavlju Svetitelju Savi“ začulo se devedesetih godina prošlog veka, kada su porodice Miroslava Bralovića i Milojka Kovačevića odlučile da se slavi Školska slava – Sveti Sava i naša škola je među prvim imala tu čast. Od tada do danas okupljamo se svakog 27. januara uz žito, kolač i vino sa sveštenicima i domaćinima školske slave.
I upravo posle jedne svetosavske priredbe rodila se ideja za obogaćivanjem kulturnih sadržaja u školi kroz običaje i tradiciju. I kao što Sveti Simeon – Stefan Nemanja u svojim zaveštanjima poručuje ,,Čuvajte čeda jezik, pesmu, običaje…“, mi to i radimo u školi, zaključila je Daničić.
