Ovogodišnji 13. Kustendorf završen je tradicionalnom dodelom nagrada – Zlatnog, Srebrnog i Bronzanog jajeta.
O nagradama je odlučivao međunarodni žiri u kojem su bili italijanski reditelj Paolo Virci, francuski pisac i scenarista Tonino Benakvista i šahovski velemajstor Vladislav Tkačijev.
Za najbolji film proglašen je „Božićni poklon“, te je Zlatno jaje otišlo u ruke Bogdanu Murešaneu iz Rumunije.
Bronzano jaje pripalo je Ingride Santos iz Španije za film „Bif“, a Srebrno Aliakseju Palujanu iz Belorusije za „Jezero sreće“.
Priznanje za najpoetičniji film dobio je reditelj Dimitar Kutmanov za ostvarenje iz Bugarske „Daleki dom“, a Specijalno priznanje dodeljeno je Andreju Huculeaku iz Rumunije za „Havana, cuba“.
Nagradu „Vinko Filač“ za najbolju fotografiju dodelio je francuski direktor fotografije Mišel Amatje Hamedu Bagheianu za iranski film „Drugi“.
U konkurenciji u takmičarskom programu bilo je 21 ostvarenje mladih autora iz Kine, Rumunije, Belorusije, Mađarske, Bugarske, Ukrajine, Švajcarske, Srbije, Izraela, Španije, Poljske, Irana, Hrvatske i Francuske.
Nijedna nagrada nažalost nije pripala ostvarenjima iz Srbije.
Uz veselje, folklor i pesmu svečano je završen 13. Kustendorf na Mećavniku.
Kusturica: Asanž zatvoren zbog slabosti zapadne civilizacije
Svečano zatvaranje večeras je obeležio i apel osnivača i reditelja Emira Kusturice da se ne sme zaboraviti sudbina Džulijana Asanža.
Kusturica je zajedno sa članovima žirija nosio majice na kojima je pisalo „Oslobodite Džulijana Asanža“, a u svom govoru kazao je da je on jedan od najvažnijih ljudi u 21. veku.
„Živimo u novom vremenu u kojem sve što se dešava se zapravo desi u životu ali paralelno i u fikciji. Treba da se podsetimo činjenice da je jedan od najvažnijih tipova u 21. veku upravo Žulijan Asanž. On je zatvoren zbog slabosti zapadne civilizacije da ga upiše u listu svojih najvećih demokratskih dostignuća“, poručio je reditelj i pozvao sve prisutne da aplauzom ukažu počast „Asanžu koji trenutno umire u zatvoru u Londonu.“
Nakon dugog aplauza Kusturica je nastavio da govori o kinematografiji ukazavši na to da festival već 13. put „pokušava da uradi isto.“
„Ne treba zaboraviti da smo mi 2008. i 2009. godine prikazivali filmove sa 35 milimetarske trake. I da se posle toga, ne samo ovaj festival, iz analognog prebacio u digitalni svet. Sećam se i sa muzikom je bilo isto samo deset godina ranije. Danas ne postoji veliki i popularni pevač ili bend koji ne snima analogno. To ne znači da će kinematografija da se vrati u analogno doba, ali znači da treba biti veoma tvrdoglav“, kazao je reditelj dodavši da su na Kustendorfu uvek pokušavali da „venčaju komercijalno i artističko.“
Ovom prilikom napomenuo je da ne treba biti naivan „pa poverovati da jedan festival ili jedan čovek ili grupa ljudi može da promeni svet.“
„Kinematografija je samo jedna od refleksija socijalnih zajednica koje žive u čitavom svetu. Upravo zbog toga treba verovati u novu utopiju. Ovaj svet je već uveliko sigurno promenjen ali mi verujemo da ovaj festival, malim svojim udelom, može uticati na njegovu promenu u još veću utopijsku sliku sveta“, zaključio je Kusturica i zvanično zatvorio 13. Kustendorf.
