-Vikendaša i turista ima pogotovo od kako je korona i svi beže od nje. Dosta turista i gostiju pohodi naš kraj i u kolonama šetaju i drže rastojanje – zapaža posmatrajući iz svoje livade Đerosav Varničić (90) jedan od najdugovečnijih meštana ovog zlatiborskog sela.
U podnožju Tornika na obroncima Zlatibora selo Šainovci. A u Šainovcima kao svakog jula procvetala svaka travka. U kraju netaknute prirode rođen je i danas živi čestita starina Đerosav Varničić kome je ovo devedeseto leto. Za sebe kaže da pamti i bolje dane od ovog korona vremena koje nas je sve zateklo, sateralo po gradovima u mišju rupu, a mi dodasmo da svi pomalo poprimismo izgled sa maskama za koji smo mislili da ga je bilo i biće samo na karnevalima. Uprkos svemu, vedrog duha od malena deda Đera se ne predaje, koronu ozbiljno shvata i zato valjda i brojni turisti i gosti beže od nje baš u Šainovce. Znalo se uvek da život na padinama Zlatibora nije lak, pripoveda naš sagovornik i kaže da će Bog za svaku kapljicu znoja nagraditi dobrim zdravljem i dugovečnošću. Istina u svemu tome i te kako pripomaže čist planiski vazduh, izvorska voda i hrana kojoj je teško odoleti posle šetnje po šainovačkim livadama.
-Da zlo ne čuje – dobro je! Nema korone, ljudi ovde umiru od prirodnih bolesti. Samo su na selu ostali stari. Neko ima nešto od živo od stoke, ali selo se gasi – priča deda Đeroša i kaže da mladi povremeno dolaze da pomognu, kako kome, ali da ga brine što je u dosta starosedelačkih kuća poštar jedini gost.
– Ima momaka, dvojica-trojica njih koji i pored toga što rade u firmama u gradu drže nešto ovaca i dotrče da vide stoku. Ko je naučio da radi odmalena on i danas danji to održava – priča s radošću o svojima mladim komšijama Zlatiborac rođen u prošlom veku u pauzi između dva svetska rata.
– Vikendaša i turista ima pogotovo od kako je korona i svi beže od nje. Dosta turista i gostiju pohodi naš kraj i u kolonama šetaju i drže rastojanje – zapaža naš sagovornik posmatrajući dešavanja iz livade. Kao i svi voleo bi da ovo korona vreme što pre prođe, da se više druži, jer ima puno prijatelja koji ga znaju i dolaze iz grada samo da se vide, popiju kafu i „ostalo“.
U Šainovcima malo stanovnika, ali oni koji mu ostadoše verni doživeše da ostanu uspravni i zdravi ko stoletni borovi. Znaju to dobro i gosti koji se Šainovcima uporno vraćaju.
