-Principi rada SOS usluge za žene sa iskustvom nasilja su odgovor na društveni problem – nasilje nad ženama i imaju cilj da ženu osnaže i pruže joj podršku za izlazak iz nasilja. SOS telefon je jedna karika u lancu do tog cilja – kaže za „Vesti“ Radmila Gujaničić, analizirajući proteklih pet godina od kada radi SOS telefon pri Ženskom centru Užice
Kako je sve počelo?
-SOS telefon za žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja Ženskog centra Užice, uspostavljen 15. avgusta 2015. godine, pokrenut je uz veliko angažovanje i podršku žena političarki iz Grada Užica, a takođe, iz ženskih grupa iz Mreže žene protiv nasilja. Ovom prilikom izdvojićemo posebno Autonomni ženski centar iz Beograda i Centar za podršku ženama iz Kikinde, tačnije, direktorku Biljanu Stepanov. Žene koje su nesebično pomagale uspostavljanje SOS telefona su: Snežana Janjić, predsednica Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Užica i potpredsednica Skupštine, Natalija Vasilić odbornica, Danijela Vasiljević odbornica i koordinatorka Ženske odborničke mreže, odbornica Mirjana Racić , narodna poslanica Ivana Stojiljković i direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović. I pored te podrške uspostavljanje SOS telefona pratili su mnogobrojni izazovi od kojih su nerazumevanje fenomena nasilja nad ženama i nerazumevanja značaja podrške ženama sa iskustvom nasilja kroz uslugu SOS telefona jedni od najvažnijih.
Zašto je nasilje nad ženama još uvek tabu tema?
-Nasilje nad ženama je još uvek visoko tabuizirana tema zato što je patrijarhalni sistem kroz hiljade godina postojanja normalizovao zloupotrebu moći od strane muškaraca prema ženama i deci i izgradio mehanizme za prikrivanje i opravdavanje mnogih kažnjivih radnji koje se dešavaju u krugu porodice, a i van nje, jer mnogi muškarci koji su činili takva dela su imali veoma veliku društvenu moć. Žene u celom svetu se bore protiv svih oblika nasilja nad ženama od strane muškaraca, a rezultat njihove borbe je i uspostavljanje SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja koji se 80. ih javljaju u svetu a na području bivše Jugoslavije 1989. najpre u Sloveniji pa Hrvatskoj i 1990. u Srbiji. Prvi SOS telefon u Srbiji uspostavila je organizacija Žene i društvo koju su vodile istaknute feministkinje tog vremena.
Tvrdite da je nasilje nad ženama političko pitanje?
-Nasilje nad ženama je političko pitanje, a svi mehanizmi za njihovo iskorenjivanje, takođe, imaju politički karakter. Ženske organizacije koje pružaju podršku ženama sa iskustvom nasilja često na delu vide dva paralelna procesa: s jedne strane država preduzima različite aktivnosti koje bi trebale da vode iskorenjivanju ove pojave,a u isto vreme na različite načine se potkopavaju ti isti procesi od strane onih koji treba da ih vode i praktikuju. Ilustrativan primer je donošenje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici za čije su se donošenje ženske organizacije borile punih sedam godina. Još slikovitiji primer je uspostavljanje Nacionalnog SOS telefona koji je uspostavljen suprotno prinicipima koji su postavljeni u Pravilniku o bližim uslovima i standardima za pružanje usluge SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja a koji je donela država. Članom 2. stav 7. predviđeno je da se usluga pruža u poverljivoj formi i uz poštovanje anonimnosti. Konkretno, Nacionalni SOS telefon krši princip anonimnosti i poverljivosti jer se razgovori snimaju.Zbog takvih paralelnih procesa veliki broj žena trpi nasilje u porodici i van nje, a nasilnici dobijaju posredno poruku da imaju pravo na to. O tome kolike su štete ove negativne društvene pojave dosta se govori u javnosti, a postoje mnogobrojna relevantna istraživanja. Ipak, ni to što se time krše ljudska prava žena i dece nije dovoljan argument da se ubrzaju procesi koji mogu dovesti do pozitivnih promena.
Kada i kako je Ženski centar Užice pokrenuo inicijativu za uspostavljanje SOS telefona?
-Ženski centar Užice je pokrenuo proces zagovaranja za uspostvaljanje usluge SOS telefona za žene žrtve rodno zasnovanog nasilja uz podršku Saveta za rodnu ravnopravnost Grada Užica 2012. god. U 2013. taj proces je vodila Ženska odbornička mreža i tada su prvi put planirana sredstva od 500.000 dinara za rad SOS telefona.Celokupan proces uspostavljanja ove usluge pratili su brojni problemi i opstrukcije od strane pojedinaca i pojedinki koji zaslužuju da budu posebno istaknuti i imenovani zato što su ometali jednu humanu akciju, a i zbog toga što se na preprekama najbolje vide otpori, ali i koliki su napori uloženi da bi se te prepreke savladale. U drugoj polovini 2015. godine raspisan je konkurs za uspostavljanje usluge SOS telefona. Iako Ženski centar Užice nije imao opredeljenje da bude pružalac ove socijalne usluge jer su postojala saznanja o problemima koje prate organizacije iz Mreže žene protiv nasilja koje pružaju ovu uslugu, ipak je preovladao moralni čin, pa se ŽCU javio na konkurs i na njemu je izabran. Od uspostavljanja usluge do objavljivanja telefonskog broja prošlo je mesec i po dana. Prvi poziv na SOS telefon sa brojem 0800333445 koji je bio besplatan za sve pozive sa fiksne i mobilne telefonije u Srbiji primljen je 29 septembra. Bio je anoniman, a upućen iz okolne opštine i prijavljeno je zlostavljanje deteta od strane oca. Moramo istaći da smo u nekim segmentima imali i sreće jer smo zaposlili tri dipl. psihološkinje i jednu dipl.pravnicu sa evidencije Nacionalne službe zapošljavanja.One su prošle obuku Autonomnog ženskog cetra iz Beograda i time smo za početak ispunile uslove za pružanje ove usluge. Mediji su pružili punu podršku u širenju informcije o ovoj usluzi kao i broju telefona tako da je dostupnost usluge u samom početku bila velika, a u kasnijem periodu urađeno je veoma široko obaveštavanje preko letaka koji su deljeni uz Info stan Grada Užica ali i u opštinama Arilje, Požega, Čajetina i Bajina Bašta uz račune komunalnih preduzeća.
Te 2015. godine usvojen je Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluge SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja u čijem su definisanju učestvovale ženske organizacije koje su imale dugogodišnje iskustvo u pružanju ove usluge i potpuno razumevanje fenomena rodno zasnovanog nasilja prema ženama?
-Činilo se da sve ide u dobrom pravcu. Međutim, 2016. godina je počela sa velikim problemima koji su se nastavili i u 2017. i 2018. Između ostalog probleme u vođenju ove usluge usložio je proces uspostavljanja Nacionalnog SOS telefona. Održivost usluge je došla u veliku opasnost. Kadrovi koji su prošli obuku i imali odgovarajuću struku morali su biti plaćeni jer su to žene koje su bile nezaposlene i koje svoju egzistenciju rešavaju kroz posao koji obavljaju.Ženski centar Užice je pozajmljivao novac da bi održao uslugu, što je bio ogroman rizik. Konkurs Grada Užica 2016. raspisan je tek u maju, ali sa težim uslovima jer su kao uslov postavili pružanje usluge najmanje 12 sati (što je tada bilo najduže dežurstvo u Srbiji ) što je pak za Ženski centar Užice značilo da mora da pribavi još više novca za zarade zaposlenih, jer je Grad Užice sufinansrao uslugu. Ženski centar je pokrenuo zagovaranje za regionalni SOS telefon Zlatiborskog okruga u čijem finansiranju bi participirale sve lokalne samouprave sa argumentacijom da od početka rada tu uslugu koriste žene sa čitavog Zlatiborskog okruga, što je izneto na Savet upravnog Zlatiborskog okruga. Ubrzo dobili smo podršku od Opštine Čajetina i Opštine Arilje.Ipak, i danas, finansiranje tri lokalne samouprave ne čini ni punu trećinu sredstava koja su neophodna samo za zarade zaposlenih. Razlika sredstava se dopunjava od donatora, ali kroz druge poslove za koje se konkuriše projektom što predstavlja dodatni teret za zaposlene. U junu 2018. usluga SOS telefona je licencirana a na pružanju usluge rade, koordinatorka SOS usluge diplomirana pravnica, diplomirana socijalna radnica sa ličnom licencom i master psihološkinja. Od uspostavljanja SOS usluge primljeno je 4505 poziva a uslugu je koristilo 599 žena.
Koji je cilj SOS usluge?
-Nasilje nad ženama jeste kršenje ljudskih prava i oblik diskriminacije nad ženama i predstavlja sva dela rodno zasnovanog nasilja koja dovode, odnosno, mogu da dovedu do fizičke, seksualne, psihičke ili ekonomske povrede ili patnje žena, obuhvatajući i pretnje takvim delima, prinudu ili proizvoljno lišavanje slobode, bilo u javnosti, bilo u privatnom životu. Principi rada SOS usluge za žene sa iskustvom nasilja su odgovor na ovaj društveni problem i imaju cilj da ženu osnaže i pruže joj podršku za izlazak iz nasilja. SOS telefon je jedna karika u lancu do tog cilja.
Šta je lično Vaš cilj da se borite protiv nasilja nad ženama?
-Vrlo često na semaforu gledam jednu scenu: mlade žene sa svojim devojčicama koje drže za ruke ili ih nežno grle oko ramena. Gledam te devojčice koje s poverenjem gledaju u svoje majke, srećne i bezbrižne.Ta nežna slika majki i devojčica mi daje motiv da se borim da one jednog dana ne trpe nasilje samo zato što su žene.
Principi rada SOS usluge
1) Sigurnost, bezbednost i ljudsko dostojanstvo: pružalac usluge SOS telefona garantuje da, prilikom intervencija, odnosno pružanja usluga, sigurnost, bezbednost i dostojanstvo korisnica usluga, ranjivih članova njene porodice kao i osoblja, predstavljaju prioritet. Odnos konsultanta prema korisnici je podržavajući, a pružalac usluge garantuje nediskriminaciju i toleranciju tokom obezbeđivanja podrške;
2) Poverljivost: SOS telefon poštuje i pridržava se prava korisnica usluga na poverljivost i sve korisnice su unapred obaveštene o situacijama u kojima ta poverljivost može biti ograničena;
3) Verovanje žrtvi i zauzimanje stava da su počinioci odgovorni: Pružanje usluge SOS telefona zasniva se na:(1) poštovanju prema žrtvi, (2) verovanju iskustvu žrtve;
4) Osnaživanje: SOS telefon obezbeđuje korisnicama usluga priliku da imenuju sopstvena iskustva, da budu upoznate sa svojim pravima i zakonskim mogućnostima i da imaju mogućnost donošenja odluka u okruženju koje im pruža podršku i tretira ih sa poštovanjem, uz uvažavanje njihovog dostojanstva i uz odgovarajuću senzitivnost;
5) Posebna znanja i veštine: Znanje, kompetencije i veštine osoblja, kao i oblici usluga SOS telefona, su prilagođeni specifičnim potrebama korisnica (žrtava rodno zasnovanog nasilja), koje mogu biti veoma kompleksne;
6) Poštovanje razlika i ravnopravan pristup: Pružaoci usluge SOS telefona, prepoznaju i poštuju razlike između svojih korisnica i na pozitivan način se angažuju u anti-diskriminativnoj praksi;
7) Zaštita i podrška: SOS telefon obavlja aktivnosti u cilju zaštite interesa i prava korisnica na različitim nivoima;
8) Participacija i konsultacije: SOS telefon promoviše i realizuje učešće korisnica u razvoju i evaluaciji usluga;
9) Koordinisan odgovor na fenomen nasilja: Pružanje usluge SOS telefona odvija se u kontekstu međusektorske i međuinstitucionalne saradnje, razmene sa drugim relevantnim akterima i službama i koordinisanog pružanja usluga;
10) Upravljanje i odgovornost: SOS telefonom se efikasno i ekonomično upravlja, što garantuje kvalitet usluga i obezbeđuje da osoblje ima odgovarajuće veštine, kao i organizacijsku podršku (stručnu i tehničku pomoć unutar organizacije);
11) Promocija tolerancije: SOS telefon se zasniva na modelu promovisanja nenasilja s ciljem da razvije svest, edukuje i sprovede preventivne mere na socijalnom planu i među pojedincima;
12) Princip bezuslovne podrške: Korišćenje usluge ne sme se uslovljavati podnošenjem prijave institucijama, korišćenjem bilo kojeg programa ili usluge ili na bilo koji drugi način.
