Privrednici su različito osetili negativne uticaje epidemije kovida 19 u zavisnosti od toga u kojoj privrednoj oblasti posluju. Dobro su im došle mere iz paketa podrške koje je donela Vlada Srbije, ali strepe od vremena koje dolazi.
Od sredine marta srpska privreda radi u izmenjenim uslovima koje je nametnulo proglašenje epidemije kovida 19 . Loše signale sa tržišta iz okruženja, Evrope i sveta, pojedine kompanije počele su osećati i ranije što zbog epidemiološke situacije u ovim zemljama, što, kako pojedini tvrde, nagoveštaja nove ekonomske krize. Šta rade užički preduzetnici, mikro i mala preduzeća koji su proteklih godina strpljivo razvijali i gradili ekonomsku osnovu na području grada, kako su se borili i kako se bore u vremenu koje je donelo i nova pravila igre? Šta su im značile mere podrške koje je donela i u najvećoj meri sprovela Vlada Republike Srbije i šta dalje? Da li su spremni i kada će uopšte moći da rade normalno kao da ništa nije bilo, kao da pandemija nije postojala.
Jedno je evidentno, da je epidemiološka situacija u zemlji i u svetu privrednicima donela nevolje, smanjila proizvodnju, povećala troškove. Razlike u stepenu negativnih efekta postoje u zavisnosti od privredne grane u okviru koje posluju. Svi sa kojima smo razgovarali, a to su privredna društva koja zapošljavaju od četiri pa do dvadesetak radnika, nisu bili imuni na kovid 19. Da bi ublažili posledice i preživeli koristili su neke od mera Vlade Srbije iz paketa podrške. Uglavnom su aplicirali za isplatu minimalnih zarada, pojedini i za kredite kod Fonda za razvoj.
Dobrosav Radojičić, vlasnik preduzeća za proizvodnju lične zaštitne opreme i veleprodaju ličnih zaštitnih sredstava „Arttex 031“ koje posluje na celom tržištu Srbije, najviše u užičkom kraju – ima i dva maloprodajna objekta, kaže da je kovid 19 zaustavio rast i razvoj njegovog preduzeća koji je bio konstantno prisutan u poslednjih 14 godina.
-Ove godine biće pada, ali se nadam da neće biti veliki. Uspeli smo da sačuvamo radnike. Međutim, u narednom periodu niko neće moći da radi kao da se ništa nije desilo, osim, možda, prehrambene industrije. Na primer, mi sada imamo posla, ali znatno manje nego pre korone. Pre sam imao dnevno upita za desetak, a sada samo za dve firme, jer svi pokušavaju da štednjom održe svoje preduzeće, pa su im onda lična zaštitna sredstva na kraju liste u nabavci. Osim toga, modna konfekcija je, takođe, u velikim problemima i prilagođavaju proizvodnju pa su počeli da proizvode i radna odela što je moja osnovna delatnost i to po najnižim cenama, jer smatraju da je bolje da izgube malo, nego sve, što nije dobro ni za mene ni za moje kolege– navodi Radojičić. Po njegovim rečima podrška Vlade Srbije kroz isplatu minimalnih zarada koje je on koristio za oko dvadesetak zaposlenih od izuzetne je važnosti. Proizvodnja mu nije radila pet nedelja, tako da je podrška dobrodošla da se ovaj prazan hod delimično finansijski nadomesti.
-Pomoć države tek sada dolazi do izražaja. Posledice korone osetićemo do kraja godine manje-više, ali od januara naredne, mislim da će biti teško. Radnike nisam otpuštao, a u narednom periodu i kada bi se pojavila potreba da smanjim njihov broj, to ne bih radio i po cenu da se neki profit iz prethodnih godina potroši, jer je teško naći dobrog i stručnog radnika u mojoj branši – ističe Radojičić.
Dejan Jovanović, vlasnik preduzeća „Fero promet“ koje se bavi livenjem čelika, kaže da njegovo preduzeće radi bez prekida uz primenu svih mera zaštite od širenja koronavirusa a one malo otežavaju i usporavaju proces proizvodnje.
-Naša proizvodnja je specifična i imamo unapred dogovorene poslove. U principu dok rade velike firme, poput Železare u Smederevu, Valjaonice bakra i mi radimo, jer ih pratimo.Oni do sada nisu imali većih problema, pa nismo ni mi, zato je obim naše proizvodnje na prošlogodišnjem nivou. Borba protiv kovida rešava se u velikim fabrikama, a ne kod nas malih – ističe Dejan i navodi da je za svoje zaposlene, njih osam, koristio samo meru podrške kroz isplatu minimalne zarade i to mu je mnogo značilo.
Pekare se oporavljaju
Uticaj epidemije, naročito tokom vanrednog stanja, izazvao je veliki pad u proizvodnji i prometu hleba i peciva. Bila je skoro prepolovljena u odnosu na isti period prošle godine, naročito kod manjih proizvođača. Kako sami navode, situacija se stabilizuje, mada se taj pad još uvek oseća i kreće se i do 20 posto. Pojedini proizvođači su optimistični i smatraju, ukoliko se nastavi trend smanjivanja pada kakav je prisutan u poslednja dva meseca, do kraja godine mogli bi se potpuno vratiti u redovno stanje, ali uz jedan veoma važan uslov, a to je da više ne bude velikih talasa epidemije. Međutim, kako stvari stoje, da li će ovaj uslov biti i ispunjen, niko ne zna.
Sasvim drugačija iskustva imaju proizvođači prehrambenih proizvoda. Užička firma „Biozrnce“ poznata po flipsu „Cmok“, ali i drugim sličnim proizvodima, kako nam je rekla direktorka Ivana Kovačević, radi bez većih teškoća u kontinuitetu bez obzira na epidemiju. Jedino komercijalisti nisu išli na teren dok se epidemiološka situacija nije smirila. Po rečima direktorke Ivane, preduzeće je koristilo mere podrške Vlade, odnosno, isplatu minimalne zarade za oko 20 zaposlenih što im je pomoglo da lakše prebrode period na početku epidemije kada su imali veoma izražena kašnjenja u naplati potraživanja.
– Jedno vreme smo stagnirali, ali kada je prošao prvi talas epidemije, u proizvodnji i u prodaji smo počeli da beležimo blagi rast. Sada radimo potpuno normalno kao da se ništa nije desilo. Naravno, od početka smo preduzeli sve mere zaštite i dezinfekcije objekta i zaposlenih. Ako zdravstvena situacija bude i dalje stabilna, bez pogoršanja, naša proizvodnja i prodaja sigurno će u ovoj godini biti na prošlogodišnjem nivou čak sa blagim rastom– kaže Ivana ističući da i u narednoj godini, ukoliko ne bude velikih pogoršanja epidemiološke situacije u zemlji, očekuje da „Biozrnce“ nastavi rad i poslovanje istom dinamikom.
-Dobro je da smo u ovoj vrsti proizvodnje, a ne u nekoj uslužnoj delatnosti, jer bi tada, zaista bilo dramatično – kaže Ivana.
Smanjena potreba za uslugama iz kooperacije
Za mikro preduzeće DIA-CO iz metalskog sektora, sa četiri zaposlena, nimalo nije bilo lako da održi proizvodnju proteklih meseci pa ni sada ništa nije kao što je bilo.
-Okrenuti smo ka pojedinim većim firmama u metalskom sektoru koje su u nekom delu do 30 posto smanjile potrebu za uslugama iz kooperacije. Verovatno su to svesno uradili, očekujući i sami kako će se situacija razvijati – kažu u ovom preduzeću koje je bilo i veoma obazrivo kada je trebalo aplicirati za neku od mera iz paketa podrške države. Nisu se prijavili za isplatu minimalne zarade u punom iznosu jer nisu mogli proceniti da li će svih četvoro zaposlenih ostati u firmi. Pošto se situacija stabilizovala, konkurisali su za isplatu 60 posto minimalne zarade.
-Značajna je bila mera moratorijuma za kredite i mislimo da je to pomoglo da se firme održe u ovom periodu. Očekujemo postepeno stabilizaciju, ali i nove signale države ka nama – navode u DIA-CO. Smatraju da posle epidemije ništa neće biti isto, da će se desiti značajne promene i ko bude fleksibilan da širi asortiman i tržište, ko bude mogao da razvija izvoz, biće mu lakše, jer će, kako tvrde, na domaćem tržištu biti dosta problema. Kažu, sada ovo preduzeće radi normalno uz primenu mera zaštite, ali je pitanje da li će kada prestane moratorijum moći da servisira svoje obaveze.
-Metalski sektor trpeo je određene posledice i pre pandemije, jer se uočavala kriza u automobilskoj industriji u Nemačkoj.To se pojačalo tokom pandemije, a videćemo šta će se dalje dešavati – ističu i DIA-CO.
Strepnja i neizvesnost
Ugostiteljstvo i turizam su među onim delatnostima koje su najviše izgubile u proteklom periodu i kada je počelo smirivanje epidemije u Srbiji, teško i sporo se vraćaju u život. Procenjuje se da će Srbija, usled epidemije kovida 19, ove godine pretrpeti štetu od oko milijardu evra zbog izostanka stranih turista. Iako je početkom godine broj gostiju iz inostranstva statistički bio rekordan u odnosu na isti period 2019. , zdravstvena kriza je taj uspeh poništila, a domaći turizam je zabeležio pad od 90 procenata. Privredno društvo „Ivolaz“ najviše je to osetilo. Za ovaj restoran koji je otvorenog tipa, ali radi i kao restoran društvene ishrane za radnike „Prvog partizana“ i svih drugih koje posluju u njegovoj blizini u Krčagovu, situacija od marta do avgusta je, po rečima direktora Lazara Irkića, bila katastrofalna. Mali broj radnika ga je koristio, a svadbi i veselja nije bilo niti ima.
-Da nismo imali pomoć u isplati minimalaca ne bismo mogli radnicima dati platu, jer bukvalno nismo radili. I kada smo počeli da radimo to uopšte nije bilo ni prići onome kako bi trebalo da bude, pogotovo u letnjim mesecima, jer nema ljudi u tranzitu, nema stranaca. Smeštaj koji imamo u „Tabani“ bio nam je u junu i julu iskorišćen svega pet posto. U avgustu je malo bolje – kaže Lazar koji dosta radi i u restoranu „Tabana“. Lazar ne može da proceni kako će biti dalje. Kaže, sve zavisi od razvoja epidemiološke situacije. Zato je sve neizvesno i jesen i naredna godina. U maju su podneli zahtev za kredit za obrtna sredstva kod Fonda za razvoj. Međutim, odgovor još nisu dobili, ali se nadaju da će sredstva stići bar do kraja godine.
-Moramo se boriti da sve to izdržimo. Radnike nismo otpuštali niti ćemo– ističe Lazar.
Proizvođač kupatilskog i sveg drugog nameštaja „Bugi enterijeri“, uz stabilno poslovanje prisutan je na tržištu već dve decenije a sada ga je korona „jako sasekla“. Proizvodnja nije radila od 19. marta do 4. maja, jer je epidemija skoro potpuno blokirala isporuku robe i na domaćem tržištu i u izvozu.
-Posle toga smo krenuli, radimo i sada, ali to nije kao u istom periodu prošle godine. Nismo otpuštali radnike, ali nas je mnogo poremetio period kada smo stajali – kaže Danica Despotović, direktorka preduzeća koje ima 17 zaposlenih. Ona navodi da je podrška države kroz isplatu minimalnih zarada bila veoma značajna, jer teško da bi u tom periodu radnicima bila isplaćena plata. Danica ističe da je preduzeće sada spremno da plasira potrebne količine robe na tržište, ali je velika bojazan da li će to moći da naplati. „Bugi enterijeri“ su aplicirali i za kredit kod Fonda za razvoj još 31. maja, ali ni do danas nisu dobili odgovor.
-Kada smo se raspitivali šta je sa našim zahtevom, rekli su nam da je mnogo preduzeća konkurisalo i da je zbog toga usporen ceo proces dodele kredita. Nismo dobili informaciju ni o tome da li smo u proceduri. Opet, možda to tako mora u ovoj situaciji. A nismo tražili previše, već samo toliko koliko bismo pokrili minus koji smo napravili za dva meseca dok nismo radili. Velika je neizvesnost pred nama, kako ćemo prezimiti. Biće veoma teško, ali trudićemo se da opstanemo – kaže Danica i smatra, ako bi dobili kredit od Fonda do kraja ove, vratili bi se normalnom poslovanju naredne godine, ali sve pod uslovom da ne bude nekog novog talasa epidemije.
