Planinari iz Užica obilazili tokom proteklih godina i decenija mnoge vrhove u okruženju. Nedavno su, odnosno, od 18. do 20. septembra boravili u Bugarskoj, gde su se popeli na najviši vrh Balkana, Musalu, na planini Rili.
Sve vrhove u blizini Užica, ali i one u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Sloveniji osvojili su užički planinari. Zastavu naše zemlje razvili su i na vrhovima Evrope, od Mon Blana, preko Elbrusa do Gran Paradisa. Polovinom septembra, njih 25, osvojilo je i Musalu, najviši vrh Balkana.
Među onima koji su bili u ovoj ekspediciji bila je i novinarka užičkog dopisništva RTS-a Natalija Vidić. Posle šest godina od kada je krenula na prvo planinarenje, izazov je bio Musala, najviši vrh Balkana i najpoznatiji planine Rila, na kojoj je inače više od 100 vrhova iznad 2000 metara.
Kaže da jedino žali zbog toga što ranije nije krenula na planinarenje. To je jedna od najprirodnijih i najlepših aktivnosti koja potpuno ispunjava dušu i telo. Dodaje da planinarenje daje priliku da vežbamo, da dišemo, da postanemo ponovo deo prirode.
– Zašto planinarim? Zbog te slobode koju vam daje planina, uživanja u svežem vazduhu, miru, pesmi ptica i šume. Uživam u pogledu sa vrhova, odmoru na planinskim livadama, jedenju divljih kupina, malina, otkrivanju nepoznatih krajeva. Najslađi su obroci na planini, pa bila to i pašteta sa hlebom…
Planina je hrana za naša spoljašnja čula. To je upoznavanje sebe, otkrivanje aspekata ličnosti za koje i ne znate da postoje u vama… S tim što u planinu nikada ne treba ići sam; i to hodanje u društvu ljudi koji kao i ja vole prirodu je još jedna lepota… Svi smo jednaki i jedni drugima pomoć u planini bez obzira na obrazovanje, starost, pol…a pri tom niko nikoga ne opterećuje ovozemaljskim problemima, od kojih se i oslobađamo u planini.- objašnjava Natalija.
Bez bilo čije pomoći, ali sa ogromnom željom da stignu do vrha, članovi Planinarskog društva “Rujno” iz Užica, njih 23 i po jedan član iz PK “Era”i PSD “Maljen”, upustili su se polovinom septembra u ovu avanturu.
Dejan Tomić, predsednik Planinarskog udruženja “Rujno” iz Užica, ali i kao licencirani planinarski vodič, objašnjava nam da ime Musala potiče od reči Mus Alah, što znači – bliže Alahu. Ovaj naziv datira iz vremena turske vladavine. Pre toga se zvao Tangra, a od 1942. do 1962. Staljinov vrh.
-Prvi dan smo se peli na najviši vrh planine Rila i najviši vrh Balkana, Musala (2925mnv). Visinska razlika od starta staze, a to je od stanice Jastrebec koja se nalazi na 2.369 metara nadmorske visine, je 700 metara. Usledilo je jednočasovno pešačenje do planinarskog doma Musala na 2389m i Alnjkovog jezera. Nastavljamo stazom pored Musalenskih jezera i dolazimo na deo gde se spajaju letnja i zimska staza na vrhu Paleca (2603m). Odatle smo se uputili do zaklona Ledeno jezero (2721m), gde pravimo pauzu. Usledio je završni uspon na Musalu, koji je trajao četiri sata,- kaže Dejan Tomić.
Motiv im je uvek isti, da stignu do vrha, poručuje Dejan. Objašnjava da sva muka i odricanje vredi onog pogleda sa planine i radosti na licu planinara, čak i suza radosnica, jer je mnogima ovo najveći uspeh u dosadašnjem planinarenju.
Tokom dva dana, koja su proveli na Rili, vreme ih je poslužilo i imali su odličnu vidljivost, što je za planinare i najvažnije, priča nam Natalija Vidić, koja je beg od stresnog novinarskog posla pronašla upravo u planinarenju.
-Deo pešačenja do vrha je lagan, a od planinarskog doma Musala je uspon uz kamenitu stazu, ali valjda zbog uzbuđenja da sam nadomak najvišeg vrha Balkana, uz pauze koje je vodič pravio, meni nije bio težak. Bila sam baš ponosna na sebe. Rilska jezera su lepota za sebe koju je teško opisati, zato i fotografišem kako bih se delića tog raja u kom sam zakratko bila, prisećala s vremena na vreme. Na vrhu osmeh, pogled na lepotu na sve strane, moćne Rile, jezera koja su zaista kao gorske oči, potpuno predavanje osećanjima koja vas iznutra zapljuskuju, – prenosi nam svoje utiske Natalija.
Jesen i zima nisu periodi za ovakve planinarske poduhvate i avanture, ali se već sada kuju planovi za proleće. Dejan Tomić najavljuje nastavak planinarenja po Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, ali i Triglav, Pirin kao i najviši vrh Turske, Ararat (5173mnv) u septembru sledeće godine. Počinju i pripreme za Fruškogorski marathon. U pitanju je ultra ekstremna staza, u dužini od 134km, koju je Dejan prešao šest puta do sada. Čitavu stazu od 134 km prešao je tri puta, a ostala tri puta prešao je 90,108, i 32km.
PROJEKAT „VESTI“ “PONOSNI NA NJIH” SUFINANSIRA GRAD UŽICE
STAVOVI IZNETI U PODRŽANOM MEDIJSKOM PROJEKTU NUŽNO NE IZRAŽAVAJU STAVOVE ORGANA KOJI JE DODELIO SREDSTVA
