Narodna biblioteka Užice objavila je fototipsko izdanje doktorske disertacije Milana Kašanina ,,Bela crkva karanska (njena istorija, arhitektura i živopis)”. Predgovor za ovo izdanje, koje je prvi put objavljeno 1928. godine, napisao je Dragiša Milosavljević.
“Hram podignut na blagom uzvišenju u lužničkoj dolini, imao je vremensku konstantu, kao nijedno svetilište u okruženju. Pitoma dolina Lužnice snabdevala je poljoprivrednim proizvodima široke prostore, pa je i to možda bio jedan od razloga njenog vekovnog trajanja i respekta osvajača. Istina, u osvetničkim misijama oni se nisu previše obazirali na objekte ove vrste, što se na drugim primerima lako da zaključiti,” primećuje Milosavljević. On tvrdi da su istraživači koji su se bavili delom Milana Kašanina: publikovanim radovima, knjigama i novinskim tekstovima, najmanje pisali o njegovoj disertaciji, ili tačnije o knjizi – Beloj crkvi karanskoj. Srpska kraljevska akademija je dvadesetih godina 20. veka bila veoma zainteresovana za istraživanja ovakve vrste, za koja je izdvajala znatna novčana sredstva. U izveštaju koji je Milan Kašanin podneo Akademiji u martu 1925. godine piše:
,,Čast mi je podneti izveštaj o rezultatima ekskurzije u selu Karan, u užičkoj oblasti, gde sam blagodareći novčanoj pomoći Akademije, proveo dvanaest dana proučavajući Belu crkvu. Za to vreme uspeo sam snimiti plan građevine, njen uzdužni i poprečni presek, kao i načiniti do pedesetak fotografskih snimaka fresaka, i spoljašnjih izgleda crkve. Na putu me je pratio jedan vičan fotograf. Rezultati istraživanja mogli bi se rezimirati u ovo nekoliko reči. Hram Sv. Blagoveštenja koji se danas zove Bela crkva, građen je i najvećim delom živopisan u prvoj polovini XIV veka, za vladavine cara Dušana, i to pre nego što se ovaj proglasio za cara, kao što svedoči natpis kraljica uz lik carice Jelene”. Monografija sadrži tri celine: Istoriju, Arhitekturu i Živopis, a svaka od njih razrađena je u više posebnih poglavlja (Prirodna i istorijska topografija, Postanak i Prošlost, Teme i raspored, Deskripcija slika, Tehnike i ekspresije, Istorijsko mesto živopisa i dr). Ovo izdanje takođe sadrži i prilog ,,Milan Kašanin i naša istorija umetnosti” koji je napisala dr Zoja Bojić.
