Pocetna Kultura Reakcija na svakodnevicu

Reakcija na svakodnevicu

188
0
Podelite

Masovne komunikacije danas sadrže minimum ideje i maksimum forme. Lepo, a prazno. To nije svet kakav se trudim da kreiram svojim komercijalnim projektima za male, srednje i velike klijente. Odatle potiče i intezitet Futro postera, koji su u stvari živa želja da promenim taj varljivi, lažni svet iznutra, jer ga poznajem u molekul, izjavio je Slavimir Stojanović Futro

Izložba uglednog, jednog od najpoznatijih beogradskih i najhvaljenijih dizajnera u centralnoj Evropi Slavimira Stojanovića Futra, otvorena je do srede 14. aprila u Gradskoj galeriji u Užicu. Izložbu čini oko 50 radova iz oblasti grafičkog dizajna – plakata, koje će publika uz poštovanje svih propisanih epidemioloških mera moći da poseti radnim danima u vremenu od 10 do 18 časova.

O svom radu Slavimir Stojanović Futro kaže:

-Futro posteri su reakcija na svakodnevicu, na spoljni svet koji delimično i sam kreiram radeći u industriji vizuelnih komunikacija već više od 35 godina. Sve ono što nije našlo svoj put do realizacije u komercijalnim projektima, a toga ima na tone, ukoliko ima supstancu i integritet autorstva, aplicirao sam na formu plakata kao neku vrstu neophodne distance od ne tako ružičaste realnosti. Masovne komunikacije danas sadrže minimum ideje i maksimum forme. Lepo, a prazno. To nije svet kakav se trudim da kreiram svojim komercijalnim projektima za male, srednje i velike klijente. Odatle potiče i intezitet Futro postera, koji su u stvari živa želja da promenim taj varljivi, lažni svet iznutra, jer ga poznajem u molekul. Futro posteri su namenjeni ljudima koji misle svojom glavom, koji su u stanju da ostave prostor za nadahnuće sadržajem, a ne samo formom. Kroz višedecenijski rad u kreativnim industrijama, zaključio sam da ljudi pamte samo one vizuelne komunikacije koje su ih naterale na razmišljanje, rešavanje tih finih rebusa između teksta i slike i učinile da se bar na trenutak osete pametnijim. Ljudi pamte kad ispadnu pametni, u društvu ili sami pred sobom, hemijske reakcije u našem telu se postaraju za to. Futro posteri su zamišljeni kao okidač tih procesa.

Slavimir Stojanović Futro(1969) je grafički dizajner, vizuelni umetnik, ilustrator, pisac i profesor na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, TEDx predavač i gostujući profesor na School of Visual Arts u Njujorku. Njegovi projekti osvojili su preko 300 međunarodnih priznanja i nagrada u domenu dizajna i advertajzinga, kao i nagrade UEPS-a za životno delo, a predstavljeni su u brojnim publikacijama, galerijama i muzejima, među kojima je i enciklopedijsko Taschenovo izdanje „Istorija Grafičkog dizajna 1960. – Danas“. Osnivač je Futro Design studija za kreativne komunikacije, lajfstajl brenda Futro, kao i sportskog brenda Yebossi Mukewu.

Stojanović je dizajnersku karijeru počeo kao art direktor u S-Tim Bits Sači & Sači Advertajzing Balkans ( S. Team Bates Saatchi & Saatchi Advertising Balkans). U S-Timu Stojanović je dobio priliku da razvija svoje ideje zahvaljujući značajnim klijentima agencije (Soni, Mercedes Benc, Mišelin, Koka kola), što je posle izvesnog vremena dovelo do preporoda srpskog grafičkog dizajna i reklame. U srpski dizajn uveo je modernu upotrebu tipografije. Stojanović je ostavio i višeslojni pečat na celu eks-jugoslovensku dizajnersku scenu. Njegov rad u Sačiju doneo je mnoge značajne međunarodne nagrade, a on sam je postao jedan od najhvaljenijih dizajnera u centralnoj Evropi. Njegovi radovi deo su kolekcija u muzeju Pompidu u Parizu, Muzeju umetnosti i reklame u Hamburgu, u Muzeju plakata u Varšavi.

Slavimir Stojanović Futro je autor autobiografskog romana „Devet“ i serije ilustrovanih knjiga za decu Avanture Singi Lumbe. Na Beogradskom sajmu knjiga 2017. godine knjiga „Singi Lumba i „Drvo čarobnih olovaka“ dobila je nagradu za najlepšu dečju knjigu. Glavni „krivac“ za nastanak ovog serijala je autorova ćerka Nađa koja ga je kao mala inspirisala rečenicom koju je koristila u situaciji kada joj se helijumski balon zalepi za plafon: „Tata, singi lumba!“ što je značilo „Tata, skini balon!“.

Stojanovićev književni rad predstavljen je 22. marta u užičkoj Narodnoj biblioteci. Zbog trenutne epidemiološke situacije na ovoj književnoj večeri nije bilo publike, ali je razgovor koji je sa njim uradila direktorka Narodne biblioteke Dušica Murić, dostupan publici na sajtu i na Jutjub kanalu Narodne biblioteke Užice.

Ostavite odgovor