Pocetna Društvo Najviše brine voda

Najviše brine voda

358
0
Podelite
FOTO; WIKIPEDIA

Na seoskom području Užica, grada koji ima 29 mesnih zajednica i ovog leta najizraženiji problem bila je voda. Od polovine avgusta na Ćosića vrelu, na lokalnom vodovodu u Biosci ugrađeni su hlorinatori koji dezinfikuju vodu za 450 domaćinstava Stapara, Bioske i Ponikava koja je i dalje tehnička. Rubni deo Gorjana sa 120 kuća prema Požegi koji se snabdeva sa vodosistema “Rzav” bio je ovog leta 42 dana bez vode za piće i zato inicijativa da se priključi na užički vodovod. Lokalne samouprave u Srbiji dužne su da do 2025. godine sve seoske vodovode stave pod kontrolu svojih javno-vodovodnih preduzeća

Stapari, hlorinatori i podele

Zbog pojave ešerihije sanitarna inspekcija je u junu zabranila korišćenje vode za piće sa vodovoda u ovom selu. Bogoljub Gloginjić, predsednik MZ Stapari smatra da je problem vode podignut na politički nivo. Kaže da je u novembru prošle godine rađena analiza vode i da se znao redosled poteza, da je na redu pranje rezervoari koji su iz 1986. i 1992. godine. Problem nastaje kada voda “sa strane” uđe u rezervoar i pomeša sa vodom u njemu kada dolazi do zagađenja bakterijama što se dogodilo i ovog leta. Navodi da je sa meštanima ranije sklopljen ugovor o korišćenju tehničke vode, a ne vode za piće sa seoskog vodovoda.
-Meštani su vodu plaćali mesnoj zajednici sa kojom imaju ugovore. Sve je tokom avgusta odrađeno na pumpama i hlorinatorima i sada se voda dezinfikuje – navodi Gloginjić.

Podseća da je mesna zajednica godinama bila u blokadi zbog duga Vojsci za neplaćenu vodu, koja je ovo izvorište 2009. godine predala na upotrebu Gradu. Između ostalih problema predsednik MZ navodi i taj što je za 70 domaćinstava čiji su se vlasnici odselili teško pronaći, mesto boravka i naplatiti potraživanja za vodu. U Staparima se 2019. godine dogodila havarija kada je zbog starosti instalacija i kablova izgorela cela trafostanica što se odrazilo na rad pumpi na seoskom vodovodu. Grad je platio trafo-stanicu i sanirao kvar. Kao mesna zajednica bili su u blokadi deset godina, a dug za neplaćenu vodu sa kamatama dostigao je prošle godine 4,6 miliona dinara.

-Vojska nam je oprostila kamatu i uspeli smo da se deblokiramo. Sada je na računu mesne zajednice 1,7 miliona dinara. Stiglo nam je novo potraživanje za vodu od 800.000 dinara od Vojske, ali ćemo pregovarati…Svi meštani su potpisali ugovor o korišćenju tehničke vode i ta voda je biološki i higijenski ispravna – navodi Gloginjić koji je zbog neslaganja sa ranijim potezima pojedinih ljudi u mesnoj zajednici podneo ostavku i ovu funkciju obavlja u ostavci. Dodaje da je gradska uprava izašli u susret rešavanju problema vode u Staparima i sa firmom iz Beograda koja se bavi hlorinatorima sklopljen je ugovor. Izašli su na teren i pre izbora napravili tri ponude i prihvatili najpovoljniju posle čega su pumpe koje ubacuju hlor u vodu ugrađene na izdašnom Ćosića vrelu u Biosci.

-Sticajem okolnosti mesna zajednica se podelila oko hlorinatora, jer je postojala opcija da oni nisu potrebni vodi zbog zalivanja i poljoprivrede. I za ove uređaje koje je MZ trebalo da plati sa svog računa, preovladala je opcija da ih plati Grad sa svoje pozicije što je i učinio – navodi predsednik MZ Stapari. Gradski većnik zadužen za mesne zajednice Vladimir Sinđelić dodaje da je Grad platio 400.000 dinara sa PDV-om za hlorinatore i da se voda sa primesama hlora isporučuje meštanima ovih sela.

-JKP “Vodovod” bi trebalo da na nekoj od narednih Skupština preuzme upravljanje lokalnim vodovodom Ponikve-Bioska-Stapari, a to podrazumeva kontrolu postrojenja i hlorinatora, angažman jednog radnika i kontrolu naplate vode. Pre preuzimanja potrebno je uraditi rekonstrukciju još nekih delova ovog lokalnog vodovoda i dograditi minipostrojenje za vodu i uraditi popravku jedne pumpe. Nadam se da će od sledeće godine JKP “Vodovod” brinuti o ovom lokalnom vodovodu. Podsećam da je po zakonu Republike Srbije dužnost svih gradova i opština da do 2025. godine stave sve seoske vodovode pod svoju kontrolu i predaju na upravljanje javnom preduzeću koje je zaduženo za vodosnabdevanje, a kod nas je to užički vodovod – kaže Sinđelić. Posle preuzimanja “Vodovod” će prekontrolisati sve ugovore sa korisnicima u Staparima i napraviti nove. Dakle umesto naplate vode mesnoj zajednici, račun za vodu će plaćati ovom preduzeću.

– Vodomeri postoje, ali na pojedinim mestima ima divljih priključaka, bez plaćanja učešća građana i treba uradi reviziju svih ugovora i priključaka, jer neki ljudi i plaćaju vodu, ali nemamo ugovore da li su ih potpisali ili ne. Prethodno ih je neko uveo u plaćanje, a ja sam na funkciji od 2016. godine, a predsednik MZ od 2018. godine tako da u mesnoj zajednici nismo zatekli kopije svih ugovora i zato moramo uraditi reviziju – kaže Gloginjić uz napomenu da se radi na dva projekta za vodu vrednosti 4 i 7 miliona dinara na ovom lokalnom vodovodu. Na kraju dodaje da je u Staparima sve izraženiji komunalni problem divljih deponija koji je nastao kada se put od Jasika “okrenuo” za Sinjevac (Vrutci, Bioska, Pepelj) i nekako se sav otpad zadržava u Staparima dok je u ostalim selima prilično čisto. Svi u mesnoj zajednici su jako ponosni što su posle dve stotine godina renovirali svoju crkvu.

Deo Gorjana traži “skidanje” sa Rzava i priključak na Vrutke

Predsednik mesne zajednice Gorjani Borko Pavić ističe da problem koji ih prati treću godinu zaredom – vodosnabdevanje. Sa vodosistema “Rzav” snabdeva se 120 domaćinstava u pograničnom delu Gorjana prema Požegi. Ove godine meštani ovog dela sela bili su bez vode puna 42 dana, bez kapi u sistemu!
-Pokrenuli smo inicijativu i obratili se Gradu Užicu i JKP “Vodovod” kako bi ovaj deo Gorjana priključili na sistem užičkog vodovoda sa Vrutaka. Užička voda je došla do Sevojna i poteza Lazarevići. Trenutno je sve u proceduri za dobijanje dozvole i očekujemo pozitivno rešenje. Jedan od gorućih problema koji nas prati godinama jeste kanalizacija u donjem delu sela, pored magistrale gde je postavljen primarni vodovod u dužini od 2,5 kilometara i očekujemo da krenemo u priključivanje tih kuća – navodi Pavić. Meštanima je bilo mnogo teško proteklog leta jer se vodosnabdevanje odvijalo cisternama. Zahvaljujući Gradu Užicu i lokalnoj samoupravu stizale su cisterne i Pavić kaže da ih je ovog leta Užice spasilo dok ih je Požega ostavila na cedilu bez cisterni.

Za priključak na užički vodu je već napravljen projekat i prikupljena dokumentacija.

-Iskoristili bismo rezervoar Pjevin grob i postojeći sistem samo da u njega dovedemo užičku vodu. Tačno ima tri kilometra od Sevojna do Pjevinog groba i nadamo se da ćemo vodovod sa užičkom vodom staviti u funkciju Posebna zahvalnost gradskom rukovodstvu na koordinaciji – dodaje Pavić. Kao problem koji ih muči i koji je alarmantan gde očekuju i pomoć Republike jeste prelazak magistrale za pešake, posebno đaka koji pohađaju osmogodišnju školu u Krvavcima, jer je rizičan i treba obezbediti bezbednost najmlađih. Pasarelom, ili na neki drugi način.

Zlakusa traži da kolektor radi

Velimir Šunjevarić, poznati grnčar, predsednik je MZ Zlakusa. Ovo selo je među najuređenijima na teritoriji grada koje je svoju grnčariju zaštitilo pred UNESKO. Ima manje problema nego Gorjani i Stapari, ali rad kolektora i autobusko stajalište stavljaju na prvo mesto.

-Uređaj za prečišćavanje otpadnih voda ne funkcioniše. “Vodovod” je trebalo da izdvoji određena sredstva i napravi doradu, da bi kolektor bio primljen, ali to se još uvek nije dogodilo. Dakle, u pitanju je jedini uređaj za prečišćavanje otpadnih voda koji se nalazi u Zlakusi i funkcionisao je, a sada ne. Moramo videti o čemu se tu radi i šta je sada sa kolektorom. Čas se održava, čas se ne održava, moramo videti u čemu je problem? – navodi Šunjevarić. Meštanima Zlakuse nedostaje autobusko stajalište i pristup novoj autobuskoj stanici. – Moramo tražiti od “Puteva Srbije” saglasnost da otvore jedan deo branika pored magistrale za stanicu koja nam nedostaje. Imamo dobru saradnju sa resorom za mesne zajednice i gradskim rukovodstvom, tako da se nadamo pomoći za stajalište – napominje Šunjevarić. Dodaje da je u Zlakusu svraća sve više turista.

Grnčariju su zaštitili i žigom, ali postoji problem nelojalne konkurencije. Očekuju da se u njihovom selu gradi objekat Doma kulture u kome će biti izloženi njihovi tradicionalni grnčarski proizvodi, posuđe i umetnički predmeti sa kolonija čiji je pokretač Sofija Bunardžić. I ovaj objekat za njih je veoma značajan i tačka za buduće turističke posete. – Drugi ne rade grnčariju “zlakuški” na ručnom, sporom točku, a ne brzom koji je tradicija za Pirot i prodaju svoje proizvode kao da su iz Zlakuse, a mi smo sve učinili da ih zaštitimo žigom – poručuje Šunjevarić.

Pred pojedinim seoskim mesnim zajednicama i lokalnom samoupravom su izazovi i kako obezbediti ispravnu vodu za piće meštanima i dovoljno vode poljoprivredi za naredno leto. O poljoprivredi kao najvećem potrošaču vode i podatak da je samo za kilogram maline potrebno oko 100 litara vode, čulo se na savetovanju agronoma na Zlatiboru u delu o vodnim resursima.

Ostavite odgovor