Pocetna Kultura Dve izložbe u istom danu

Dve izložbe u istom danu

176
0
Podelite

U galeriji „Reflektor“ u Krčagovu, u istom danu, 11. septembra otvorene su dve izložbe dvoje renomiranih srpskih umetnika, Ljiljane Šunjevarić i Milana Antića. Izložbe traju do 23. septembra.

Koncept izložbe slika Nezavršena kuća, kao i video rad Put Ibarskom u trajanju od 25 minuta, autora Ljiljane Šunjevarić, nadovezuje se, kako sama autorka kaže, na njeno prethodno istraživanje koje je realizovala pod nazivom Varoš Nova u Galeriji U10 u Beogradu u aprilu prošle godine.

„Na ovoj izložbi predstavila sam veći broj prizora na kojima su beležena moja putovanja Ibarskom magistralom od Beograda do Kosovske Mitrovice. Za ovo istraživanje najkarakterističnija je bila slika Fabrika betona formata 200 h 245 cm na kome je predstavljen tipičan ambijent kakav se može videti putovanjem Ibarskom, kao i video zapis Put Ibarskom (trajanje 25 min) na kome se u slowmotion tehnici prate ambijenti i atmosfere putovanja karakteristični za prostore zapadne Srbije, ka jugu, do Kosovske Mitrovice“, napisala je između ostalog Ljiljana povodom ove izložbe i navela: „Iako se radi o motivima nezavršenih objekata, veoma karakterističnih za lokalni ambijent moja namera je bila da ih u slikarstvu ne predstavljam kao artefakte određenog socijalnog patosa i siromaštva, već naprotiv, da insistiram na autentičnosti tih prizora, njihovoj uzvišenoj lepoti i izvesnoj težini koju nose u svom postojanju i temporalnosti. Nezavršenost se tu razume kao prikaz određenih privatnih i kolektivnih egzistencijalnih okolnosti, promena i drama koje su uslovile da ovakva vrsta artefakata ostaje nezavršena i svojim postojanjem svedoči jednako o ljudima koji su započinjali i menjali svoje životne puteve koliko i o stanju jednog tranzicionog društva u kome se te nedovršenosti pojavljuju kao bitni označitelji prostora u kome živimo.“

Ljiljana Šunjevarić (1979) je vizuelna umetnica iz Beograda rođena u Užicu. Dipomirala je, magistrirala i doktorirala Slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Aktivno izlaže na grupnim i samostalnim izložbama u zemlji i inostranstvu od 2000. godine. Nagrađivana je iz oblasti crteža. Radovi su joj prisutni u umetničkim zbirkama i kolekcijama galerija i muzeja.Zaposlena je na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, u zvanju vanredni profesor na predmetu Slikanje.

Drugu izložbu priredio je Milan Antić (1984) docent na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Jordan Cvetanović o ovoj izložbi, između ostalog piše: „U ovim turbulentnim vremena koja naizlged izgledaju potentno i inspirativno za umetničko stvaranje, stiče se utisak kao da više nema šta da se kaže. Došli smo do momenta kada realanost i dešavanja oko nas preuzimaju primat nad ljudskom maštom, samim tim i kreacijom, da publici lagano, sve češće, postaje nejasno koja je razlika između umetničkog dela i samog života. U tom smislu, biti umetnik danas je jako teško. Ne samo zbog loših uslova, manjka sredstava za opšti opstanak, nedostatak svesti da je umetnost jedan od temelja svake civilizacije, već i zbog činjenice da se sada svako može nazvati umetnikom. Od tinejdžerke koja u svojoj sobi stvara TikTok sadržaj do čoveka u penziji koji naprasno shvata da je talentovan, za ko zna šta. Sloboda koju su nam dale nove tehnologije i razvoj razmene informacije, približio je ljude, ali istovremeno stvorio đubrište ideja i konfuziju misli, koje devalviraju percepciju onoga koji posmatra.

Jednostavno rečeno – predozirani smo raznoraznim sadržajima.“ Prema rečima Cvetanovića, Antićeva želja za „eksperimentisanjem i ispitivanjem granica sopstvene kreativnosti, pruža mu mogućnost da transformiše svoja razmišljanja u nove oblike. Koristeći slikarski postupak koji je zasnovan na istraživanju odnosa između vremena, prostora i forme, njegovo promišljanje egzistira na meditativnoj pažnji i može se opisati kao težnja ka stanjima kontemplacije putem stvaranja jednog sveta zasnovanog na obrascima i ritmovima preuzetih iz prirode. Dakle, on se prepušta izvesnom umetničkom ekcesu, nalik pustolovima koji po prvi put staju na nepoznatu teritoriju i otkrivaju nove kontinente, relativizujući granicu između prostora i umetničkog dela, posmatrača i umetničkog dela, duhovnog i materijalnog, javnog i intimnog. Milan Antić pokušava da se vrati na početak, da shvati šta znači iracionalno se prepustiti nesvesnim osećajima za oblik i boju, započeti povratak umetnosti koja može da provocira i bez slanja bilo kakve poruke onima sa jeftinim kartama. Baš onako kako je bilo i pre pametnih telefona, mejla, faksa i zaprežnih kola koja su vukla sentimentalna pisma iz rata.

Ovo je na neki način borba sa samim sobom da se nađe smisao u besmislu koji živimo dosta dugo. Možda i predugo.“
Milan Antić je diplomirao na Fakultetu Likovnih umetnosti u Beogradu gde je i doktorirao. Njegovi radovi sada su, u okviru grupnih postavki od 2006. godine, bili predstavljeni na brojnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Ima ih u brojnim kolekcijama. Antić je učesnik više umetničkih radionica i rezidencijalnih boravaka internacionalnog karaktera. Njegov rad u oblasti vizuelnih umetnosti je više puta nagrađivan.

Ostavite odgovor