Ona ima posebno mesto, dočekuje i ispraća učenike i nastavnike, kao dobar domaćin i čuva tajne brojnih generacija, navedeno je iz škole
Džinovska sekvoja je jedina savremena vrsta istoimenog roda drvenastih biljaka iz porodice čempresa. Sekvoja može da živi do 2.200 godina i spada u red najvišeg drveća na zemlji. Visina može da joj dostigne 115,5 metara, a najveći poznati primerak posečen je u 19.veku visine 132, 58 metara i bio je tada najviše drvo za svetu, navedeno je na tabli sekvoje koja krasi školsko dvorište Osnovne škole „Nada Matić“ Užice.
Škola je osnovana 1955. godine, ali je nova zgrada napravljena 1963. godine, kada je i zasađeno ova sekvoja. Ona ima posebno mesto, dočekuje i ispraća učenike i nastavnike, kao dobar domaćin i čuva tajne brojnih generacija koje su prošle kroz ovu školu. Kako pričaju nekadašnji nastavnici i prvi učenici ove škole, sećaju se škole, a sećaju se i prelepe sekvoje. Čuli smo da ih ima dve u gradu. Posebno smo ponosni što je jedna od njih u našem školskom dvorištu.
Nastavnice biologije Biljana Jovović i Mirjana Nikolić Matović upućuju učenike na zanimljivosti vezane za ovu biljnu vrstu.
-Džinovska sekvoja u dvorištu naše škole predstavlja dobar primer kada se obrađuju lekcije u vezi sa zaštitom biodiverziteta.
Sekvoja je čudesna biljka koja odoleva svim promenama na Zemlji milionima godina. Njeno prirodno stanište se nalazi u oblastima Kine i Kalifornije. Džinovske sekvoje Kalifornije se smatraju najvećim živim vrstama na našoj planeti, a najstariji primerci su stari od 2500 do 4000 godina-navele su nastavnice biologije.
Osim kada je reč o biodiverzitetu, sekvoju iz školskog dvorišta pominju i kada rade lekcije o raznovrsnosti biljaka i dužini života organizama.
-Za ovo drvo sekvoje raspitivao sam se kod ljudi koji su radili u školi pre više decenija i oni kažu da su je zatekli tamo posle šezdesetih godina. Verovatno je doneta iz rasadnika na Jelovoj Gori, a kasnije su prenete još dve sekvoje od kojih je jedna još uvek u dvorištu užičke bolnice, dok je druga kod Šopalovića blizu železničke stanice posečena zato što je velika porasla -objasnio je za „Vesti“ Velibor Gerzić, republički inspektor za zaštitu životne sredine.
U rasadnik su dospele jer je postojao interes da se negde sade, ali s obzirom da one puno porastu, primer je i ova pored škole, nisu za sadnju pored kuće. Razlog je jer ovo drvo može da podigne beton ili ulicu.
-Sada taj rasadnik ne postoji tako da više ne postoje ni sadnice sekvoje-zaključio je Gerzić.
