Pocetna Društvo Sećanje na užičke kaplare

Sećanje na užičke kaplare

443
1
Podelite

Sadašnji učenici Užičke gimnazije podsećaju na dela 17 gimnazijalaca pripadnika Skopskog đačkog odreda u Prvom svetskom ratu

Učenici Užičke gimnazije nedavno su priredili program u znak sećanja na Kolubarsku bitku i njene najmlađe učesnike 1300 kaplara. Članovi Istorijske sekcije podsetili su na 17 užičkih gimnazijalaca pripadnika Skopskog đačkog odreda.

Obeležavanje ovog važnog događaja u biografiji srpskog naroda podržali su svojim prisustvom i članovi Društva srpskih domaćina koji su 2019. i darivali spomenik 1300 kaplara ispred Užičke gimnazije.

U vreme najžešće borbe na Kolubari, kao u oganj uveden je Skopski đački bataljon 1300 kaplara, koji je podigao borbeni duh klonulim vojnicima i doveo ih do pobede. Ukupno 1300 mladića koji su bili na školovanju u zemlji i inostaranstvu, prekinuli su svoje studiranje i dobrovoljno se odazvali pozivu otadžbine, da odsluže vojni rok. Posle kratkotrajne vojne obuke od dva meseca, dobijaju čin kaplara i zadatak da popune prazna mesta starešina, koji su izginuli u Cerskoj i bici na Drini.Bili su to sinovi seljaka, zanatlija, ministara, profesora, oficira… U Kolubarskoj bici poginulo je 400 kaplara, a 200 je ranjeno. Do kraja rata, poginulo ih je dve trećine. Učestvovali su u povlačenju preko Albanije, a 1916-1917. godine grupa od 500 kaplara, upućena je u Francusku na nastavak školovanja. Zatim su se vratili i učestvovali u proboju Solunskog fronta. U ovom đačkom odredu borilo se i 17 mladića iz Užica.

U Užičkoj gimnaziji, školi koju su kaplari pohađali, ne zaboravljaju ih već im odaju počast jer su služili svojoj otadžbini služili i posle rata, kao vrsni stručnjaci u svojim profesijama.
Navršilo se 107 godina od čuvene Kolubarske bitke koja je sinonim pobede i kruna uspeha u odbrani otadžbine 1914.godine. Ofanziva Austrougarske koja je započela 16. novembra i pretila srpskoj vojsci potpunim slomom, završila se 15. decembra uspešnom srpskom kontraofanzivom, posle koje ni jednog neprijateljskog vojnika, osim zarobljenih, nije bilo na tlu Srbije, podseća Snežana Nedeljković, profesorka istorije.

U silovitom kontraudaru od 3-5. decembra srpska vojska pod komandom Živojina Mišića izvela je strategijsko čudo, pobedili su znatno nadmoćnijeg neprijatelja. Povodom ove pobede svetska štampa veliča srpsku vojsku , a u budimpeštanskim novinama pisalo je: ,, Srbija je grobnica mađarskih pukova. Zemlja koju mi po kafanama zovemo ,,degenerisanom zemljom kralja Petra“ grobnica je naša…A mi smo o toj vojsci govorili : ,,A to su jadnici bez municije, bez igde ičega!To je vojska gladnika…“
Strategija koju je u ovoj bici primenio Živojin Mišić izučava se na prestižnim vojnim akademijama u svetu. Ovoj značajnoj pobedi su doprineli i Užičani.
Podsetimo, da je 9. maja 2019. godine ispred Užičke gimnazije postavljen je spomenik posvećen borcima bataljona 1300 kaplara u Užicu. A među njima je bilo i 17 učenika iz Užičke gimnazije. Spomenik čini bronzana skulptura, koju je gradu poklonilo Društvo srpskih domaćina, autorke Nataše Marković, profesorke Umetničke škole u Užicu.
Društvo srpskih domaćina u odluci da postavi spomenik kaplarima, rukovodilo se vrednosnim sistemom koji su poštovali kaplari , a koji bi današnjim generacijama bio dobar primer kako se voli i bori za svoju zemlju.

Užice čuva sećanje na te hrabre gimnazijalce, a obeležavanje ovog važnog događaja u biografiji srpskog naroda podržali su svojim prisustvom i članovi Društva srpskih domaćina koji su darivali spomenik 1300 kaplara u znak sećanja na užičke đake pripadnike Skopskog đačkog odreda.

Đački odred

U Kolubarskoj bici poginulo je 400 kaplara, a 200 je ranjeno. Do kraja rata, poginulo ih je dve trećine. Učestvovali su u povlačenju preko Albanije, a 1916-1917. godine grupa od 500 kaplara, upućena je u Francusku na nastavak školovanja. Zatim su se vratili i učestvovali u proboju Solunskog fronta. U ovom đačkom odredu borilo se i 17 mladića iz Užica.

1 komentar

  1. A da cujemo i poruku:
    “Društvo srpskih domaćina u odluci da postavi spomenik kaplarima, rukovodilo se vrednosnim sistemom koji su poštovali kaplari , a koji bi današnjim generacijama bio dobar primer kako se voli i bori za svoju zemlju.”
    Oni u Sevojnu traze ambulantu i pedijatre, ali meni se cini da ovde treba pojacati psihijatriju. Karadjordjevici sa radikalima i Rusijom masakrirali prozapadno orijentisane Obrenovice i dok se klika bogatila uveli zarad tudjih interesa Srbiju u najpogubnijie ratove, gde je toliko bioloski i psiholoski unistena, da se do dan danas nije, niti ce se ikada oporaviti. Umesto da pouka bude sramota kako su se zarad ludackih ideja i ludaka iz oligarhije zrtvovala deca i ceo jedan narod, mi porucujemo deci koja ionako glavom bez obzira beze iz Srbije, da treba da se ponovo, samo ne znam sa kim i protiv koga, bore za neke fiks ideje, dok se ekipa bogati i pljacka na grbaci tog istog naroda. Umesto da se slavi zivot, slavi se i velica zaludno stradalnistvo i smrt, prakticno propast jednog naroda! Drustvo srpskih domacina… samo trunka postovanja premao ovom portalu me sprecava da vam napisem ono sto zasluzujete da vam se napise! Kada dete dodje u gimnaziju ili ekonomsku, umesto da vidi Teslu, Pupina, Milankovica, Andrica, Kisa, Disa i sl. mozda neku umetnicku postavku u slavu nauke, ili neku umetnicku skulpturu, oni gledaju tu dete sa knjigom i puskom. Je li im to njihova zemlja i roditelji porucuju, dok prodaju glas za paket namirnica, par hiljada dinara ili obecano zaposlenje za 500 evra ili iz straha od najobicnijeg sefica koji skuplja kapilarne glasove? Je li to junacki narod, je li to ta poruka? Hocete li opet da ratujete sa celim svetom, jeste li za to radjali decu? Ja moje ne dam, pa makar ih ja ne video, necete njih zrtvovati ni za sta!

Ostavite odgovor