Pocetna Kultura Preplitanje fotografija i reči

Preplitanje fotografija i reči

446
0
Podelite

U Gradskoj galeriji Užice otvorena je izložba fotografija Miroslava Predojevića majstora fotografije Foto saveza Srbije pod nazivom „Takav život-preplitanje fotografija i reči“ koju prati i foto-monografija pod istim nazivom. Izložbu čini preko 200 fotografija, 47 uramljenih i tri kolaža u okviru svakog je preko 50 fotografija čija je središna tačka, običan „mali“ čovek sa prostora Srbije, Crne Gore i Like. Izloženo je i nekoliko fotografija koje su nastale i u Užicu. Izložba će biti otvorena do 8. aprila.

Ova izložba u Užicu za Miroslava Predojevića bila je posebno emotivna. Prvi put izlaže u gradu u kojem je proveo najlepše godine svog života, detinjstvo i period odrastanja otkrivajući život, a koji je napustio pre 50 godina kada se sa roditeljima i sestrom preselio u Beograd. Naime, rođen je u Čačku 1955. godine, ali su se njegovi roditelji doselili u, tada Titotvo Užice, kada je Predojević imao sedam godina, tako da je od 1962. do 1972. živeo u gradu na Đetinji. Zato je među mnogobrojnom publikom bilo dosta njegovih školskih drugova, nastavnika i profesora, kolega-užičkih fotografa.

Prema rečima Predojevića, ove izložbe u Užicu i svih drugih, ne bi bilo da nije bilo sredine šezdesetih godina prošlog veka i foto-kluba u Užicu, u tadašnjoj Sokolani, u kojem je „osetio draž i čaroliju fotografije“. U prve „tajne svetlopisa“ uputio ga je strastveni foto-amater, njegov otac Mihajlo, ali i članovi tadašnjeg kluba među kojima i Miroslav Bućić koji je, takođe, došao na izložbu.

-Posle višegodišnjeg fotoneimarstva, osetio sam da je moja obaveza da na neki način podelim ovo sa gradom u kome sam proveo tako lepe fotografske, ali i lepe trenutke života. U pitanju je ciklus radova pod nazivom „Takav život“ o „malom“ običnom čoveku sa ovih prostora. Nema tu pompeznih sadržaja već svakodnevni život i priča ljudi koji su bili centar mog interesovanja. Više od decenije sam posvetio fotografskom traganju da bih uhvatio na svetlosno osetljivoj emulziji filma to pulsiranje života oko nas koji često ne primećujemo-rekao je između ostalog Predojević obraćajući se publici i posebno ukazao na tekstove iz dela srpskih književnika koji prate svaku fotografiju. Tako se , prema njegovim rečima, „slike i reči prepliću i gledaoca navode na nova tumačenja“.
Predojević je završio Poljoprivredni fakultet i nikada nije bio profesionalac niti je živeo od fotografije, a njome se bavi više od 40 godina iz zadovoljstva. Posebno voli da fotografiše obične ljude u ruralnom ambijentu, ali će u narednom periodu stvarati nove fotografske cikluse koje će posvetiti ljudima Beograda.

Prema rečima Predojevića, dobra fotografija nastaje iz posvećenosti prema njoj.
-Najvažnije je da umete da vidite i osetite svet koji vas okružuje, da osetite impuls koji dolazi iz okruženja i da pokušate da to zabeležite na svoj način i da ostavite svoj pečat, a onda ćete lako savladati tehniku i stvari koje su vezane za zanatski deo.

Otvaranje izložbe počelo je nastupom Ivana Jovanovića, trubača, osvajača „Zlatne trube“ 2017. godine u Guči, a zvanično ju je otvorio Petar V. Arbutina, rekavši da je teško „dopričati i natpevati one pesme koje je umešno i valjano Miroslav Predojević priključio ovim slikama“.

-Ivo Andrić je rekao da se čovek nikada ne može nagledati lepote ljudskih lica, pri tom nije mislio na nekakvu krajnju estetsku eksplikaciju čovekovog lica kao nečega što ga predstavlja i što najlepše nosi u sebi. Mislio je na taj trenutak u kome se sukobljavaju večno i prolazno, onaj trenutak koji je umetnički inspirativano i umešno Miroslav Predojević „uhvatio“ na ovim slikama.Zato ta lapidarna konstatacija koja je naslov i ime ove izložbe i njegove monografije „Takav život“ zvuči tako stvarno, direktno, istinito, estetski i etički valjano. Zato ove slike svedoče o životu koji mi, hteli to sebi iskreno da priznamo ili ne, znamo, poznajemo, od koga možda čak želimo i prebrzo da pobegnemo, a koji nas uvek podseća ne samo na svoju ogoljenost, istinitost i kompleksnu estetiku, već i na nešto što bi mogli da nazovemo istina našega bivanja. E, tu i takvu istinu je Miroslav Predojević uspeo da „uhvati“. On je u tim vektorima slike i reči, u toj tački u prostoru i vremenu gde se oni sudaraju, uspeo da napravi jednu dubinsku, istinsku sliku života.

Ostavite odgovor