Pocetna Kultura „Četvorojevanđelje“ iz Mrkšine crkve prvi put pred publikom

„Četvorojevanđelje“ iz Mrkšine crkve prvi put pred publikom

224
0
Podelite
Četvorojevanđelje“ iz Mrkšine crkve (1562)

Posebno je vredno „Četvorojevanđelje“ iz legendarne Mrkšine crkve koja se zvala najverovatnije po ktitoru Mrkši za koga ne znamo ko je, ali knjigu imamo i znamo da ju je štampao jeromonah Mardarije u drugoj polovini 16. veka. To je izuzetan primer našeg starog štamparstva, kaže Katarina Dogandžić Mićunović

U Jokanovića kući, galerijskom prostoru Narodnog muzeja Užice, otvorena je izložba „Lica crkvene umetnosti – prepisivači, štampari i kopisti“ autora Katarine Doganić Mićunović, višeg kustosa istoričara umetnosti koju publika može videti do kraja maja. Izložbom je obeležen 18. maj Međunarodni dan muzeja i jedan je od događaja koje užički Narodni muzej organizuje u okviru manifestacije „Muzeji za 10“ koja traje od 14. do 20. maja. Na otvaranju je nastupio hor užičke Srednje muzičke škole „Vojislav Lale Stefanović“.

Prema rečima direktorke Narodnog muzeja Slavice Stefanović, izložbu čini jedan broj rukopisnih i štampanih knjiga iz Zbirke stare i retke knjige biblioteke Narodnog muzeja Užice od kojih je većina prvi put predstavljena publici, zatim kopije srednjovekovnih fresaka iz crkava užičkog kraja koje su izradili Zdenka i Branislav Živković, Marklen Mojsijenko, Milan Lađević i Šime Perić, slikari školovani na Beogradskom univerzitetu, koje su u Narodni muzej stigle pedesetih godina, kao i kopije minijatura i predstave svetitelja koje je Dragan Slović, crtač Narodnog muzeja u penziji, kao originilane kompozicije, uradio na osnovu motiva iz starih rukopisnih i štampanih knjiga. Direktorka Stefanović je ovom prilikom rekla da je među eksponatima i knjiga „Četvorojevanđelje“ iz Mrkšine crkve koju je štampao jeromonarh Mardarije 1562. godine, a pisana je na crkvenoslovenskom jeziku. Narodni muzej je od Ministarstva kulture dobio sredstva za njenu konzervaciju koja se izvodi u konzervatorskom odeljenju Narodne biblioteke Srbije.

„Psaltir s posledovanjem“, štamparija Vikentija (Vićenca) Vukovića u Veneciji (1546)

Autorka izložbe Katarina Doganić Mićunović je između ostalog istakla, da je ova izložba jedinstvena prilika da posetioci vide stare, retke knjige, jer je pitanje kada će one zbog osetljivosti biti ponovo pred publikom. Po njenom mišljenju „Četvorojevanđelje“ iz Mrkšine crkve je među najvrednijim kulturnim dobrima koje poseduje užički Narodni muzej.

-Koliko mi je poznato, od kada je Muzej osnovan ove knjige i nisu nikada izlagane. Posebno je vredno „Četvorojevanđelje“ iz te legendarne Mrkšine crkve koja se verovatno nalazila negde u kosjerićkom kraju i zvala se, najverovatnije po ktitoru Mrkši za koga ne znamo ko je, ali knjigu imamo i znamo da ju je štampao jeromonah Mardarije u drugoj polovini 16. veka. To je izuzetan primer našeg starog štamparstva. Izuzetan eksponat je i knjiga, primerak „Psaltira s posledovanjem“ iz štamparije Vikentija (Vićenca) Vukovića, našeg štampara u Veneciji, iz 1546. godine. Ona ima bogate elemente dekoracije i razlikuje se od štampe u našim manastirima u vreme kada su ovde bili Turci i kada su oklnosti života i rada bile mnogo drugačije – rekla je Katarina Doganić Mićunović. Izložene su i rukopisne bogoslužbene knjige iz Crkve Sv. Nikole u Brekovu u Arilju, nastale u 16. veku kada su se u Srbiji ove knjige i dalje prepisivale, jer su brojni manastiri stradali ili osiromašili u vreme turskih osvajanja pa je do štamparske opreme bilo teško doći.

Na izložbi je i jedan broj kopija fresaka iz manastira i crkava užičkog kraja, iz Crkve Sv. Ahilija u Arilju koja je zadužbina kralja Dragutina s kraja 13. veka, iz Bele crkve karanske, zadužbine župana Petra Brajana i iz Crkve Uspenje Bogorodice u manastiru Dobrun, zadužbine Pribila i njegovih sinova Stefana i Petra.

-One su rađene, verovatno, sredinom pedesetih godina u vreme kada su započele opsežne i temeljne kampanje obnove živopisa. Tada se, u socijalističkoj Jugoslaviji, rodila jedna škola izuzetnih kopista fresaka, a svi su oni bili slikari konzervatori. Ono što je bitno je da su ove freske u visini očiju posmatrača. Zapravo, veliki deo kvalitetnog srednjovekovnog živopisa, ne samo kod nas, praktično je nevidljiv, vidi se onako kako treba jedino kada se popnete na skelu. Ovde su freske u visini očiju što je prilika da se sagledaju na drugačiji način sa svim svojim detaljima nego kada se gledaju u crkvi – navela je Katarina Doganić Mićunović.

Rukopisne bogoslužbene knjige

Na izložbi su i četiri lista sa kopijama zaglavlja iz „Karanskog četvorojevanđelja“, nastalog 1608. godine u Crkvi Blagoveštenja u Karanu (Bela crkva karanska), a danas je u manastiru Nikolje u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, koje je izradio Dragan Slović. Izloženo je i oko 20 crteža koje je Slović radio kao samostalne kompozicije inspirisane minijaturama, pre svega, „Karanskim četvorojevanđeljem“.

-Ova izložba pruža uvid u rad onih ljudi koji su u korpusu celokupne umetničke i kulturne delatnosti vezane za crkvu, na neki način, ostali malo poznati široj publici. To su kopisti, stari štampari i prepisivači. Ovo je prilika da se razmisli koliko ima ljudi koji su mnogo bitni, a o kojima znamo tako malo – kaže Katarina Doganić Mićunović.

Publiku je pozdravio i član Gradskog veća Ratko Trmčić pohvalivši dosadašnji rad Narodnog muzeja istakao da će ga Grad i dalje podržavati. Stručnu analizu izložbe dao je Dragan Tomanović, slikar-restaurator, viši konzervator u Narodnom muzeju Užice.

Ostavite odgovor