Pocetna Kultura Slika potrošenog sveta

Slika potrošenog sveta

221
0
Podelite

Turgenjev u svom delu „Mesec (dana) na selu“ daje sliku „jednog potrošenog sveta koji nema više šta da da, zasićenog samim sobom, ali još uvek žednog letnjeg osveženja“, navodi Jelena Mijović

Na velikoj sceni užičkog Narodnog pozorišta, večeras, u petak, 20 maja, biće izvedena 555. premijera „Mesec (dana) na selu“ Ivana Sergejeviča Turgenjeva (1818–1883), u režiji Milana Neškovića. U predstavi igraju glumci užičkog ansambla, Igor Borojević, Bojana Zečević, Vanja Kovačević, Divna Marić, Ivana Pavićević, Vahidin Prelić, Dejan Maksimović, Hadži Nemanja Jovanović, Tijana Karaičić Radojičić, Janko Radišić. Dramaturškinja je Jelena Mijović, scenografkinja Andreja Rondović, kostimografkinja Biljana Grgur, dizajn tona Nikola Pejović, dizajn svetla Aleksandar Rosić, a kompozitor i pijanista Ignjat Milićević.

Reditelj Milan Nešković, govoreći o aktuelnosti Turgenjeva, za naš nedeljnik nedavno je, između ostalog rekao, da je „priča o emotivnim ptreviranjima, emocijama, o promašenim životima, o sumnjama da li živimo promašen život, da li je ljubav nešto što je vođeno srcem ili razumom“, za svakog važna, bez obzira u kojim se godinama čovek nalazi. „Za mene sada kreće to preispitivanje i zato želim da ispričam ovu priču kroz prizmu magičnog realizma“, rekao nam je Nešković i naveo da ovu priču, na takav način, može da ispriča u užičkom pozorištu, jer ima podelu za komad.

Jelena Mijović, dramaturškinja, u programskoj knjižici je napisala da Turgenjev u svom delu „Mesec (dana) na selu“ daje sliku „jednog potrošenog sveta koji nema više šta da da, zasićenog samim sobom, ali još uvek žednog letnjeg osveženja… I dok plemstvu dokolica ostavlja previše prostora za bespoštedna ljubavna i duhovna iscrpljivanja, dotle vreme radi ono što mu je i posao, prolazi i opominje, ubrzava i zastrašuje. I nagriza. Ljudsku dušu posebno perfidno, nepodnošljivim pitanjima na koja nema racionalnih odgovora. Osećanjem da nam sopstveni život izmiče dok ga posmatramo, izmešteni sa strane. Strahom da će velike stvari ostati nedostižne, prilike propuštene, dani nanizani bez ijednog koji bi mogao da svedoči da smo zaista bili živi.“ Zato za likove u komadu „glad za ljubavlju i uzvišenim osećanjima, neizdrživa i nezaustavljiva, postaje bezobzirna borba da se doživi život, da se oseti, da se preživi. Strast postaje opsesija, a svi znamo koliko je razorna priroda strasti: zaboravlja manire, ruši konvencije i granice između intimnog i javnog, uništava sve pred sobom. Na putu sna o sreći za koju veruju da im pripada, uživanje u ekskluzivitetu sopstvenih emocija i zastrašujuća komotnost nehaja prema emocijama drugih postaju same sebi svrha.

Oni koji nisu Oni, na nižim prečagama društvene lestvice koji nemaju vremena za dokolicu, pravo na ekskluzivnost sopstvenih emocija i ideju da im pripada više od onoga što imaju, biće, kao i uvek izgaženi i uništeni, tek kolateralna šteta tuđih letnjih strasti“, navodi Jelena Mijović.

Ivan Turgenjev

Ivan Sergejevič Turgenjev (1818–1883) poznati ruski romansijer, pripovedač, dramski pisac i prevodilac, rođen je u bogatoj plemićkoj porodici u Orelu. Književnost i filozofiju upisuje1833. u Moskvi, a 1834. prebacuje se na Univerzitet u Peterburgu, gde je slušao i Gogoljeva predavanja. Posle diplomiranja, u Nemačkoj upisuje filozofiju na Univerzitetu u Berlinu 1838. i kada se 1841. vratio u Rusiju, postaje veliki protivnik kmetstva. U književnost je stupio kao pesnik, a najpoznatija dela su zbirka priča „Lovčevi zapisi“, novela „Dnevnik suvišnog čoveka“, romani: „Ruđin“, „Plemićko gnezdo“, „Očevi i deca“, „Dim“, „Novina“, drame: „Mesec (dana) na selu“, „Provincijalka“, „Veče u Sorentu“. Emigrirao je u Francusku gde je živo do kraja života.

Ostavite odgovor