Pocetna Društvo Učinićemo sve što je do nas

Učinićemo sve što je do nas

246
1
Podelite

– Zima je bila oštra i duga. Prema evidenciji koju vodimo, srednja temperatura je bila 5,23°S što proteklu zimu svrstava u najoštrije u prethodnih deset godina. S obzirom da je bila duga sa 198 grejnih dana imali smo 17 grejnih dana više od minimalno propisanog 181 grejnog dana i isporučili smo rekordnih 149 kilovat sati toplotne energije po kvadratnom metru grejne površine – navodi za “Vesti” Branko Filipović, rukovodilac užičke toplane sa kojim smo razgovarali o letnjem remontu postrojenja i neizvesnostima u eri krize energenata

Kako je protekla grejna sezona, koliko je Užice imalo grejnih dana, više ili manje u odnosu na ranije sezone?

Prethodnu grejnu sezonu možemo posmatrati iz dva ugla. Sa tehničke strane grejna sezona je protekla relativno mirno, čak bih rekao da je bila jedna od uspešnijih. Havarije na primarnom delu sistema su bile minimalne, a zbog rešavanja problema mahom van grejnog dana, većina korisnika nije ni bila svesna tehničkih nedostataka sa kojima smo se suočavali. Na početku grejne sezone je bilo par pucanja toplovoda koji su brzo zonski izolovani pa otklanjanje kvara nije ugrožavalo redovnu isporuku toplotne energije za ostatak konzuma, odnosno ostale korisnike. Sa protokom grejne sezone, vremešna oprema je zakazivala, ali ovi problemi su rešavani u hodu bez nekih posledica po sistem.

Koliko smo potrošili energenata, da li je bilo problema u nabavci?

Sa druge strane, zima je bila oštra i duga. Prema evidenciji koju vodimo, srednja temperatura je bila 5,23°S što je svrstava u najoštrije zime u prethodnih deset godina. S obzirom da je bila kako sam rekao i duga, sa 198 grejnih dana, tj. 17 grejnih dana više od minimalno propisanog 181 grejnog dana, imamo rezultat za Užice rekordnih 149 kilovat sati po kvadratnom metru grejne površine isporučene toplotne energije. Radi se o neslavnom rekordu zbog stanja i starosti većine užičkih zgrada, pa smo zahvaljujući automatizaciji sistema, minimalnom broju havarija i možda najbitnijem, visokoj pojedinačnoj odgovornosti radnika toplane, postigli visok stepen iskorišćenja toplane kao sistema i postignuta je potrošnja od 5,1 milion kubika prirodnog gasa, 2.300 tona mazuta i 180 tona drvnog peleta i nije bilo većih problema.

Da li je bilo dosta kvarova, kako je sistem izdržao?

Imali smo 1183 prijave kvarova i potreba za intervencijom , što je za 199 prijava manje nego prethodne godine, ili za čak 315 prijava manje nego pre dve godine. Radi se o prijavama nedostataka na sekundarnim instalacijama. S obzirom da je tehnologija napredovala i ostvarila više mogućnosti za prijave kvarova radi se o rezultatu koji je i bolji od onog što brojevi pokazuju. Podsetiću prijavu je sada moguće realizovati pored ličnog dolaska i telefona i pismenim putem poštom, elektronskom poštom kao i putem Sistema 48.

Koliko domaćinstva duguju za uslugu grejanja i koliko je to mesečnih faktura toplane? Koliko Užičana koristi reprogram i da li za uslugu grejanja na spisku toplana prepoznaje i neke sugrađane koji važe za imućnije?

Uvek napominjem da su Užičani dobre platiše, valjda svesni oštre zime u našem kraju pa na taj način žele da iskažu poštovanje. Nažalost, mali broj neplatiša, oko 7 odsto fizičkih lica duguje preko 160 miliona dinara što s obzirom na mesečnu realizaciju za fizička lica čini nešto preko 5 mesečnih realizacija. Naravno, radi se o velikom problemu koji ugrožava likvidnost preduzeća. Samu naplatu od fizičkih lica vrši služba „SON“ JP „Stan“ pa najažurniji broj reprograma može se od njih dobiti, mada znam za sigurno da se svakom korisniku izlazi u susret i ukoliko postoji zainteresovanost svako može zaključiti ugovor o reprogramu dugovanja. Nesavesni korisnici se utužuju, što dovodi da se istorijski dug ne povećava, ali nažalost nema ni vidljivog smanjenja. Uvidom u spisak najvećih neplatiša, vidi se da najviše duguju građani za koje se stiče utisak da su imućni i da finansijski dobro stoje.

Kako ste završili poslovnu godinu i kakav rezultat ste ostvarili, koliko imate zaposlenih i kakva je prosečna plata osnovnog zanimanja ložača?

Poslovnu godinu smo završili pozitivno i to u plusu sa 964.000 dinara. Brojčano gledano, broj radnika je godinama oko 65 stalno zaposlenih. Starosna struktura je nepovoljna, pa godinama unazad imamo povećan odliv kadrova usled odlaska u penziju. Uz prosečnu neto platu zaposlenog ložača od oko 50.000 dinara, teško je mlađe ljude motivisati, a iskusne majstore zadržati u sistemu. Istakao bih da kadrovi predstavljaju i tek će predstavljati problem toplane. Ipak, iako je bilo ljudi koji su zbog boljih ponuda napustili toplanu, uglavnom su ljudi zadovoljni svojim položajem u preduzeću i atmosferom u kolektivu.

Šta je rađeno u pogledu toplovoda, kotlarnica, zamene uređaja? Šta će se raditi ovog leta na remontu postrojenja i pripremi za narednu zimu?

Godinama unazad obnavljaju se kritične deonice toplovoda, ugradnja zaporne armature i automatizacija kotlarnica i podstanica. Taj koncept investicionog održavanja nastavljamo i narednom periodu a sve u skladu sa finansijskim mogućnostima. Od 12 postrojenja, 8 su deo centralnog nadzora i upravljanja dok za ostala 4 upravljanje se vrši automatikom na lokalnom nivou. Sve podstanice imaju merenje potrošnje a one najveće, preko 150 su deo „Skada“ informacionog sistema sa nadzorom i upravljanjem u realnom vremenu. Za ovo leto planirano je saniranje svih onih deonica koje su pokazale izvesne nedostatke tokom grejne sezone i to: Raskrsnica Druge proleterske i Vojvode Maslaća, plato Toplička, priključak za „S soliter“ a preventivno je planirana rekonstrukcija platoa ispred Narodnog pozorišta. Planira se nastavak automatizacije podstanica, obnavljanje zaporne armature, remont dela kotlova, izmenjivača i ostale opreme. Sve u svemu, suština je da potpuno ispravni i spremni dočekamo 1. oktobar i proveru sistema.

Dokle se stiglo sa projektom nove kotlarnice na Međaju? Postoji li neki okvir o početku gradnje?

Ugovori za izradu projektno tehničke dokumentacije za postrojenje „Međaj“ su dodeljeni preduzeću „PEM“ i u skladu sa njima očekivani rok za izradu projekta je leto ove godine. I to je dokle toplana na osnovu skupštinskog ovlašćenja Grada može i mora da postupa. Što se same gradnje tiče, to pre svega zavisi od investitora objekta tj. Grada Užica i od finansijske situacije u državi i šire.

Kakva su sada kretanja cena energenata, koliko se uklapate sa cenom grejanja i kakve su vaše kalkulacije, da li će doći do korekcije i skoka?

Vezano za prethodno pitanje, energenata ima i verujem da će ih biti, upravo cena može biti problem. Svedoci smo jačanja dolara u odnosu na evro i dinar i za sada to predstavlja najveći problem. Jer na berzi se energenti indeksiraju u dolarima a mi našu uslugu naplaćujemo u dinarima. Stoga i nastaju najveća odstupanja u cenama. Nepoznanica je pre svega cena cena gasa za narednu sezonu, isto i cena struje a to predstavlja osnov za bilo kakvu prognozu. Podsetiću, cene energenata u našoj strukturi cene učestvuju sa preko 70 odsto.

Za kraj poruka korisnicima usluge grejanja zbog energetske krize. Moramo li menjati loše navike i na razne načine maksimalno štedeti toplotnu energiju, jer su energenti potrebni i školama i bolnicama?

Upravo tako. Svesni smo činjenice da se godinama unazad priča i promoviše štednja energije a opet sam utiska da se malo šta sprovelo u delo. I upravo zbog toga, mišljenja sam da jedino tržišna naplata toplotne energije po utrošku, uz subvencije gde je potrebno i podršku bankarskog sektora može potrošnju svesti na optimalni nivo, jer definitivno vreme jeftine energije je prošlo.

Energetski miks

– Shodno iskustvu iz prethodne grejne sezone mislim da će u predstojećoj energenata biti, a u slučaju problema imamo mogućnost energetskog miksa, odnosno 7 od 9 postrojenja na gas mogu koristiti i mazut, a dva postrojenja na drvni pelet imaju mogućnost korišćenja i uglja i drveta – navodi Filipović u vezi neizvesnosti koja prati nabavku energenata s obzirom na krizu u svetu

Toplovodi

Za ovo leto planirano je saniranje svih onih deonica koje su pokazale izvesne nedostatke tokom grejne sezone i to: raskrsnica Druge proleterske i Vojvode Maslaća, plato Toplička, priključak za „S soliter“ a preventivno je planirana rekonstrukcija platoa ispred Narodnog pozorišta. Planira se nastavak automatizacije podstanica, obnavljanje zaporne armature, remont dela kotlova, izmenjivača i ostale opreme. Sve u svemu, suština je da potpuno ispravni i spremni dočekamo 1. oktobar.

1 komentar

  1. “Uvidom u spisak najvećih neplatiša, vidi se da najviše duguju građani za koje se stiče utisak da su imućni i da finansijski dobro stoje.”
    I šta preduzimate s tim u vezi? Naplatićete to što vam zafali od ostalih koji plaćaju!
    Jer ovce bleje i nikom ništa!

Ostavite odgovor