U organizaciji Narodne biblioteke „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini početkom juna predstavljena je knjiga „Šljivovica: hronika sela, ljudi i vremena“, autora Svetislava Tijanića, novinara u penziji, i prof. dr Ljiljane Kostić. O ovoj knjizi koja je izazvala veoma veliko interesovanje u zlatiborskom kraju, a posebno u selu Šljivovici, govorili su istaknuti etnolog Bosa Rosić i autori. Ocenjujući Tijaniće kao „vredne intelektualce koji bi svakom mestu služili na čast“, Bosa Rosić je istakla:
– Pred nama je jedna izuzetno vredna i lepa knjiga, čiji su autori Svetislav Tijanić i njegova kćerka Ljiljana Tijanić, koja ima svoje udato prezime Kostić. Kao što većina od vas zna, Tijanići – Erići su vredni intelektualci koji bi svakom mestu služili na čast. Svele je dugo godina naš hroničar koji putem novina predstavlja svetu nas same i naš kraj. Njegove kćerke, Ljiljana, vrsni filolog, profesor univerziteta, bez čije pomoći ova knjiga ne bi imala ovu naučnu težinu, i Jelena čiji su crteži dočarali lepotu Šljivovice, na zaista impresivan način predstavili su svoju ljubljenu Šljivovicu. Pre ravno dvesta godina naš Vuk u listu „Danica“ , koji izlazi u Beču, veli: „U našoj zemlji nema drugih ljudi sem seljaka. Ono malo trgovaca i zanatlija koji se nađu po gradovima, druže se sa varošanima koji su ili Turci, ili Mađari, ili Cincari i Austrijanci, vladaju se po njihovim običajima pa ih naš narod i ne broji u Srbe već ’u te tamo neke’. Eto, u to vreme Srbin je bio nepismen sem poneki koji se pismenosti naučio uz kakvog kaluđera ili trgovca. Krajem 19. veka i Srbi se počinju školovati pa te 1899. godine u čitavom užičkom kraju ima samo jedan doktor nauka i to Manojle Smiljanić iz Ljubiša koji je doktorirao u Lajpcigu. On se opredelio za etnografiju. Za proteklih 100 godina naš narod ne samo da se opismenio nego danas u našoj opštini Čajetina, prema istraživanjima koja još obavlja naš istoričar Mića Đenić, ima blizu 100 doktora nauka. Verovatno se mnogi od njih bave etnografsko-istorijskim istraživanjem svojih sela, čiji će rezultati kroz objavljene knjige ostati trajna intelektualna svetiljka za buduće generacije.
Jedna takva svetiljka je i ova knjiga. Ideja autora šljivovačke hronike da u okviru nje objave i prethodnu monografiju Šljivovice, koju je Đenić objavio 1987. godine, pun je pogodak! Oslonjeni na ove neprikosnovene činjenice naši autori su se raspisali o današnjoj Šljivovici sa bezbroj fotografija u boji, bezbroj biografija savremenih Šljivovaca, i sadašnjih i onih iz belog sveta. Od 1987, kada je završena monografija o Šljivovici autori ove nove su zabeležili sve važne događaje koji su se desili u ovom selu – napomenula je etnolog Bosa Rosić.
Četvrti projekat porodice Tijanić
Ističući značaj ove hronike za selo Šljivovicu, ali i za opštinu Čajetina, Svetislav Tijanić je ocenio da bi sva zlatiborska sela mogla, i trebalo, da urade nešto slično.
– Ne moraju sve te knjige da imaju 500 stranica kao ova, posvećena Šljivovici, ali bi dobro bilo da postoje. Jedino na taj način – podvukao je Svetislav Tijanić – saznalo bi se da je Tanja Dučić, poreklom iz Dobroselice, radi u Barseloni kao doktor nauka, i to na projektima od ogromnog značaja za čitav svet. Ovo je četvrti projekat porodice Tijanić kojim nastojimo da unapredimo selo Šljivovicu. Krajem prošlog veka, osnovali smo Likovnu koloniju „Kod Tijanića vodenice“. Moj brat Branko stao je u red najboljih srpskih vajara, a uspešno ga prate i moja mlađa kćerka Jelena i njen suprug Bojan, takođe vrsni slikari. Kada je, nakon deset godina, likovna kolonija prestala sa radom, otvorili smo u vodenici izložbenu galeriju. Kada je, zatim, i galerija prestala sa radom, jer je u reci Sušici bilo sve manje vode, 2007. godine osmislio sam novi projekat – Šljivovački sajam domaće rakije, koji traje i danas. Međutim, nisam mirovao: pre četiri godine počeo sam da pišem monografiju Šljivovice, računajući, naravno, da ću je brže uraditi, ali je njeno nastajanje usporila epidemija kovid-19. Prikupljao sam podatke o seoskim legendama, zanatlijama, ljudima od ugleda, književnicima, pčelarima, sve do šljivovačkih akademaca. Tu smo se najduže zadržali, želeći da njihov spisak bude što duži. Šljivovica je 1863. godine imala 103 domaćinstva sa 829 stanovnika, od kojih je svega njih 11 „znalo pisati“. A danas, sredinom 2022. godine, poreklo iz Šljivovice vodi više od 200 akademaca koji su, trbuhom za hlebom, krenuli diljem ove naše planete. U hronici Šljivovice upisano je 176 njihovih biografija- rekao je Svetislav Tijanić.
Ogromna pomoć članova porodice
I sam veoma zadovoljan šljivovačkom hronikom, Svetislav Tijanić je posebno napomenuo da je imao sreću, zadovoljstvo, ali i čast da se u ovaj poduhvat, kao koautor, uključi i njegova kćerka Ljiljana, profesor na Pedagoškom fakultetu, čije je angažovanje na knjizi vidljivo u brojnim detaljima – osmišljavanju strukture hronike, izboru metodologije, komentarima, te lektorskim i korektorskim intervencijama. Doprinos mlađe kćerke Jelene je, takođe, nemerljiv, budući da su njene slike i crteži, priloženi u knjizi, upotpunili i učinili daleko sugestivnijim doživljaj ovog zlatiborskog sela.
