Pocetna Kultura Zapis u kamenu

Zapis u kamenu

303
0
Podelite

U Narodnoj biblioteci u Užicu, 27. juna je promovisana nova knjiga istoričara Milorada Iskrina (1937) „Zapis u kamenu: groblje Dovarje od 1888-2013“ koja se pojavila pred čitaocima u aprilu ove godine, a u izdanju užičke izdavačke kuće „CEM“.

Milorada Iskrina Užičani prepoznaju po pisanju knjiga o Užicu (Užice koga više nema, Česme užičke, Kafane i pekare Užica, Škola na Donjoj čaršiji i druge), dok je ova nova knjiga, kako i sam priznaje, sasvim drugačijeg karaktera. Rukopis je bio gotov pre osam godina, a zahvaljujući vlasniku „CEM“-a, Vladisavu Poliću koji je, kako ističe Iskrin „procenio značaj“, knjigu štampao. Ideja da je napiše javila se onda kada je odlučeno da se na užičkom groblju Dovarje uvede pravilo da ko plaća, grobno mesto i ostane njegovo, a ko ne plaća, grobnica se ustupa drugom licu.

-Tada je opštinska uprava Užica odlučila da spašava grobnice poznatih Užičana, a ostalima, valjda, šta bog da. Obrazovana je Komisija od tri člana, jednog člana Opštinskog veća, drugi je bio upravnik groblja, a treći član sam bio ja. Pokušaj da se ova Komisija sastane i počne da radi je propao. Tako sam odlučio da taj posao uradim sam, te sam napravio zapis koji je pretočen u knjigu – navodi Milorad Iskrin.

Užičko groblje Dovarje, prema rečima Iskrina, samo je dve godine mlađe od Novog groblja u Beogradu, nastalo je 1888. godine. Knjiga obuhvata svih osam parcela, zapisano je 4.248 grobnica i oko 17.000 pokojnika. Među spomenicima na Dovarju ima i onih koji imaju i umetničku vrednost poput spomenika koji je gradio akademski slikar Mihailo Milovanović za porodicu poznatog užičkog pekara Jovanovića o čijoj grobnici brine užičko Kolo srpskih sestara.

-Ova knjiga je sačuvala zapis sa spomenika koji su postojali od osnivanja groblja do 2013. godine. Sećanje na naše pretke čitaće se kod budućih pokoljenja u knjizi, jer će u stvarnosti nestati i oni spomenici koji se sada grade, jer su lošeg kvaliteta– kaže Iskrin.
Govoreći o knjizi, protojerej – stavrofor Miloš Bosić, između ostalog je rekao:

-To je azbučnik našeg gradskog groblja Dovarja. Knjiga ima neprocenjivu vrednost. Spomenik ma kako bio urađen i ma koliko kvalitetno, počne da propada kada prođe vreme. Kao hrišćani i ljudi od vere treba da nastavimo da obnavljamo spomenike, ali i naš život brzo prolazi i zato ono što je zapisano duže traje, posebno, ovako u knjizi. Zato je ovo svojevrsno vaskrsenje svih u knjizi pomenutih u našim dušama i srcima.

Prema rečima protojereja Bosića, za hrišćane su groblja sveta mesta i zato u skladu sa tim, treba prema njima i da se ophodimo.

-Iz zahvalnosti prema onima sa kojima živimo, koji nam daruju lepu reč ili pažnju, trudimo se da ih sačuvamo u lepom sećanju. Kako sećanja brzo blede i prolaze postoji i drugi način da ih se duže sećamo, a to je, da tamo gde ih sahranimo podignemo nadgrobni spomenik, da ogradimo groblje i da se o njemu staramo. To je naša dužnost. Negde sam skoro pročitao: Kakva su nam groblja, takva nam je vera. Čini mi se da je malo i vera ohladnela te su i groblja malo zapuštena, ali sasvim sigurno ima i svetlih primera – rekao je protojerej Bosić.

Za Zorana Žeravčića, novinara i publicistu, knjiga Milorada Iskrina dobar je primer koji pokazuje koliko ne brinemo o našim grobljima, počev od Belog groblja u Užicu na kojem su sahranjivani Užičani do 1888. godine i na kome ima petnaestak nadgrobnih ploča koje su bačene i gde se ne zna ko je gde sahranjen. Praktično, to groblje više i ne postoji.

-Nažalost, ova knjiga profesora Iskrina govori da se na sličan način ponašamo i kada je u pitanju groblje Dovarje. Ono je nastalo 1888. godine i iz prvih petnaestak godina jedva da ima sačuvanih dvadesetak nadgrobnih ploča koje govore o onima koji su sahranjeni u tom periodu. Dakle, i u vreme kada je groblje otvoreno, bilo je dosta onih koji nisu brinuli o njemu, da se sačuvaju nadgrobni spomenici, večne kuće naših sugrađana. Poznato je da su groblja godinama prekopavana, a u naše, savremeno doba, aktuelno je da se grobna mesta preprodaju što nije civilizacijski. Vrednost ove knjige je u tome, kao što je urednik ovog izdanja Vladisav Polić i napisao u pogovoru, što će neko za 50 godina moći da utvrdi kako je izgledalo groblje Dovarje 2013. godine, a verujte, ako nastavimo ovako da se ponašamo kao do sada prema našim grobljima i mestima gde sahranjujemo naše najmilije, verovatno da za 50 godina pola ovih spomenika i grobova na užičkom groblju Dovarje, više neće postojati – rekao je Žeravčić.

Ostavite odgovor