Pocetna Društvo DRAGOCENO SVEDOČANSTVO

DRAGOCENO SVEDOČANSTVO

250
0
Podelite

U Gradskom kulturnom centru u Užicu otvorena je izložba karikatura, ilustracija i naslovnih strana užičkog nedeljnika „Vesti“ pod nazivom „Pogled iza štafelaja“ autora Radomira Vergovića (1939), poznatog užičkog slikara. Izbor radova, nastalih od 1972. do 1998. godine, kao i istoimenu knjigu koja izložbu prati, a koja je predstavljena na otvaranju 27. septembra, Vergović je uradio zajedno sa užičkim književnikom i novinarom Zoranom Jeremićem.

Iza Radomira Vergovića su decenije slikanja, skoro 40 samostalnih i preko 150 grupnih izložbi, brojne nagrade i priznanja. On je prema mišljenju dobrih poznavalaca likovne umetnosti, svojim stvaralaštvom obeležio ne samo užičku, već i srpsku likovnu scenu.

Međutim, veoma je značajno i ono što je Vergović stvarao godinama iza štafelaja, počev
od toga da je bio vrstan gimnastičar, a onda i veoma talentovan glumac koji je bio partner velikoj srpskoj glumici Mileni Dravić u njenom prvom igranom filmu „Vrata ostaju otvorena“, pa do toga da je stvarao mozaike, bavio se grafičkim dizajnom, crtežom, novinskom i književnom ilustracijom. Uradio je dizajn i likovno opremio preko 300 knjiga i publikacija. Posebno mesto u njegovom stvaranju iza štafelaja bila je karikatura, naročito u periodu kada je u Novinsko-izdavačkoj ustanovi „Vesti“ bio zaposlen kao likovni i tehnički urednik od 1968. do 2000. godine. Zapravo, ceo radni vek proveo je u „Vestima“. Izložba u GKC-u i knjiga koja je prati posvećene su baš ovom sgmentu Vergovićevog stvaralaštava.

-Ja sam slikar, ali sam paralelno u novinama radio kao likovni i tehnički urednik prelom novina, ilustracije, naslovne strane, karikature, tako da sam čitav jedan opus napravio iza štafelaja. Zato sam odlučio da sakupim i prikažem deo toga što sam sačuvao, da „Vesti“, koja je sjajna novinska kuća, sa dobrom tradicijom, ima zabeleženo i odštampano ono što sam ja ostavio – kaže Vergović i navodi da ni sam ne zna koliko je uradio ilustracija, jer je u svakom broju ovog nedeljnika ilustrovao reportaže, priče o ljudima, ali i dečije literarne radove koji su objavljivani u listu za decu koji je izlazio u okviru ove novinske kuće.

-Sada „Vesti“ izlaze u koloru koji je sve pokvario. Ove novine su mi i dalje drage kao moje „Vesti“, ali meni smeta ta ogromna količina boje. Sve informacije su ilustrovane fotografijama u koloru i one ispunjavaju ceo vizuelni prostor, tako da tu neka crno-bela ilustracija nema više šta da traži – kaže Vergović. Od izloženih naslovnih strana koje je uradio za „Vesti“, Vergoviću su sve drage, svaka šalje poruku kroz svoju priču.

Prema rečima Zorana Jeremića, u užičkom kraju ovo je jedinstven opus karikatura koje su
refleksije na stvarnost, na društvo i na anomalije u njemu. Rade je kroz naslovne strane
„Vesti“, u jednom periodu, davao komentare koji su bili mnogo oštriji od onoga što piše u novinama, ali nikada nije zabranjivan.

-Rade je pokazao erski duh i više nego što je trebalo u novinama, što govori o njegovoj
hrabrosti, smelosti, odvažnosti – ističe Jeremić koji je u knjizi „Pogled iza štafelaja“ u prvom poglavlju Diverzant u Potemkinovom selu, između ostalog napisao:

-Praktično bez prethodnika i naslednika, slikar, ilustrator i grafički dizajner Radomir Vergović odradio je pionirski posao i kao karikaturista stvorivši respektabilan opus. Kao likovni i tehnički urednik „Vesti“ godinama je naslovne stranice ovog užičkog nedeljnika rešavao svojim upečatnjivim, stilski rafiniranim karikaturama – oštroumnim i lucidnim komentarima aktuelni društveno-političkih zbivanja/nakanjivanja. Te naslovne strane regionalnog lista, s tiražom (danas nezamislivim!) od više desetina hiljada primeraka, predstavljale su visoku meru duhovne slobode od koje Vergović nije odustajao ni u doba preteće pomrčine jedne ideologije, kada su novinski stupci popunjavani hronikom ispraznog smisla. Njegove satirične vizuelne replike na društvenu zbilju motivisane su temama čija suština prevazilazi gradske, okružne i državne granice.

Prema rečima Jeremića i sva ostala poglavlja Muka Serbika, O vođama, vođenim i zavođenim, O nama i onamazanima, Nacrtati priču, Zazubice i zanoktice, imaju „težinu cele knjige, kao što i brojni nazivi karikatura, crteža i ilustracija govore o Vergovićevom dubokom promišljanju tema koje ga nadahnjuju iza i ispred štafelaja“.

Jeremić smatra da „Ovakvim knjigama teško je pronaći srodnika u matičnoj sredini kakva je užička.“ „Pogled iza štafelaja“ dragoceno je svedočanstvo o osvajanju stvaralačkih sloboda.

Ostavite odgovor