Predstavljanje knjige „Kritike“, uglednog istoričara, prof. dr Radoša Ljušića nedavno je održano u Biblioteci „Ljubiša R. Đenić“ u Čajetini. Pored autora, o značaju dela profesora Ljušića govorile su Snežana Đenić, istoričarka i direktorka Biblioteke „Ljubiša R. Đenić“i dr Suzana Rajić, istoričarka i redovna profesorka Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
U ime izdavača knjige, Snežana Đenić, direktorka biblioteke rekla je da „Kritike“ predstavljaju izuzetno korisno delo, jer poslednjih decenija, termin kritike polako gubi svoj osnovni smisao i gotovo da više nema odgovornog ocenjivanja niti veštine vrednovanja onoga što je dobro i onoga što je loše.
„Kritike“ predstavljaju impresivnu bibliografsku jedinicu, u kojoj recenzuju potpisuje profesorka dr Suzana Rajić, pa tako ova publikacija čitaocu ostavlja upečatljiv utisak stručne knjige, čija je tema već unapred određena samim naslovom.
Kao dokaz da trenutno u društvu u kome živimo vlada prećutno mišljenje da je poželjno da istina ostane po strani, profesorka Rajić podseća da je Ljušićeva knjiga „Kritike“ prvi put predstavljena na Filozopfskom fakultetu u Beogradu, gde nije naišla na odgovarajuću reakciju publike. Struka je ostala nema pred autorom i njegovim delom, koje razotkriva istorijsku istinu.
Profesor Ljušić zahvalio se Biblioteci „Ljubiša R. Đenić“ i direktorki Snežani Đenić na hrabrosti da objavi knjigu u kojoj istina izlazi na videlo, naglašavajući da je su ga pre nje odbili pet drugih izdavača.
-Poslednjih decenija, termin kritike polako gubi osnovni smisao, kako naučne uloge, tako i odgovornosti značenja koje u sebi nosi, jer su akseološka vrednovanja preuzeli laička površnost, senzacionalizam i komercijalizam. Gotovo da više nema odgovornog ocenjivanja niti veštine vrednovanja onoga što je dobro i onoga što je loše, nema razlikovanja i poređenja ovih suprotnosti na čemu se i zasniva osnovno načelo jedne ovakve naučne discipline-istakla je direktorka Đenić.
„Kritike“ po univerzalnoj klasicikaciji prepoznajemo kao akademsku kritiku, jer je rezultat rada stručnog lica da piše i objavljuje kako u specijalizovanoj periodici, tako i naučnim, monografskim izdanjima te vrste, koja je usled stepena stručnosti namenjena užem krugu čitalaca.
-Profesor Ljušić je autoritativno u skladu sa svojim zvanjem, znanjem, naučnim potrebama i profesionalnom odgovornošću, dve decenije pisao i objavljivao kritike na određena izdanja koja su izazivala njegovu pozornost, ali potrebnih reakcija, odjeka, polemika i stručnih odgovora nije bilo, jer kritika uvaženog istoričara i naučnog radnika nije mogla dobiti odgovarajući demant, neslaganje ili pak podršku na takvom akademskom nivou. Otuda su sada sve te jedinice prikupljene i objavljene u ovoj knjizi, da kao celina daju određeni doprinos ne samo kritičkoj, već i naučnoj reči u Srbiji-naglasila je Đenić.
Metodološki posmatrano, knjižni blok ove bibliografske jedinice čini dvanaest celina, odnosno isto toliko obrađenih dela pojedinih autora, koje on znalački, stručno i nedvosmisleno stavlja pred sud analize, odnosno kritike, omogućavajući na taj način srpskom čitalaštvu da sistemom poređenja, dođe do potrebnih saznanja, a potom i nekog svog ličnog mišljenja, što i jeste osnovni cilj ovog uspelog pokušaja.
-Od kritičkih analiza u ovom delu, koje se odnosi na istoriografiju, memoarsku građu i književnost, iščitavamo Ljušićev osvrt na dela autora koji su poznati javnosti, te kao takvi mogu imati uticaja na formiranje pogrešnog mišljenja o temama koje obrađuju, jer kritičko mišljenje i stručna analiza izdavačke delatnosti je poslednjih godina u osnovi zanemela, ali je sada iščitavamo iz pera profesora Radoša Ljušića-.
U svojim kritikama, profesor Ljušić, u potrazi za istorijskom istinom, naučnim metodom ispravlja greške, ukazuje na netačne ili nauci nepoznate, proizvoljne, nepouzdane i tendenciozne podatke. Ukazuje na jednostranost u kazivanju, na nekorektnost i netačnost prilikom korišćenja izvora i literature što je u nauci nedopustivo. Manirom vrsnog istraživača otkriva naučnoj javnosti konfuzije i nejasnoće u delima pojedinih autora, ukazuje na zbrku terminoloških, hronoloških i događajnih pojava u srpskoj istoriografiji, sporno vrednovanje događaja i druge nedoslednosti koje se kose sa elementarnim kriterijumima nauke.
-Ljušić u svojim analizama nije samo ukazivao na propuste, greške i nedostatke, postoje određeni segmenti istorijskih, naučnih i književnih celina koje je kod određenih autora uvažavao, davao im za pravo i time pokazao visok stepen pedagoške objektivnosti, što je dokaz više njegovoj dobroj nameri u metodologiji izrade svoga naučno-kritičkog dela. Otuda smo kao izdavači ove publikacije istinski ponosni, jer mišljenje struke, nauke i analitičke posvećenosti je od velike važnosti za izdavačku delatnost Republike Srbije, njenu istorijsko-književnu prošlost, sadašnjost i dolazeću budućnost, u kojoj će sve ovo jednoga dana biti istorija-zaključila je direktorka Đenić.
Dragica Cvijović
