U narednih mesec dana ljubitelji likovne umetnosti mogu pogledati izložbu radova „U lavirintu sećanja“ mladog umetnika Davuda Turkovića (1995) kojom je, prema rečima Marka Đurića, višeg kustosa, istoričara umetnosti i zatvorena izlagačka sezona u Narodnom muzeju Užice. Izložbu je 16. decembra otvorila Vesna Aćimović Panić, članica Umetničkog saveta Muzeja.
Najveći broj izloženih radova su minijaturna ulja na papiru i kartonu, a ostatak su primerci digitalne grafike. Kako sam autor navodi, to je jedan deo opusa koji je stvarao na master studijama kada je počeo da se bavi i minijaturnim formatima. Polazna tačka i inspiracija za ove radove bilo je umetnikovo detinjstvo kroz lične fotografije.
-Moj otac se bavio fotografijom pa sam dosta njih koristio za polaznu tačku za moje radove. Težio sam da neke njihove vrednosti, na primer, kompoziciju, prebacim na platno i da kroz svoj likovni izraz dobijem ove slike koje sam izložio – kaže Turković.
O svom opredeljenju prema malom formatu, između ostalog je rekao:
-U istoriji umetnosti bili su mi zanimljiviji slikari kao što je Bonar. Mali format je nekako intiman, doživljavam ga kao neku privatnu vrednost iako ih izlažem da svi vide. Nije to svakidašnje, posebno što živimo u vremenu kada se u prvi plan stavlja monumentalni format. Mislim da je bitnije da slikarstvo bude monumentalno, a ne format na kojem je predstavljeno.
Turković u stvaranju, što i sam naslov izložbe govori, počinje od svojih sećanja i želi da predstavi momente koje je zapamtio. A kroz ovu njegovu predstavu, posmatrači se sećaju
svog života. Turković kaže da će nastaviti da se bavi ovom temom, ali, možda samo kroz
neki drugi likovni izraz.
-Sve je promenljivo. Sve zavisi od toga šta gledamo, čitamo, sa kim se družimo. Sad sam
trenutno u okruženju da imam vremena da se bavim sobom i nadam se da će to tako i ostati – navodi Turković.
O izloženim slika Davuda Turkovića, Kristinka Selaković, istoričarka umetnosti, navodi u tekstu za katalog koji prati izložbu: „Na veoma tih i suptilan način, pomalo setno, prikazuje sebe i svoju porodicu. To su uglavnom portreti najbližih, ali često bez jasnih crta lica, jer sećanja blede na te prošle dane i na one kojih više nema. Portreti nisu jasno definisani, a opet su prepoznatljivi… Često svoja mala platna zaboravljenih scena detinjstav postavlja tako da se mogu posmatrati kao konceptualna umetnost gde ih povezuje neki narativ ili sam sled događaj koji se na slikama prikazuje.
Slike Davuda Turkovića nam govore da i male, intimne slike umeju da nas usreće, obraduju dok nas vraćaju u prošlost onih bezbrižnih prikaza iz detinjstav. Svaki umetnik ima svoj put u traženju inspiracije, a za Davuda je to lavirint sećanja. Slike koje nastaju tako dobijaju savremeni pečat i u isto vreme su najiskrenije predstavljanje publici koja posmatra i doživljava njegova dela.
Davud Turković koji se bavi figurativnim slikarstvom, osnovne studije završio je na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, a master studije na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu na odseku za slikarstvo. Trenutno je na doktorskim studijama na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu pod mentorstvom prof. Radomira Kneževića. Do sada je priredio pet samostalnih izložbi i učestvovao je na mnogim bijenalima i kolektivnim izložbama. Član je ULUS-a, SULU-a i NULUS-a. Radi kao asistent na Internacionalnom univerzitetu u Novom Pazaru na odseku za umetnost.
Tekst i foto: Rada Popović
