-U 2023. godini imaćemo duplirane poljoprivredne mašine na poljima i biti još angažovaniji, jer je interesovanje veliko. U pitanju su povoljne, subvencionisane cene korišćenja poljoprivredne mehanizacije Agrotehničkog centra – kaže Marko Marić, direktor Privrednog društva za razvoj poljoprivrede opštine Čajetina ,,Zlatiborski eko agrar”.
On dodaje da se uslužno korišćenje mehanizacije pokazalo pravim odgovorom realnim potrebama poljoprivrednika opštine Čajetina. ,,Naša Zlatka” na proleće postavlja mlekomat sa ogranskim pasterizovanim mlekom u centru Zlatibora, a u Krivoj Reci počinje
gradnja nove mlekare kapaciteta 20.000 litara.
Kako je protekla ova poslovna godina „Zlatiborskog Eko agrara“ i da li je planirano i ostvareno?
,,Zlatiborski Eko agrar” je servis poljoprivrednih proizvođača na teritoriji opštine Čajetina. Bilo da se radi o našim javnim pozivima ili konkursima koje raspisuje država mi proizvođačima činimo logističku podršku. Agrotehnički centar sa poljoprivrednom mehanizacijom u Krivoj Reci pokazao se odličim poslovnim potezom i pre svega kao dobar odgovor na realne potrebe poljoprivrednika naših sela, ali i regiona. Ono što je redovna praksa i vezano za podsticaje i program mera je realizovano na adekvatan način. Našli smo se na usluzi proizvođačima i kada je Agencija za bezbednost saobraćaja raspisla konkurs za dodelu zaštitnih ramova za traktore, reagovali brzo na poziv države za podelu kukuruza iz robnih rezervi. Imamo rešenje i za distribuciju kukuruza iz nama najbližih magacina u Šapcu i na Ubu.
Shodno dostupnim podacima kako je realizovan opštinski agrarni budžet?
Sproveli smo uspešno tri javna poziva, jedan prolećni, drugi polovinom leta, a treći je nedavno završen, tačnije 9. decembra. Imali smo dobro realizaciju agrarnog budžeta koji iznosi 40 miliona dinara. Opredeljen novac je realizovan kako treba i izvršenje je preko 90 odsto, što ćemo precizno znati posle obrade podataka trećeg poziva.
Kakve ste podsticajne mere predvideli poslednjim pozivom?
U pitanju su četiri mere: investicije u fizičku imovinu, širenje stada iz sopstvenog zapata, organska proizvodnja i investicije u preradu na gazdinstvima. U jako kratkom vremenu imali smo 170 zahteva i svi će oni biti isplaćeni u ovoj kalendarskoj godini. Od navedenog broja 90 zahteva se odnosilo na fizičku imovinu, 40 odsto bili su zahtevi za investicije u preradi, a ostatak na širenje stada iz sopstvenog zapata i organsku proizvodnju. Poziv smo mogli realizovati 15 dana ranije, ali smo čekali odobrenje službi Ministarstva poljoprivrede koje je usledilo posle postavljenja i formiranja Vlade.
Opština Čajetina ima velika očekivanja od razvoja Agrobiznis centra u Krivoj Reci, šta je urađeno u mlekari „Naša Zlatka“?
Mlekara „Naša Zlatka“ je renovirana i u njoj je urađena adaptacija. Sada proizvodimo 2000 litara mleka dnevno. Zadržana je postojeća tehnologija, a inovacija je linija za organsko mleko i trenutna prerada 500 litara na dan. Zahvalio bih se proizvođačima na razumevanju što su prepoznali da postupak proizvodnje organskog mleka zahteva sertifikaciju, mada njihov proces rada i prerade nije tražio velike promene. Proizvođači mleka bili su pomognuti u postupku ulaska u konverziju zemljišta i sertifikacije od strane ,,Eko agrara”. U prodaji je trenutno jedna manja količina organskog mleka, a na proleće planiramo postavljanje mlekomata u centru Zlatibora na kome će moći da se kupi organsko pasterizovano mleko, sertifikovano i overeno žigom kvaliteta. Ovako sterilisano mleko ne iziskuje dodatno kuvanje i biće odmah dostupno za konzumaciju brojnim turistima, ali i meštanima Zlatibora. Mogućnost uslužnog korišćenja poljoprivredne mehanizacije priželjkuju poljoprivrednici i u drugim mestima i zavide vam na Agrotehničkom centru sa novim traktorima, balirkama, kosačicama… Moram da kažem da je i za njega bilo neophodno da imate lokalnu samoupravu koja ima opredeljenje, viziju i sredstva da podrži projekat. „Operativac“ koji zna gde šta treba da bude urađeno u našem slučaju bio je „Zlatiborski Eko agrar“, a treće bitna komponenta bila je struka i nauka, Sve što se radi, radi se u saglasnosti i sa dobrom procenom, a za nabavku mehanizacije imali smo validne konsultante. U našem cenovniku su trenutno navedene 32 usluge poljoprivredne mehanizacije, jer toliko operacija može da izvrši. Nažalost, nismo imali ni dovoljno mašina ni dovoljno ljudstva da bismo mogli da odgovorimo količini zahteva koje smo primali tokom godine. Koliko žalimo što svima nismo mogli da izađemo u susret, to nam je i dobra smernica za narednu godinu i naše nabavke.
Kako ćete odgovoriti na povećane zahteve u godini koja predstoji?
U 2023. godini imaćemo barem duplirane mašine na poljima i biti još angažovaniji, jer je interesovanje veliko. U pitanju su povoljne, subvencionisane cene korišćenja poljoprivredne mehanizacije, Nažalost mehanizacija po našim selima nije sposobna da uradi ono što može mehanizacija Agrotehničkog centra, bilo da je reč o košenju, baliranju, oranju, setvi sa sejalicama najnovije generacije, što su važeći standardi u zapadnoj Evropi. Zimi kada nema poljoprivrednih aktivnosti naših šest traktora angažovano je na čišćenju seoskih puteva i na opštinskom tenderu dobili smo pojedine lokacije i nadam se da će i ove zime meštani i sa ovom uslugom biti zadovoljni. Suština je da ljudi rade i mašine ne stoje. Ovo je dobar model koji bi mogao biti prenet na bilo koju lokalnu samoupravu, a bilo bi dobro i kada bi ga država prepoznala.
Kakvu saradnju je ,,Eko agrar” ostvario sa novosadskim Institutom za semena?
Saradnja je krenula pre godinu dana kada smo jedni u drugima prepoznali partnere. Institut je renomirana institucija ne samo u zemlji sa stvorenim sortama i semenima. „Eko agrar“ će na površinama koje je zakupio i u saradnji sa proizvođačima krenuti u proizvodnju semena detelinsko-travnih smeša, posebno semena crvene deteline. Usuduo bih se da kažem da će to biti revolucija u našem kraju kako bismo za šest-sedam godina mogli da dođemo do planinskih sorti semena što sada ne postoji u Srbiji.
Gde će se nalaziti ogledna polja?
Već smo ih postavili protekle jeseni i pripremili površine u Rudinama i Krivoj Reci. Uradili smo predsetvene radove i predstoji završna obrada kako bi na proleće krenula setva crvene deteline. Mislim da će ova polja biti motiv da se i proizvođači uključe u proizvodnju semena, mislimo na ostvarenje benefita i zarade.
Kažete da godina pred nama donosi sa sobom usvajanje tehničko- tehnoloških projekata vezanih za preradne kapacitete Agrobiznis centra, šta to konkretno znači?
Pored postojećih kapaciteta mlekare „Naša Zlatka“ na proleće će početi gradnja veće mlekare kapaciteta 20.000 litara za konvencionalno mleko i uskoro očekujemo građevinsku dozvolu. U pitanju je velika investicija opštine Čajetina u okviru Agrobiznis centra. Ogledno će poslužiti kako cenom tako i otkupnom praksom na šta sve proizvođači mogu računati bilo da je reč o budućoj hladnjači, sušari za surutku, sušari za voće i povrće, lekovito bilje ili druge preradne kapacitete. Naš cilj je da naše poljoprivrednike motivišemo da proizvode, rade i više zarađuju. Svake godine povećavaćemo investicioni deo agrarnog budžeta. I svega toga ne bi bilo bez nauke i struke… Rezultati rada „Zlatiborskog eko agrara“ na razvoju poljoprivrede opštine Čajetina poslužili su kao tema u nekoliko naučnih radova na Akademiji inženjerskih nauka Srbije. Razvoj poljoprivrede opštine Čajetina pokazao se kao primer dobre prakse o kojima se u naučnim radovima govori egzaktno, o tome šta je ostvareno, a ne šta su bile želje.
Mlekomat
Na proleće planiramo postavljanje mlekomata u centru Zlatibora na kome će moći da se kupi organsko pasterizovano mleko ,,Naše Zlatke”, sertifikovano i overeno žigom kvaliteta. ,,Naša Zlatka“ je renovirana i u njoj je urađena adaptacija. Sada proizvodi 2000 litara mleka dnevno. Zadržana je postojeća tehnologija, a inovacija je linija za organsko mleko i trenutna prerada 500 litara na dan.
Seme crvene deteline
,,Eko agrar“ će na površinama koje je zakupio i u saradnji sa proizvođačima krenuti u proizvodnju semena detelinsko-travnih smeša, posebno semena crvene deteline. Usuduo bih se da kažem da će to biti revolucija u našem kraju kako bismo za šest-sedam godina mogli da dođemo do planinskih sorti semena što sada ne postoji u Srbiji. Ogledne parcele su već u Rudinama i Krivoj Reci.
Nova mlekara
Na proleće u počinje gradnja veće mlekare ,,Naše Zlatke” kapaciteta 20.000 litara za konvencionalno mleko i uskoro očekujemo građevinsku dozvolu. U pitanju je velika investicija opštine Čajetina u okviru Agrobiznis centra.
Žanka Erić
