Ovogodišnji porez na imovinu na području grada Užica biće bez značajnijih povećanja, kažu u Odeljenju za lokalnu poresku administraciju u užičkoj Gradskoj upravi. Krajnji rok za uplatu prve rate, odnosno za prvi kvartal ove godine, poreza na imovinu je 14. februar koji se plaća u iznosu po rešenju iz prošle godine za zadnji kvartal
Na visinu iznosa poreza na imovinu prema Zakonu, osim stope i amortizacije, utiče i prosečna cena po kvadratu svake vrste nepokretnosti u svakoj zoni, a za čije je određivanje potrebno najmanje tri prometa koji se obave u periodu od 1. oktobra prethodne – ovog puta je to 2021. do 31. septembra tekuće godine u kojoj se utvrđuje osnovica za porez na imovinu za narednu godinu, u ovom slučaju je to bila 2022. godina. U tom periodu je na području grada Užica bilo ukupno 924 kupoprodajna ugovora svih vrsta nepokretnosti što je prema rečima Zorice Ćosić, rukovodioca Odeljenja za lokalnu poresku administraciju, skoro duplo više nego u prethodnom periodu. Ipak, cene u prometu nisu uticali na značajnije povećanje prosečne cene, tako da nije došlo ni do većeg povećanja iznosa godišnjeg poreza. To povećanje se kreće najviše do desetak procenata u zavisnosti od vrste nepokretnosti i zone.
Na primer, u prvoj zoni za stan od 50 kvadrata, starosti 20 godina sa umanjenjem za poreski kredit koji poreski obveznik može da ostvari ukoliko stanuje na toj adresi, povećanje poreza na imovinu za ovu godinu biće veći za oko 450 dinara. Porez na ovakav stan u ovoj zoni za prošlu godinu iznosio je 6.450, a za ovu godinu biće 6.900 dinara. U drugoj zoni za isti ovakav stan porez za ovu godinu biće veći za oko 100, u trećoj oko 90, a u četvrtoj za oko 20 dinara.
-Proteklih nekoliko godina za kuće nismo mogli da imamo prosečne cene, jer nije bilo dovoljno prometa, ali je ove godine drugačija situacija. Tako će u prvoj zoni porez na kuću, na primer od 50 kvadrata i 20 godina starosti za ovu godinu biti veći za oko 120 dinara u odnosu na prošlu godinu, u drugoj i trećoj zoni to povećanje iznosi oko 100 dinara, dok je porez na kuće u četvrtoj zoni isti kao i za prošlu godinu – navodi Zorica Ćosić.
Porez na poslovni prostor biće veći u ovoj godini samo u prvoj zoni za oko 400 dinara, dok je u ostalim zonama iznos ostao isti kao u prošloj godini. Porez na garažu od, na primer, 15 kvadrata i 20 godina starosti u prvoj zoni veći je za oko 200 dinara, dok je porez u ostalim zonama kao i prošle godine.
Porez će biti neznatno uvećan i na građevinsko zemljište. Na primer, na 12 ari, u prvoj zoni porez će biti veći za oko 100, u drugoj za oko 300, a u trećoj i četvrtoj za oko 30 i 50 dinara.
Iznos poreza na poljoprivredno zemljište kojeg je najviše u četvrtoj zoni je manji za oko 10 dinara, a u trećoj zoni je veći za oko pet dinara. Porez za šumsko zemljište je isti kao i prošle godine.
Prema rečima Zorice Ćosić, naplata poreza na imovinu u prošloj godini bila je „poprilično dobra“ s obzirom na sveukupnu situaciju i na platežnu moć obveznika što je u odnosu na zaduženje za 2022. godinu preko 97 odsto. Ukupna uplata iznosila je oko 288,3 miliona dinara, od čega su fizička lica uplatila oko 149, a pravna lica oko 140 miliona dinara. Međutim, još uvek su velika preneta dugovanja i iznose skoro 500 miliona dinara od čega polovinu čini kamata koja je u prethodnom periodu bila i preko 20 procenata, dok je trenutno 15,25 odsto. Veći su dužnici fizička lica koji ukupno, računajući i glavnicu i kamatu, duguju oko 330 miliona dinara. Ostalo je dug pravnih lica. Ova dugovanja se prema rečima Zorice Ćosić rešavaju reprogramom kojim se otpisuje 50 odsto kamate.
-Deo dužnika koji je ušao u reprogram redovno izmiruje obaveze, ali ima i onih koji vremenom zaborave da je rate potrebno redovno plaćati, onda mi u kontroli utvrdimo da nisu ispunili obaveze koje im pripadaju i ispadaju iz reprograma, a kamata koja bi bila otpisana bude vraćena – kaže Zorica Ćosić i najavljuje da će u narednom periodu početi da stižu opomene najvećim dužnicima. Oni mogu u roku od pet dana od dobijanja opomene podneti zahtev za reprogram u Odeljenju za lokalnu poresku administraciju i na taj način izmiriti svoje obaveze.
Prema rečima Zorice Ćosić, u Odeljenje za lokalnu poresku administraciju poslednjih godina sve je veći priliv poreskih prijava od notara. Samo u januaru ove godine prispelo ih je oko 700. Zbog velikog priliva, ali i zbog nedovoljno podataka koje te prijave sadrže, zaposleni, iako intenzivno rade, ne stižu da ih obrade u skladu sa dinamikom prispeća. Zato mnogi nisu dobili rešenje za prošlu godinu iz koje je preneto u ovu više od 10.000 neobrađenih prijava.
-Naš problem je što imamo mali broj izvršilaca na ovako veliki broj poreskih prijava – ističe Zorica Ćosić i navodi da će i dalje biti nastavljeno maksimalno angažovanje zaposlenih na ovim poslovima koji zahtevaju mnogo vremena.
Rada Popović
