Uprkos velikim osporavanjima, birokratskim smicalicama, niskim ličnim dohocima u jednoj maloj sredini, verovali smo u sebe u najtežim trenucima. Pokazali smo da se može biti uspešan i ako nisi blizu Beograda i ako si mala opština – ističe za «Vesti» Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina govoreći o razvoju Zlatibora u godini jubileja i obeležavanja 130 godina turizma našeg planinskog centra
Podsetite nas na ambijent u trenutku preuzimanja vlasti u opštini Čajetina i vašeg imenovanja na odgovornu funkciju
Kada sam došao na mesto predsednika Izvršnog odbora 2001. godine činilo se da u Čajetini stoji život. Sva društvena preduzeća u opštini posle 2000-te nisu radila, ili su bila privatizovana. Nasledili smo devastiranu infrstrukturu koja je bila pri kraju, sve oronulo. Znali smo da nam je potreban razvoj turizma i odabir puta kojim ćemo krenuti, jer sve suprotno značilo je dalju propast.
Šta ste prvo uradili?
Uradili smo Strategiju razvoja u saradnji sa Norveškom vladom i njihovim institutom “Niva”. Imali smo sreću i dobili donaciju i za vodovod u Sirogojnu 2001-2004. koji je bio dotrajao i u tim godinama ovaj kraj dobija vodu. Sve što je do danas urađeno od investicija na Zlatiboru navedeno je u toj Strategiji razvoja na osnovu koje je urađena i planska dokumentacija, a podsećam početkom dvehiljditih ni Prostorni plan nismo imali.
Kakav ste model razvoja turizma izabrali?
Pred nama je bila velika dilema, da li da ostanemo pri etno-turizmu Zlatibora ili krenemo ka masovnom. Novac nam je bio potreban, ali sa republičkog nivoa nismo baš imali podršku za put koji smo odabrali. Rezultati su počeli da se pokazuju tek pre tri godine u punom obimu što nam daje za pravo da govorimo o izlasku zlatiborskog turizma izvan ne samo regionalnih već i nacionalnih okvira i pozicioniranje Zlatibora na svetskoj turističkoj mapi.
Kako ste kao lokalna vlast izdržali osporavanja uključujući birokratska spoticanja?
Nije nam bilo lako da slušamo na republičkoj vladi ili sednici Narodne skupštini neistine i kritike, a da nismo u prilici da se odbranimo i odgovorimo na neosnovane optužbe. Međutim, ti ljudi nisu shvatili mentalitet gorštaka. Napadi su izazivali volju i energiju da pokažemo da smo u pravu. Kad već nismo imali pomoć svoje Vlade tražili smo pomoć van granica zemlje i našli je. Zahvalnost dugujemo skandinavskim zemljama, pre svega Norvežanima koji su nas naučili kako treba da se radi i razvija opština i turizam što smo videli na studijskim putovanjima. Vredno smo beležili primere pozitivne prakse Norveške, Švedske, Švajcarske, kasnije Francuske i primenjivali njihove modele. Nastavili smo sa verom u sebe, bez obzira na osporavanja.
Koliko puta se uvećao čajetinski budžet od dvahiljadite do danas?
Kada smo preuzeli vlast 2001. godine budžet opštine Čajetina je iznosio 200.000 evra što nije bilo dovoljno ni za lične dohotke zaposlenih u opštinskoj upravi, a da ne pričamo o javnim preduzećima. Sada je budžet opštine preko 50 miliona evra. Međutim nije ekonomska snaga opštine Čajetine samo ono što se vidi u budžetu, već i mogućnost da sredstvima investitora realizujemo investicije na terenu, koje finansijski ne ulaze u budžet. Jedinststven smo primer u Srbiji da je lokalna samouprava iskoristila te unutrašnje resurse i rezerve i krenula sa ozbiljnim poslovima i investicijama, kao što je gondola. Napominjem da je svaka kapitalna investicija, od infrastrukture do pratećih i komercijalnih sadržaja i hotela donela direktne benefite lokalnoj samoupravi i republičkom budžetu. I sada preko poreza na zarade pomažemo susedne opštine.
Koliko je kilometara puteva urađeno u okviru infrastrukturnog renoviranja u opštini Čajetina za dve decenije?
Najlakše za poređenje, dva auto-puta od Zlatibora do Beograda.
Kako ste kroz razvoj turizma uspevali da postignete i ruralni razvoj?
Krenuli smo da razvijamo turizam, a kasnije je turizam razvijao poljoprivredu, stočarstvo i tradicionalnu proizvodnju hrane. To je najveća naša fabrika na otvorenom. Zato ste morali da obezbedite infrastrukturu po selima, vodovode koji su bili dotrajali, puteve, elektromrežu, vrtiće. Izgradili smo nove trafostanice na Zlatiboru i po selima. Da nije bilo intenzivne gradnje na Zlatiboru, teško da bi bilo razvoja mesnih zajednica, opstanka i ostanka ljudi na selu. Ljudi danas mogu daleko kvalitetnije i organizovanije da se bave seoskim turizmom i proizvodnjom tradicionalnih proizvoda, ali na lakši način. Agrobiznis centar, mašinski prsten u Krivoj Reci sada iznajmljuje svoje poljoprivredne mašine malim proizvođačima. Mlekara “Naša Zlatka” otkupljuje mleko i pravi sir i kajmak sa geografskim poreklom. Sačuvali smo nama izuzetno važne male proizvođače, jer ukoliko njih nema teško su održivi i veliki sistemi.
Gde je granica razvoja Zlatibora?
Trudimo se da na Zlatiboru sve bude održivo i da idemo ka magičnoj brojci od milion posetilaca. Kada nas pitaju kada će da stane taj razvoj, mi smo kroz ove studije dobro analizirali i sagledali te potrebe tržišta da Zlatibor i čitav ovaj kraj mogu da prime milion posetilaca, a po starim vojnim strateškim planovima na području Zlatibor – Zlatar – Tara, može da preživi dva miliona ljudi. Mi ćemo veoma brzo da dostignemo cifru od milion posetilaca, a to automatski znači 10 miliona noćenja. Njihov boravak znači zaradu i za ostale opštine i to je dobro za čitav region.
Kao opština bili ste i opet ste najviše zainteresovani za pokretanje aerodroma Ponikve. Šta izostaje?
Da je bilo međuopštinske solidarnosti i saradnje mi bismo sada imali u funkciji aerodrom Ponikve koji bi doveo nove goste, sportske ekipe, novu klijentelu i obezbedio izvoz poljoprivrednih proizvoda. I danas se nudimo kao upravljači aerodroma. Nažalost u nekom vremenu od ljudi na političkim funkcijama to nije prepoznato, ali moram da kažem da je sada ova potreba prepoznata i naša ministarstva i Vlada su priznali da su u nekom trenutku grešili kada su osporavali projekte poput gondole, usvajanja planova, gradnju infrastrukture. To nam je nanelo trenutnu štetu, a nije nas zaustavilo, već učvrstilo u uverenjima da se vredi boriti, jer smo zaista verovali u ovo što radimo i da svaki naš projekat donosi zaradu i profit. Od naših javnih preduzeća koja su nekada bili gubitaši, sa malim brojem zaposlenih bez mehanizacije, sada su kadrovski i tehnički osposobljeni, Vodovod, KJP Zlatibor, Agrobiznis centar, čak i Kulturni centar koji donosi profit i uklapa u koncept održivosti. Kroz gradnju na Zlatiboru vodimo računa o životnoj sredini, rade se postrojenja za preradu otpadnih voda, reciklažna dvorišta,a čvrsti otpad uklanja po selima
O kakvoj ideji se radi kada kažete Zlatibor – centar mreže gondola?
Smatramo da Zlatibor može da bude centar mreža gondola i za Mokru Goru Pribojsku Banju, Čigotu … «Gold gondola» je rađena sa francuskom firmom «Pomagalski»i prepisali smo kako to Francuszi rade u mondenskim ski-centrima. Ne moramo imati 700 kilometara ski-staza i 250 kilometara gondola, ali možemo imati 50 kilometara mreža-gondola i povezati naše predele jedinstvene prirodne lepote. Kada milion turista podelimo na tri naše planine dolazite do ekstraprofita i razvoja ovih sredina. Vlada je opredelila novac za gondolu prema Pribojskoj banji i sa njom se pravi novi ambijent za ovaj kraj, jer banja je pravi biser i treba je staviti u funkciju.
Potrebno je «rasteretiti» Tornik gondolama Čigota, Pribojska banja, Mokra Gora čak ima ideja da se krene prema Užicu i Starom gradu. Sve je ovo izvodljivo uz podršku države, a puštanjem u rad aerodroma Ponikve i realno. Put do Vrutaka je izgrađen kao najbliža komunikacija do Zlatibora, a mi razmišljamo o izgradnji jednog manjeg aerodroma za golfere baš na Zlatiboru. Ribničko jezero će biti zlatiborsko more gde će ljudi moći da se kupaju i stavljamo ga u komercijalne svrhe, a već je nabavljen i brodić za prevoz turista. Što se tiče vode radimo na Sušičkom vrelu kao alternativnom izvorištu za vodosnabdevanje od Šljivovice, Tripkove, Branežaca do Čajetine i Zlatibora. Vrelo ima dobar kapacitet i pored vodovoda»Zmajevac», akumulacije na reci Katušnici, Dobroseličkoj reci, sve su to potencijali koje ćemo iskoristiti za vodosnabdevanje.
Koliko je razvoj Zlatibora podstakao povratak ljudi na ove prostore?
Ljudi se vraćaju zbog drugačijeg ambijenta, posebno IT stručnjaci, a sve je više i onih koji se vraćaju na dedovinu. Inovacioni biznis centar na Zlatiboru je zaživeo u punom kapacitetu. Informacioni stručnjaci ne moraju da rade po tropskim temperaturama u gradovima, već iz prirode sa Zlatibora i njih je sve više, a auto-put olakšava dolazak. Kupuju se kuće u udaljenim selima ili prave porodične kuće i to je za nas veoma važno.
Zlatiborski PDV
– Ukoliko kao lokalna samouprava Čajetine uplatimo u republički budžet 5 miliona evra PDV-a, možete zamisliti koliko poreza uplati ostala privreda, ugostiteljski objekti ili gradnja sa područja Zlatibora. Kroz porez na zarade pomažemo susedne opštine. Iz Priboja, Nove Varoši, Prijepolja, pogotovo iz Užica kolone automobila sa zaposlenima jutrom dolaze na Zlatibor, a porez na zarade uplaćuje u mestu prebivališta – priča Stamatović i dodaje da ukupan PDV sa Zlatibora za ovu lokalno samoupravu suprotno očekivanjima ostaje nepoznanica.
O Rusiji i izborima
Predsednik ste Zdrave Srbije, zašto smatrate da naša država ne sme uvesti sankcije Rusiji?
Stav Zdrave Srbije je potpuno jasan. Rusi su kroz istoriju uvek pomagali kad je Srbiji bilo najteže i nikada nijedna ruska bomba nije pala na Srbiju. Štite nas u Savetu bezbednosti, štite deo naše teritorije Kosovo i Metohiju i srpske interese, tako da ima milion razloga zašto ne treba, a nijedan zašto treba uvesti sankcije Rusiji.
Predstoje nam republički i lokalni izbori, kako ćete kao Zdrava Srbija birati koalicione partnere?
Više puta smo na republičkom nivou u predizbornim koalicijama ispali naivni praveći određene kompromise što se po Zdravu Srbiju nije dobro završilo.Koalicije ćemo praviti sa autentičnim grupama građana na lokalnom nivou koje su napravile zapažene rezultate u svojim sredinama i lokalni odbori će sami odlučivati o koalicijama. U politici nas je najviše nervirala direktiva iz vrha stranaka iz Beograda. Na republičkom nivou bićemo samostalni i formirali smo preko 70 odbora u Srbiji. Radimo na tome da ih bude preko sto koji će biti garant kontrole izbornog procesa na lokalu.
Kakav rezultat na lokalnim izborima očekujete u Užicu? Na prošlim izborima od 67 odbornika osvojili ste 15 mandata..
Nadamo se da ćemo imati i više odbornika. Svedoci smo nekorektnog poteza i prelaska nekih odbornika u patriotske partije koje su i nama nudile koalicije. Smatramo da u Užicu i užičkom kraju Zdrava Srbija ima veliku podršku, ali ćemo sigurno više računa povesti o odborničkim kandidatima.
