Kod spomen-česme u Zbojštici služen je pomen učesnicima ratova 1912-1918. i 1941-1945. godine Zbojštice i Ljubanja i položeno cveće na kameni beleg sa imenima slavnih predaka.
Skup je protekao u organizaciji Odbora potomaka ratnika Zbojštice, Gradskog odbora Udruženja potomaka ratnika „Major Kosta Todorović“ iz Užica.
Besedu je održao general Ljubiša Diković govoreći najpre o ponosu koji osećaju potomci slavnih ratnika čija su imena uklesana na ploči i koji su jurišali na bajonete i metak ne žaleći svoj život za slobodu. Podsetio je da su pre trideset tri godine trojica tada mladih ljudi pokojni Dragan Veselinović, Dragan i Danilo Stanojević inicirali da se svi rasuti krajputaši u ovim selima prikupe na jedno mesto i imena čestitih srpskih domaćina koji su se na zvonjavu crkvenih zvona odazvali mobilizaciji i krenuli u boj da brane rodnu grudu ovekoveče za generacije koje će doći.
– Nema pobede i velikih dela, bez velikih ljudi i žrtava. Nisu ovde na ploči imena ni četnika ni partizana, ovde su rodoljubi i borci za slobodu. Nema ovde razlika ni podela, a jedna reč je ključna – otadžbina – besedio je Diković nabrajajući srpska stratišta i ostavljene živote na Kajmakčalanu, Cigli, Sremskom frontu, BiH, Kosovu… Najslabijom karikom koju znaju naši neprijatelji kroz istoriju Diković je označio srpske podele i neslogu rekavši, „ako nas išta „dokrajči“, a daće Gospod Bog da tako ne bude, jesu proklete podele u srpskom narodu“. On je uputio i reči kritike na ponašanja koja nisu u duhu srpskog naroda i što danas prolazimo jedni pored drugih bez „dobar dan“ pretvorivši sve u „prokleti dinar“ kao da mnogo košta pitati kako si druže, komšija, prijatelju, treba li šta da pomognem… Diković je pozdravio predstavnike Gradske opštine Sevojno i primetio da među pozvanima nema predstavnika Grada Užica da budu zajedno sa okupljenima koji nisu tu zbog vlasti, jer građani ne postoje zbog vlasti, već suprotno. Za njega nema opstanka Srbije bez sela, a neka sela poput Ljubanja u 21. veku nemaju vodu, a bilo bi dobro i da gas dobiju i seoske kuće pošto prolazi poed njih. Diković je predložio je da se na zemlji koju je rodnom selu svoje majke Zbojštici zaveštao akademik Ljubomir Stojanović, predsednik Vlade Kraljevine Srbije ovom velikanu podigne spomen-obeležje.
Ideju svog zemljaka jednog od aktivista Odbora potomaka ratnika iz Zbojštice Dragana Stanojevića podržao je i general Diković da se svake godine poginulim ratnicima odaje pošta 15. septembra na Dan proboja Solunskog fronta.
Predsednik Odbora potomaka ratnika Zbojštice Danilo Stanojević, istraživač istoričar podseća da je devedesetih kada je podignut spomenik upisan 31 ratnik, dok su nedavno u Vojnom arhivu pronašli imena još tri poginula ratnika u oslobodilačkim ratovima Srbije 1912-1918.
– Na spomeniku je i devet imena poginulih tokom Drugog svetskog rata od kojih su trojica u kraljevoj vojsci poginula u Aprilskom ratu u Kosovskoj Mitrovici, a trojica kao pripadnici NOB-a, Podignut je i spomenik Milivoju Vasiljeviću koji je kao predsednik opštine Ljubanje streljan 1945. godine. Upisan je i Milovan Vukotić koji je bio pripadnik Ravnogorskog pokreta. Kada smo podigli spomenik 1990. godine nismo stavili ni krunu ni petokraku, već krst sa četiri ocila i na jednoj ploči upisali imena – priča predsednik Odbora Zbojštice Danilo Stanojević. On se nada da će na parceli od 16 ari, gde je i izgrađena spomen česma i koju je davno za seosku školu darivao naš poznati filolog Ljubomir Stojanović podići spomenik i da će ovo mesto biti mesto okupljanja naroda.
U ime Udruženja potomaka ratnika „Major Kosta Todorović“ prisutne je pozdravio potpredsednik Radiša Marjanović i zahvalio Odboru u Zbojštici na svim aktivnostima i istraživanju. Protojerejski namesnik Miloš Bosić poručio je da se „mora čuvati slava Cera i Kolubare i da moramo voditi računa da se ne potopi Vido u moru zaborava“.
Predsednik Udruženja Užičana u Beogradu Miloš Tucović, potomak slavnog predaka Dimitrija Tucovića poručio je da „nikada niko neće poraziti Srbiju, jer Srbija se voli, Srbija je u srcu i Srbija je u svima nama“.
Danilo Stanojević zahvalio je svim meštanima na doprinosu da se spomen obeležje uredi kako dolikuje posebno Milovanu Ristanoviću i Stanoju Zečeviću koji je pomogao sa svojom mehanizacijom.
Na „spomenik pomirenja“ kako mnogi nazivaju spomen-česmu pored pomenutih organizacija cveće su položili predsednik Skupštine gradske opštine Sevojno Nikola Gogić, predsednik Udruženja Užičana u Beogradu Miloš Tucović, delegacija užičkog SUBNOR-a, Udruženja veterana ratova devedesetih, Udruženja vojnih penzionera, Udruženja „Mitropolit Josif Cvijović“ iz Drežnika, Udruženja boraca Sevojno i drugi.
