Slučajevi nasilja su različiti u osnovnoj i srednjoj školi
Učenici i roditelji obraćaju se školskom psihologu u saradnji sa odeljenskim starešinom. Njihovi najčešći zahtevi su da razgovara sa učenicima koji se nisu dovoljno adaptirali ili nemaju kapacitete da reše neke probleme sa vršnjacima.
Aleksandra Popović, psiholog radi u dve škole po pola radnog vremena i to u srednjoj Ekonomskoj školi u Užicu i Osnovnoj školi „Aleksa Dejović“u Sevojnu. Za „Vesti“ govori sa čim se sve susreće u praksi i prenosi nam svoje stavove i iskustva.
– Potrebno je da ih saslušamo i da znamo koji problem imaju kako bismo ga rešili. Najveći problem imaju deca koja nisu prihvaćena u svom odeljenju i teško im je da ostvare kontakte, nemaju najboljeg druga ili drugaricu. Dešava se da deca koja su hipersenzitivna odnosno veoma osetljiva ne mogu da podnesu ako ih neko ogovara. To je nešto što je neprihvatljivo, ali se dešava i u školi i van škole. Najviše ih to pogađa na društvenim mrežama i ima dece koja na to ne mogu da odreaguju, pa žele da im se pomogne radi prevazilaženja tih barijera-ističe Popović.
To psihičko nasilje im teško pada i tada traže pomoć. Primera radi, ako za nekog počnu nešto da pričaju, onda svi u odeljenju o tome pričaju. To je toliko strašno za njih kojom brzinom se širi ta glasina, kao i komentari za nečiji fizički izgled… A za razliku od toga tokom školske godine samo jedan ili dva učenika nam se obrate navodeći da su prema njima nepravedni profesori.
S druge strane prošle godine nismo imali nijedan slučaj fizičkog nasilja u srednjoj školi i sve se najviše odnosilo na verbalne prepirke.
Ali zato imate na instagramu stranice „užice tračevi“, „zlakusa tračevi“ gde su pisali svašta o učenicima da su glupi, amoralni, ružni…Mi smo to pokušavali da prijavimo i ti procesi dugo traju. Mi onda pokušavamo poznajući decu da saznamo ko je administrator tih grupa, pa onda kažemo roditeljima da se te stranice ugase. Onda učenici budu upozoreni, a mi se trudimo da stalno pričamo o tome, dodaje naša sagovornica.
– Nisu oni svesni zloupotreba i da sve što napišu ostaje na nekoj društvenoj mreži, zato radimo na prevenciji sa tematskim predavanjima vezanim za sigurno korišćenje društvenih mreža, šta su sve posledice i na koji način mogu da se zaštite. Za sve to angažujemo i stručnjake koji rade sa maloletnicima, imamo saradnju i sa Crvenim krstom, Centrom za devojke, pedagoga, psihologa i odeljenskih starešina.
Kada imamo neki ozbiljan problem u srednjoj školi bavimo se timskim rešavanjem i svi učestvujemo od pedagoga, psihologa, direktora, roditelja, odeljenskih starešina, nastavnika, vršnjaka, uz podrška Centra za socijalni rad, policije, Dom zdravlja Užica…
Za razliku od srednje u osnovnoj školi ima više fizičkog nasilja koje je učestalo i to je prvi i drugi nivo nasilja. Udarac ne može da se toleriše, a fokus je sada i da ako neko nekoga pipne na fizičkom da se to definiše kao nasilje.
– Zato se konstantno zakazuju timovi za nasilje i ništa ne prepuštamo slučaju i odmah se time bavimo da li je bilo nasilja i koji je stepen ako ga ima. U školi aktivno promovišemo resurse nacionalne platforme „Čuvam te“ gde imamo obuke za roditelje, učenike i nastavnike. U osnovnoj školi naši nastavnici prolaze aktuelne obuke koje su vezane za prevenciju i reagovanje u slučajevima nasilja.
Prošle godine svi učenici osnovne i srednje škole gledali su edukativni film „Ne gazite tuđe snove“ Crvenog krsta Užice, a sa tim ćemo nastaviti i ove godine kroz druge edukativne filmove na časovima odeljenske zajednice. I predstavnici Učeničkog parlamenta sa učenicima realizuju aktivnosti obeležavanja značajnih datuma koji se odnose na prevenciju nasilja…
U školi postoji tim za prevenciju učenika od nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja i ima preventivne i interventne aktivnosti u skladu sa zakonom i protokolom o primeni mera. To je jasno i jednoobrazno u svim školama i šta se podrazumeva pod kojim nivoom nasilja bilo da je psihičko, seksualno, elektronsko…a tačno je precizirano i kako treba postupati i koji su koraci obavezujući.
Škola je obavezna da prijavi treći nivo nasilja na platformu „Čuvam te“ ako je neko ozbiljno ugrožen i ima neku povredu, ili ako mu je ugrožen i život, na primer, kod fizičkog sukoba.
Naša sagovornica ističe da -većina učenika osuđuje nasilje, ali ne može šira javnost očekivati od nas ako nema saradnje sa porodicom, da mi neki model koji se primenjuje u kući možemo iskoreniti za godinu-dve dana. Ako roditelji sarađuju, a dete ima problem uz podršku po potrebi još stručnjaka onda možemo nešto uraditi-.
Evidentno je da veliki uticaj imaju mediji, degradacija sistema vrednosti i prihvatanja negativnih oblika ponašanja kod njih se vrlo često oblikuje u neki uobičajeni model ponašanja. Činjenica je da sada treba raditi i na svesti roditelja, a ne samo dece.
Pozitivno je što su učenici nosioci sportskih aktivnosti, humanitarnih akcija i to je model kome treba težiti, zaključila je Popović.
Projekat „Odbacimo nasilje, a ne učenika“
