Pocetna Društvo Sam moraš da se izboriš za svoj san

Sam moraš da se izboriš za svoj san

1550
0
Podelite

– Odavno sam shvatila da moram da se borim i da u tom smislu, niko ništa neće da ti da nego sam moraš da si izboriš za svoj san – kaže Jelena Marić

Užičanka Jelena Marić (1996) posle završene srednje škole upisuje Visoku školu strukovnih studija u svom gradu, studijski program – Menadžment, na kojem je diplomirala 2018. godine sa desetkom na završnom radu. Jelenina upornost i želja za obrazovanjem nije se time završila. Ona upisuje Fakultet za poslovne studije i pravo u Beogradu, smer – Bezbednost na kojem posle četiri godine diplomira, a njen završni rad ocenjen je devetkom. To nije sve, jer ova mlada žena nikada nije prestajala da radi na sebi. Pohađala je jednogodišnje školovanje na odseku Social media, Online PR and Commiunity Manager i diplomirala 2019. Bila je moderator tribine Mozaik invalidnosti održane u aprilu prošle godine u Užicu. Dugo se bavila i besedništvom u čemu je ostvarila mnogobrojne uspehe. Jelenino angažovanje i rad nisu prošli nezapaženo, pa je dobila mnoge nagrade, među kojima je i treća nagrada „Lepojka Čarević – Mitanovski“ (2016), nagrada J=EDNAKI u borbi protiv diskriminacije za 2021, a od Grada Užica dobila je nagradu za izuzetne rezultate u radu (2022). Jelena poseduje veštine rada na računaru, govori dva strana jezika. Članica je Saveza za dečju i cerebralnu paralizu Srbije. Imali smo priliku da sa Jelenom razgovaramo o veoma značajnoj temi, mogućnostima zapošljavanja osoba sa invaliditetom i ona je sa nama podelila svoja iskustva.

Jelena, kada ste dobili svoj prvi posao, na koji način i da li je to zaposlenje bilo u struci?

– Prva prilika da radim bila je posle diplomiranja na Fakultetu za poslovne studije i pravo na smeru Bezbednost. Bila sam angažovana preko javnih radova par meseci.

Šta sada radite i kako uopšte dolazite do prilika da radite?

– Odavno sam shvatila da moram da se borim i da u tom smislu, niko ništa neće da ti da nego sam moraš da si izboriš za svoj san. Trenutno aktivno tražim posao. Uporedo s tim izuzetno sam posvećena svom neformalnom obrazovanju jer smatram da je jednako važno kao formalno. Moram da kažem, još dok sam bila student Menadžmenta na Visokoj školi strukovnih studija Užicu, profesori su nam pružili izuzetne veštine i znanja. Učili su nas da budemo istrajni, hrabri, da stvaramo prilike, ako ih ima da ih koristimo i da jedino ako kontinuirano radimo na sebi možemo biti konkurentni na tržištu rada. Iako je moj trenutni radni status, nezaposleno lice, nadam se da će se to uskoro promeniti.

Koje su najveće prepreke da dođete do posla i šta Vi mislite, kako te prepreke umanjiti ili prevazići?

– Poslodavcima i članovima top menadžmenta bih poručila da daju sebi priliku da nas upoznaju kao radnike. Ako postoje predrasude, strah ili neznanje postoji i edukacija ili najjednostavnije ako nešto ne znaš pitaš. Potencijalni zaposleni bi u skladu sa svojim mogućnostima dao adekvatan odgovor. Dakle, za navedenu situaciju, najbolje rešenje po obe strane, jeste uvek bio i biće razgovor i razmena tačnih, preciznih i jasnih informacija.

Kako su se poslodavci odnosili prema Vama dok ste radili, a kako kolege?

– Što se tiče odnosa, bio je zaista korektan oba puta. O prvom putu sam već govorila, drugi put je bio na isti način. Dakle angažovanje preko javnih radova na par meseci.

Da li žene sa invaliditetom teže dolaze do mogućnosti da rade? Kakva su Vaša iskustva?

– Struktura mog obrazovanja je takva da su u prošlosti zadatke i poslove u ovim oblastima obavljali muškarci u velikom procentu. Žene i devojke još uvek se bore za ravnopravnost. Mislim da će taj proces još trajati i da zapravo niko ne zna do kada. Ipak, u jedno sam sigurna, a to je da žena može biti podjednako ostvarena i u poslovnom i u privatnom smislu uz adekvatnu podršku bila ona osoba sa invaliditetom ili ne. Ono što sam shvatila tokom svog dugogodišnjeg aktivizma na polju tematike kada su u pitanju osobe sa invaliditetom, da kada postoji taj prefiks, žena, osoba sa invaliditetom, ume da bude izazovno, ali itekako zavisi od nas samih, kako se mi postavimo prema drugima.

Šta Vama znači posao?

– Pored finansijske stabilnosti koja jeste prva asocijacija kada se pomene zapošljavanje, svakako i doprinos na poslu znači puno.

Koja je Vaša ideja vodilja, šta Vam daje snagu, koji su Vaši snovi i želje?

– Pored ostvarenja u poslovnom smislu i napretka, priželjkujem porodicu. Uloga supruge i majke za mene su nešto najlepše. Tek tada ću zapravo moći da kažem da sam uspela. To su dve neodvojive polovine mog srca i duše. To bi za mene bio blagoslov.

PROJEKAT “ŽENE SA INVALIDITETOM, VREDNE RADNICE BEZ POSLA”