U Gradskoj galeriji u Užicu otvorena je izložba 35. Užičkog regionalnog likovnog salona koju čine 44 rada 32 autora koje je selekciona komisija odabrala od 51 rada pristiglih od 35 autora iz užičkog kraja. Prema mišljenju Sanje Sofijanić, istoričarke umetnosti, članice selekcione komisije, ovogodišnji Salon je ogledalo „svetske likovne scene u malom formatu“. Izložba će trajati do kraja januara naredne godine.
Prema mišljenju stručne komisije, prva nagrada salona dodeljena je Urošu Zvizdiću (Priboj – 1989), masteru vajarstva za instalaciju „Lažni stub“.
Druga nagrada pripala je Milovanu Dagoviću Dagu (Užice – 1954) za rad „Trag vetra“ izveden u kombinovanoj tehnici, a treća nagrada dr umetnosti Mišu Filipovcu (Bajina Bašta – 1987) za rad „The Wooden Kingdom – D9“ u formi crteža.
Pohvala Salona otišla je u ruke Dimitrija Turudića (Užice – 1995) za rad „Studija atmosfere“ u tehnici ulje na platnu. Prema mišljenju stručne komisije ovi radovi se izdvajaju po formi i poetici.
Prema rečima Zorana Cvetića, direktora Gradske galerije, Užički regionalni likovni salon predstavlja presek godišnje produkcije u domenu likovnog i vizuelnog stvaralaštva u užičkom kraju s ciljem promovisanja umetnosti i umetnika sa ovog prostora. Ove godine selekciona komisija radila je u sastavu Sanja Sofijanić, istoričarka umetnosti iz Arilja, Božidar Plazinić, akademski slikar iz Čačka i Vladan Terzić, akademski slikar iz Užica.
Za vajara Uroša Zvizdića, ovo je prva nagrada na Užičkom regionalnom likovnom salonu na kojem je izlagao više puta.
– Neki kažu da nagradu uvek dobiješ kada je najmanje zaslužuješ i ona je onda nagrada za dotadašnji, prethodni rad. U svakom slučaju, uvek je podsticaj za budući rad – rekao je Zvizdić, a za svoj rad je kaže:
– Stub nije novost u umetnosti. Među prvim lekcijama istorije umetnosti je priča o stubovima, da li su to dorski, jonski ili stubovi iz neke druge kulture kao delovi arhitekture i umetnosti. Ovaj današnji stub prilagođen je ovom vremenu i predstavnik je konceptualne umetnosti.
Ova instalacija stuba u prostoru je, prema rečima Zvizdića, „materijalizacija odnosa misaonih procesa i fizičkog sveta koji nas okružuje, a referiše konkretno na položaj umetnika u društvu“. Sanja Sofijanić, istoričarka umetnosti, smatra da ova „estetski ružna, ruinirajuća siva forma koja se ljuspa, ali simbolički funkcionalno neophodna kao polazna osnova i temelj koji omogućava i podupire svaki rast i napredak, ukazuje najpre na sve intenzivniji doživljaj razorenosti institucija sistema. Bez njih se ne može, jer čovekova kreativnost još uvek ne uspeva da im pronađe alternativu“, a u formatu „u kom smo ih iz prošlosti preuzeli, institucije, kulturne i sve ostale, odavno ne doživljavamo kao podršku“ i umetnik je prepoznao da je to „najveća tema, koliko naših prostora, toliko i sveta u globalu“.
Prema mišljenju Sanje Sofijanić, izložba 35. Užičkog regionalnog likovnog salona je heterogena koja pokazuje domete „širokog procesa demokratizacije kulture i raspon platforme pluralizma idejne i setetske percepcije života i sveta. Takav diskurs obezbeđuje joj status ogledala svetske likovne scene u malom formatu“. Prema njenim rečima užička likovna scena ispratila je dešavanja ne samo na prostoru jednog malog regiona, jer u ovom digitalnom vremenu nema skrajnutih tačaka, nema velikih metropola koje diktiraju način rada ili način razmišljanja i umetnici vrlo slobodno korespondiraju sa vrlo različitim opsegom tema, različitim stilskim formacijama, tehnikama, upotrebom materijala, formatima svojih radova. Sve je manje primarnih slikarskih i vajarskih materijala, već se vizuelni izraz umetnika sve više formira u kombinacijama zidarskih materijala, tu su konci, pletiva, zlatne i neke druge niti, igračke. Stručna komisija je težila da ispoštuje svu ovu različitost. Sanja Sofijanić ističe da joj je drago što je Užice našlo načina da se uklopi u sva aktuelna dešavanja, ali ostaje žal za inovativnim rešenjima kojih na ovoj izložbi nije bilo dovoljno.
