Šumsko gazdinstvo „Užice“ u odnosu na druga gazdinstva, kojih ima ukupno 17 u Srbiji, veoma je siromašno i oskudno što se tiče drvne mase-rekao je za „Vesti“ Slaviša Radosavljević, direktor Šumskog gazdinstva „Užice“
Šumsko gazdinstvo „Užice“ JP „Srbijašume“ koje postoji od 1947. godine upravlja i gazduje šumama i u opštinama Užice, Čajetina, Arilje, Požega i Kosjerić. Ukupna površina je oko 37.000 hektara državnog zemljišta i zdravstveno stanje i struktura šuma na ovim područjima je prilično dobra, ali u odnosu na druga gazdinstva, kojih ima ukupno 17 u Srbiji, veoma je siromašno i oskudno što se tiče drvne mase.
– Kada kažemo da je siromašno šumama mnogi ljudi ne misle tako, jer su kod nas i Zlatibor, Tara, Jelova Gora…Imajući u vidu da Tarom gazduje „Nacionalni park Tara“ onda smo prilično oskudni sa šumama. U okviru Šumskog gazdinstva „Užice“ najzastupljeniji je crni bor kojim su najviše pošumljeni goleti, tako da njegovo učešće u ukupnoj drvnoj masi i površini na teritoriji gazdinstva je oko 30 posto, zatim sledi bukva sa 13 posto, a ostatak čine jela, smrča, beli bor, hrast, rekao je za „Vesti“Slaviša Radosavljević, direktor Šumskog gazdinstva „Užice“.
Šta biste izdvojili kao najznačajnije za gazdovanje šumama?
U Šumskom gazdinstvu „Užice“ radi 39 šumarskih inženjera i 43 čuvara šuma i zaštićenih prirodnih dobara. Pored čuvanja šuma dužni smo i da ih podižemo, gajimo i štitimo od biljnih bolesti, insekata, požara i čoveka. Mi proizvodimo i seme, pa ću podsetiti, da smo mi prvi imali trušnicu još 1948.godine. Prvo je bila na Maljenu, na Divčibarama, a zatim je 50.godina prebačena u Kremna zbog blizine Tare, Šargana i Zlatibora gde je najlakše bilo doći do semena za proizvodnju. A danas imamo rasadnike u Požegi na 17 hektara i na oko dva hektara u Gorjanima. Na godišnjem nivou proizvodimo oko 700.000 sadnica za potrebe cele Srbije. I druga gazdinstva imaju rasadnike, ali je najveći u Požegi i tu je Centar za reproduktivni materijal šumskog drveća. Savremeni centar omogućava bržu proizvodnju, skladištenje, čuvanje semena i s obzirom da smo centar proizvodnje za Srbiju, deo izvozimo i u inostranstvo.
Šta se najviše traži u zemlji, a šta u inostranstvu? Da li imate dovoljne količine semena za proizvodnju sadnog materijala?
Najviše se traže četinarske vrste, a mi najviše proizvodimo crni bor. Na primer, Mađarska i Holandija od nas najviše kupuju crni bor, a kod nas je tražena smrča i jela. Kad je dobar urod semena trudimo se da ga što više prikupimo, pa uključujemo i lokalno stanivništvo na sakupljanju šišarica. A kada nije dobar urod, mi imamo zalihe semena koje mogu da zadovolje potrebe za proizvodnju sadnog materijala u Srbiji.
Kakvo je interesovanje za pošumljavanje i kakva je saradnja sa vlasnicima privatnih šuma?
Na godišnjem nivou Šumsko gazdinstvo „Užice“ pošumi oko 30-40 hektara na državnom zemljištu. Za pošumljavanje privatnih parcela zainteresovani podnose zahteve gde im se besplatno daju sadnicu uz državne subvencije, kako bi se ta područja pošumila. Mi radimo i stručno savetodavne poslove u privatnim šumama na oko 61.000 hektara. Saradnja postoji i sa firmama koje organizuju sa svojim zaposlenim pošumljavanje, zatim sa školama, Udruženjem akcijaša Užice…Sve je više zainteresovanih za pošumljavanje koji su preoznali značaj ove aktivnosti.
Koji su problemi?
Mi smo dužni da šumu štitimo od biljnih i životinjskih vrsta, sušenja, požara i čoveka. Veća šteta je od čoveka koji izazove požar, nego bespravna seča. U državnim šumama imali smo prošle godine registrovanih pet bespravnih seča. Ranije ih je bilo mnogo više jer su sela imala više stanovnika. Sada je to mala količina bespravno posečenog drveta od 10-50 kubika na godišnjem nivou, dok u privatnim šumama to je oko 700 kubika drveta.
Da li postoje rokovi za zahteve u vezi seče šuma i sadnica?
Građani mogu da podnose zahteve za seču tokom cele godine, ali je najbolje da do 1.maja podnesu zahteve jer do tada ne plaćaju nikakvu nadoknadu za tekuću godinu. Podsetiću, da građani „Srbijašumama“ plaćaju samo nadoknadu za stručno – savetodavne poslove, a naknadu za korišćenje drveta plaćaju u Budžet Republike Srbije, kao što i mi kao gazdinstvo plaćamo za seču u državnim šumama. Prošle godine smo imali oko 800 zahteva za seču privatnih šuma na teritoriji pet opština. Građani nam prijavljuju i bespravne radnje. Zahteve za podelu besplatnih sadnica, ukoliko su ispunjeni svi zakonski uslovi, takođe mogu podneti tokom cele godine, ali se raspodela vrši u proleće i jesen, nakon objavljivanja konkursa od strane Uprave za šume.
Kolika je potražnja za ogrevnim drvetom?
Mi ogrevnog drveta nemamo u izobilju i trudimo se da zadovoljimo lokalne potrebe. Prioritet su i uvek pravimo ugovore za prodaju ogrevnog drveta udruženjima penzionera i udruženjima osoba sa invaliditetom. A ako ostane onda ga puštamo u slobodnu prodaju. Primera radi oko 2.000 metara drveta proizvedemo na Jeloj Gori i to stavimo lokalnom stanovništvu na raspolaganje. Mi smo društveno odgovorni i socijalnim kategorijama izlazimo u susret, tako da je kod nas najeftinije drvo.
Šta je najznačajnije za zaštićena prirodna dobra?
Gazdujemo i štitimo prostor na 42.000 hektara zaštićenih prirodnih dobara. Naše najveće zaštićeno prirodno dobro je Park prirode Zlatibor, zatim Predeo izuzetnih odlika Maljen, tri Stroga rezervata prirode na Jelovoj Gori, Spomenik prirode „Klokočevac“ na Bukovima i tri stabla hrasta na teritoriji opštine Požega. Naša uloga je da ih obeležimo, čuvamo, štitimo i upravljamo na najbolji način. Na Zlatiboru u okviru Parka prirode imamo našu službu koja vrši obeležavanje i uređenje, izgradili smo i 300 kilometara planinarskih staza sopstvenim sredstvima, pravimo biciklističke staze…
Gde najčešće nastaju požari i kako štitite šume?
U našem kraju najčešći požari su u četinarskim šumama, odnosno gde su veštački podignute kulture crnog bora: Kremna, Mokra Gora, Zlatibor, Maljen, na obroncima Divčibara…Retko kad nam se dešavaju požari u lišćarskim vrstama šuma, jer je kod nas 70 odsto četinarskih i 30 odsto lišćarskih šuma. Svake godine gradimo i održavamo protivpožarne pruge koje omogućavaju da ako izbije požar, da ga zaustavimo što lakše, brže i efikasnije, ili da se sam zaustavi kada do njih dođe. Naše Šumsko gazdinstvo ima najviše protivpožarnih pruga u Srbiji, tako da ih već imamo 52 kilometra. Svake godine gradimo novih 4-5 kilometara, proseca se šuma i ostavlja zaštitni pojas, kojim štitimo i ostale velike šume od požara.
Kakva je saradnja sa obrazovnim ustanovama kojima je bliska oblast šumarstva?
Sa Biološkim fakultetom iz Beograda ostvarili smo saradnju sa ciljem da prostor u okviru Parka prirode Zlatibor bude na raspolaganju studentima, za predavanja, istraživanja… Saradnju, naravno imamo sa Šumarskim fakultetom, Institutom za šumarstvo, Zavodom za zaštitu prirode, Šumarskom školom iz Kraljeva koja učeničku praksu obavlja u rasadniku u Požegi…
Kako ocenjujete inicijative vezano za Trušnicu u Kremnima da bude u funkciji muzeja?
Trušnica u Kremnima definitivno je prestala sa radom 2007.godine. Ona svakako ima svoj značaj i sve šume oko nas su od semena koje je tu proizvedeno. Pokrenute su priče o šumarstvu, a ona ima dobar geografski položaj i zaslužuje da je sačuvamo. U kom obliku i kako, treba videti šta je najbolje rešenje. Prirodno je da uz Park prirode Zlatibor, Park prirode Mokra Gora i Nacionalni park „Tara“kojima je „u krilu“ bude sačuvana jer praktično pripada svim tim šumama. Moja podrška je sa ciljem da se u nekom obliku valorizuje. Mi se tu nećemo vraćati da proizvodimo seme, ali sa malo ulaganja može biti u ovom kraju zanimljiva, da li kao muzej ili u nekoj drugoj formi, ali svakako to zaslužuje zbog duge tradicije šumarstva ovog kraja.
ČOVEK I ŠUMSKI POŽARI
U poslednjih pet godina imali smo 17 šumskih požara i oko 200 hektara je opožareno, a najveći požar bio je 2021.godine u Murtenici. Kroz naše planove i nabavke trudimo se da imamo potreban alat i mehanizaciju, specijalna vozila za gašenje šumskih požara…Mi to ne bismo mogli bez Sektora za vanredne situacije i vatrogasnih jedinica sa kojima svake godine pravimo planove. Apelujemo na stanovništvo jer je požar mnogo teško braniti i suzbiti, a lako ga je proizvesti. Po saniranju požara radimo programe koja nam usvajaju Ministarstvo šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo zaštite životne kako bismo što pre i što lakše podigli novu šumu. Za to je potrebno dugo vremena a štete su nemerljive. Od 3-5 godina je potrebno da šumu vratimo na to mesto, tako da uz negu i zaštitu to predstavlja veoma dug proces.Apelujemo da svi u ovom periodu vode računa kod krčenja površina, boravka u prirodi i praznika da ne dođe do požara. Po našim podacima preko 65 odsto požara izazvao je čovek, od 20-25 procenata je od udara groma. Tako da ljudski faktor nanosi najveću štetu-naglasio je Radosavljević.
FSC SERTIFIKAT ZA NAŠE ŠUME
FSC sertifikat za naše šume znači da se njima gazduje ekološki prikladno, društveno korisno i ekonomski održivo. FSC je globalna neprofitna organizacija koja daje standarde za promovisanje ovih šuma. To praktično znači, da je svako ko kupi drvo kod nas, siguran da ono potiče iz šuma kojima se gazduje u skladu sa zakonima i svim drugim propisima koji se odnose na ovu delatnost. Drvo ne može ni da se izveze u Evropu, ako šume nisu sertifikovane, a to traže i svi drvoprerađivači-istakao je direktor Radosavljević.
Foto: ŠG Užice
