Pravoslavni hrišćanski vernici danas obeležavaju Vaskrsenje Isusa Hrista po Julijanskom kalendaru, najveći i najstariji hrišćanski praznik, koji simbolizuje pobedu života nad smrću. Ovaj praznik danas obeležavaju i Antiohijska, Jerusalimska, Ruska, Gruzijska, Japanska i druge pravoslavne crkve.
Isus Hristos je, prema jevanđeljima i verovanju, razapet u petak, subotu je preležao u grobu, a u nedelju je vaskrsao iz mrtvih i tako pobedio smrt i svim ljudima darovao večni život.
Hrišćani veruju, da je prva osoba koja je srela vaskrslog Isusa Hrista bila Marija Magdalena, a kasnije se on ukazao i svojim učenicima.
Vaskrs se uvek proslavlja u prvoj nedelji punog meseca posle prolećne ravnodnevice. Po julijanskom kalendaru Vaskrs se najranije može pasti 4. aprila.
Vernici SPC, Vaskrs obeležavaju tri dana, a crvenim slovom u crkvenom kalendaru, su pored prvog dana, obeleženi i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak
Običaj je da vaskršnje slavlje počne odmah posle jutarnje službe, a tada se vernici pozdravljaju rečima „Hristos Vaskrse“ i „Vaistinu Vaskrse“.
Uskršnjim slavljem za vernike se završava Veliki post, a običaj je da vaskršnja jaja budu prvi mrsni zalogaji. Vaskršnja jaja se, prema običajima, farbaju u crveno kao simbol prolivene krvi Hristove.
Prvo ofarbano jaje se prema narodnim običajima smatra, „čuvarkućom“, odnosno zaštitnikom kuće i zdravlja i običaj je da se čuva do narednog Vaskrsa.
