– Ono što je potrebno da znamo jeste da rodno zasnovano nasilje i nasilje u porodici nisu privatna stvar žene koja trpi nasilje. To je pre svega društveni problem koji svoje korene vuče u običajima i obrascima ponašanja koji u našem društvu ženama dodeljuju samo određene uloge – kaže Marina Tucović, predsednica Upravnog odbora Ženskog centra Užice, i dodaje da je etika i način izveštavanja medija u prevenciji nasilja prema ženama neupitan i zato pažnju posvećuju obuci novinarki za ovu oblast izveštavanja i kroz diskusiju o lošim i dobrim primerima.
U Vrnjačkoj Banji je održan seminar „Mediji kao saveznici u prevenciji nasilja prema ženama“ u organizaciji Ženskog centra Užice, uz učešće novinarki i novinara iz Užica, Čajetine i Požege. Predavačice na seminaru bile su Jovana Gligorijević i Ana Manojlović iz grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama.
– Naslovi poput „ona se provokativno oblačila“, „on je bio ljubomoran“, „bio je dobar komšija, dobar radnik“ suštinski pokazuju nerazumevanje pojma nasilja. Uloga medija je veoma značajna. Posle institucija i organizacija koje pružaju podršku ženama, uloga medija je najznačajnija. Zato je veoma važno šta i kako mediji izveštavaju. Novinari uvek moraju da vode računa, pogotovo ako je u pitanju femicid, jer takve sadržaje gleda šira publika. U njoj je i žena koja je u tom trenutku žrtva nasilja ili upravo tada odlučuje da li odlazi od nasilnika ili ostaje u nasilnoj vezi. Ostanak u nasilnoj vezi može da ima za ishod femicid ili ozbiljna oboljenja koja se mogu završiti smrtnim ishodom. Gledaju sve to i rođaci i prijatelji koji posmatraju krug nasilja i ne reaguju… Gledaju i nasilnici koji iz loših novinskih izveštaja mogu da dobiju poruku da je sve to dozvoljeno – upozorava Marina Tucović.
Nedopustivi su zato novinski naslovi „Zločin iz ljubavi“, „Ubistvo iz strasti“, „Zločin zbog ljubomore“ koje plasira ne samo žuta štampa. Zato su obuke novinara za izveštavanje o nasilju prema ženama, posebno krajnjem ishodu rodnog nasilja, femicidu, značajne. I zato ne treba samo u periodu kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ o tome govoriti u javnosti i sećati se imena žena-žrtava…, jer je suština da kao društvo shvatimo da svaka žena ima pravo na život bez nasilja.
Na seminaru je rečeno da je najosetljiviji trenutak po život žene koja trpi nasilje trenutak kada odluči da napusti partnera. Ukoliko sud zabrani prilaz partneru nasilniku, to ne znači da je žena sigurna u stanu ili na putu od posla do kuće. Upravo su ove lokacije mesta ili trase na kojima se dešava najviše femicida ili napada na žrtvu. I zato se ova odluka mora sprovesti veoma pažljivo, uz mere predostrožnosti.
Foto: Marija Erdelji (Novinarke protiv nasilja)
Kako izgleda krug nasilja ili „krug pakla“ kome su žene koje ga trpe izložene? Šta je cilj svakog diktatora ili nasilnika?
Kontrola, bilo nad društvom ili ženom-žrtvom, i to se postiže manipulacijom. Posle prvog medenog meseca sledi period izolacije žene-žrtve od roditelja, braće, sestara, prijatelja, „upakovan“ u brigu i ljubav. Postoje razne vrste nasilja koje trpe žene i ono može biti psihičko, fizičko, ekonomsko, seksualno… Kada dođe do tenzija i prvog šamara, žena koja trpi neki vid nasilja obično biva zbunjena i oseća strah.
Preispituje sebe da li je preterala i oseća „krivicu“ prema partneru koji moli za oproštaj, a nisu retkost ni muške suze. Tada dolazi do drugog medenog meseca, jer je u pitanju porodica, deca, a često se partner nasilnik potrudio da u okviru „brige“ ženi ne dozvoli finansijsku samostalnost, jer će on da brine o njoj i deci, tako da žena postaje i ekonomski zavisna. Kada nasilnik preti samoubistvom, žena koja trpi nasilje je ugrožena od femicida, pokazuju istraživanja. Zašto? U većini slučajeva pre samoubistva muškarac je najpre likvidirao ženu koja je trpela razne vidove nasilja, pa onda sebe. A nisu retkost ni nagovori ženi da se ubije i tako reši sve probleme!? Takođe, od fizičkog nasilja koje je prethodilo femicidu, po pravilu, žena-žrtva je pretrpela čin davljenja od strane nasilnika.
Tokom trodnevnog trajanja obuke razgovarano je o osnovnim pojmovima rodno zasnovanog nasilja i o tipovima nasilja zastupljenim u Srbiji, zatim o krugu nasilja i dinamici nasilnih veza. Diskutovano je o dilemama i predrasudama koje imamo o rodno zasnovanom nasilju i seksualnom nasilju, prezentirani su zakoni iz ove oblasti. Posebna pažnja posvećena je partnerskom nasilju i femicidu kao najgorem krajnjem ishodu, prirodi fenomena, nesrazmeri moći i faktorima rizika.
Novinarima su predočene smernice kada je u pitanju rodno zasnovano nasilje, a predočeni su i podaci o upotrebi vatrenog oružja u slučajevima i kako doći do podataka. Nažalost, više ljudi strada od oružja u porodici nego u kriminalnim obračunima, rečeno je u Vrnjačkoj Banji, u kojoj je Ženski centar Užice organizovao seminar o važnoj temi koja je, nažalost, sve češće povod novinskih izveštaja.
„Novinarke protiv nasilja“
– Svaka žena ima pravo na život bez nasilja. Često za mnoge oblasti kažemo da smo osvešćeni, ali za ovu oblast izgleda da nismo. Ali u proteklih deset-petnaest godina ima pozitivnih pomaka u izveštavanju. Organizacija „Novinarke protiv nasilja“ radi odlično i unapređuje standarde izveštavanja. Na ovom seminaru novinarke Jovana Gligorijević i Ana Manojlović predočile su učesnicima smernice u izveštavanju u ovoj oblasti – podsećaju u Ženskom centru Užice.
Koliko puta ste pročitali u štampi „horor“, „brutalno“, „jezivo“, „šokantno“?
I zato medijski izveštaj ne sme da umanjuje ili ismeva nasilje i u njemu ne bi trebalo iznositi sumnju u iskrenost preživele/žrtve.
– Potrebno je oprezno birati termine i jezik kojima se opisuje nasilje, ne relativizovati ga, što znači: ne romantizovati nasilje; nasilje se ne sme predstavljati kao izraz ljubavi ili posledica ljubomore, već isključivo kao izraz potrebe za moći i kontrolom; o ovome posebno voditi računa u slučajevima izveštavanja o femicidu koji je praćen samoubistvom ubice, jer čin samoubistva nakon ubistva nije čin ljubavi, već čin ultimativnog preuzimanja kontrole i oduzimanja života, nakon čega se gubi smisao postojanja jer objekat kontrole više nije prisutan – ne predstavljati ovaj zločin kao „tragičan/nesrećan kraj ljubavne priče”.
