Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, u sredu 6. maja, slave Svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija – Đurđevdan. Ovo je jedna od najčešćih slava i praznik koji se proslavlja u spomen na jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, prenosi RTS.
Đurđevdan se obeležava na dan stradanja Svetog Đorđa. Na ikonama povodom ovog praznika Sveti Georgije je prikazan na konju kako ubija aždaju, dok na ikonama za Đurđic, drugi datum kada se praznuje, kao vojnik sa kopljem u ruci.
Ovaj svetitelj poticao je iz bogate porodice. Otac mu je stradao kao hrišćanin kada se iz rodne Kapadokije seli u Palestinu. Brzo je napredovao u vojnoj službi. U dvadesetoj godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana, progonitelja hrišćana.
Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je hrišćanin. Utamničen je, te mučen. Car je zahtevao od Georgija da se pokloni pred kipom boga Apolona da bi mu poštedeo život. Prema predanju, Georgije se približio statui i preksrstio. Statua se srušila, kao i sve ostale u hramu. To je videla i carica Aleksandra koja je uzviknula – I ja verujem u Boga koji Đorđu daje toliku snagu. Car Dioklecijan potom je izdao naređenje da se odrubi glava Georgiju i carici Aleksandri. Sveti Georgije je po verovanju pobedio i zadao smrtni udarac neznaboštvu.
Đurđevdan se praznovao i u prethrišćanskom periodu. Vezivao se za početak novog godišnjeg ciklusa, odnosno buđenje i obnovu prirode, za ljubav, radost i nove godišnje planove.
Sveti Đorđe je zaštitnik slabih, nemoćnih i ugroženih, ali i vojnika.
Hajduci su se okupljali na današnji dan, pa je tako nastala izreka – Đurđevdanak – hajdučki sastanak.
Sveti Georgije se poštuje kao zaštitnik mnogih država i gradova u Evropi. Pored Srba, slave ga Grci, Rusi, Bugari, Englezi, Francuzi, Nemci, Italijani, Romi i drugi narodi.
Posvećeni su mu mnogi manastiri, među kojima je kod nas najpoznatiji manastir Đurđevi stupovi.
Đurđevdan je u srpskom narodu praznik sa najviše običaja, koji se razlikuju od regiona do regiona. Prema verovanju, danas se susreću zima i proleće. Običaj je da se pletu venčići od lekovitih trava koji se potom bacaju u tekuću vodu. Ovaj venčić je svojevrstan simbol koji ukućanima donosi zdravlje, a polju berićet, štiti od uroka, daruje plodnost, vraća ljubav.
Takođe, seku se vrbe i kače na kuće. Deca obično dolaze uveče i skidaju ih. Onaj momak, koji ukrade venac sa devojčine kuće, veruje se da joj jednog dana može biti muž. Neudate devojke imaju posebne rituale na ovaj dan. Stavljanje venčića pod jastuk ili „gledanje u vodu“ da bi se video budući suđenik, samo su neki su od običaja vezanih za ovaj praznik.
