Predstava „Čudo u Šarganu“ premijerno je odigrana sinoć u Narodnom pozorištu Užice. 566. po redu premijerom obeleženo je godinu dana od smrti velikana srpske književnosti i Užičanina, akademika Ljubomira Simovića.
Ovo Simovićevo delo postavljeno je na užičku scenu posle 13 godina od prethodne premijere. Režiju potpisuje Branislava Stefanović koja je bila zadužena i za zvučni prostor ove postavke. Scenografiju ju je osmislila Marijana Zorzić Petrović, a kostime Višnja Žugić. Dizajner svetla je Aleksandar Rosić. U predstavi igraju Ivana Pavićević, Danica Ljubičić, Anja Arnautović, Dejan Maksimović, Goran Šmakić, Slobodan Ljubičić, Hadži Nemanja Jovanović, Vahidin Prelić, Bojana Zečević, Nikola Penezić, Dušan Radojičić, Janko Radišić i Branislav Ljubičić.
Radnja predstave smeštena je u šezdesete godine prošlog veka na periferiju Beograda u kafanu „Šargan“ koju posećuju ljudi sa društvene margine. Tako će se u ovoj, kako je naziva jedan od likova, „mišijoj rupi“ sresti ljudi raznih zanimanja, od kelnerice, demagoga, lopova do prostitutke, osobnosti sa naizgled malim željama o toplom, porodično ušuškanom, građanskom životu obojenom malograđanskim ritualima, ali i oni sa velikim, političkim ambicijama zbog kojih posrću.
Među njima, jasno će se izdvojiti jedan, Prosjak koji tumara kroz vreme i jasno vidi ono što drugi ne vide. On shvata da je čoveku dovoljno sedam džepova, osmi je višak. Iz tog viška, kako ističe, dolaze zla u svetu.
O susretu sa ovim dramskim delom Ljubomira Simovića nekoliko dana pred premijeru govorio je glumac koji igra pomenutu ulogu Hadži Nemanja Jovanović, koji je i umetnički direktor NP Užice.
– Glumcima je Simović uvek poseban izazov, i „Čudo u Šarganu“ i „Šopalovići“. Kada prvi put imaju susret sa Ljubinim tekstom, to je uvek neka toplina, milina i ljubav, ali Simović je ipak višeslojan pisac i mora da se malo zagrebe, da se ne ostane na površini – rekao je Jovanović koji igra svojevrsnu personifikaciju Božje milosti.
Rediteljka Branislava Stefanović tokom najave premijere, prilikom izložbe plakata Simovićevih komada koji su izvedeni u užičkom pozorištu, rekla je da ova predstava neće davati odgovore već postaviti pitanja.
– Naša predstava neće dati nijedan odgovor, ali će postaviti nekoliko pitanja. Jedno od tih pitanja je šta je to čudo, a drugo pitanje je šta je to čudo danas. Da li u čudo verujemo, kako ono može da nas spase – kazala je Stefanović koja je rediteljskim rešenjem završne scene ovo pitanje direktno postavila prisutnoj publici.
Publika je tokom trajanja predstave smeštena na sceni, te je potiranjem linije koja odvaja prostor scene od auditorijuma rediteljka htela još direktnije da uključi prisutne u dešavanja na sceni.
– Ukinula sam smrt, zidove i vreme. Predstava se igra na sceni. Publika je smeštena na scenu tako da je u taj prostor kafane na periferiji Beograda, gde je smešteno Simovićevo „Čudo u Šarganu“, publika došla zajedno sa glumcima – navela je Stefanović.
Glumačkoj igri doprinela je i Ženska pevačka grupa „Era“. Članice ove grupe koje su nastupile u predstavi su Ivana Cvetković, Ljubinka Milićević, Ljubica Pećinar, Slađana Đokić, Snežana Ćirović, Mirjana Kojadinović, Marina Šaponjić, Snežana Tomić, Dušanka Knežević i Ljiljana Bosiljčić.
Naredna igranja „Čuda u Šarganu“ prema mesečnom repertoaru zakazana su za sredu i petak, 27. i 29. maj.
