Pocetna Društvo Sada je ključno jačanje imuniteta

Sada je ključno jačanje imuniteta

7249
0
Podelite

-Kako virusi imaju osobinu da mutiraju zahvaljujući transmisiji preko drugih organizama u prirodi, može se očekivati da čak i oni koji nisu prirodni opstanu u narednom periodu i održe se novim mutacijama, otežavajući vakcinaciju-navodi dr med.sci Gordana Kovačević, internista-alergolog i klinički imunolog Opšte bolnice Užice

 Imunski sistem ima za cilj da zaštiti organizam od spoljašnjih štetnih uticaja, bilo da se radi o mikroorganizmima, hemijskim ili fizičkim uticajima.On može biti  urođen  i stečen.Stečeni imunitet može biti pasivan i aktivan. Vakcinacija podrazumeva podsticanje aktivnog imunskog odgovora na konkretan virus. Kako virusi imaju osobinu da mutiraju zahvaljujući transmisiji preko drugih organizama u prirodi, može se očekivati da čak i oni koji nisu prirodni opstanu u narednom periodu i održe se novim mutacijama, otežavajući vakcinaciju.

Zato je nespecifični imunski sistem bitnije jačati, jer ne znamo sa kakvim virusima i drugim rušiocima imunskog sistema se kroz život možemo sresti.

Vrlo je važno, ne premarati se, imati dovoljno sna, jesti voće i povrće, unositi Ce, De vitamine i  cink  kako bi  doprineli nespecifičnom jačanju imunskog sistema.

Homeostaza je unutrašnja ravnoteža koja održava organizam u zdravom stanju-ističe za “Vesti” dr Kovačević.

Šta biste još izdvojili u trenutno aktuelnoj situaciji?

U trenutno aktuelnoj situaciji sa koronavirusom svaki čovek mora da bude odgovoran. Ako si bolestan ne idi kod drugog, ako imaš respiratorne simptome nemoj ići u društvo, na posao….Važno je uputiti i apel poslodavcima da kada su respiratorne infekcije u pitanju, ako zaposleni ima izveštaj lekara to zaista treba shvatiti ozbiljno i ispoštovati  mere koje štite sve nas. Bolesni nikako ne smeju u kolektiv a pored toga stalno treba imati u vidu da osim korone i druge infekcije se lako šire. Sa zaraženom osobom u zatvorenom prostoru ako provedete 15 minuta postoji rizik, na primer, preko površina koje dodirujete da obolite iako imate jak  imunski sistem.

Jačanje  imuniteta je izuzetno važno jer predstavlja  sposobnost organizma da se odbrani od štetnih faktora spoljašnje sredine odnosno neposrednog okruženja. U prvih šest meseci dete je zaštićeno samo onim što je dobilo od majke, ali i tokom dojenja.Zato je dojenje važnije od “kula, gradova, skupih automobila…” Imunski sistem se dojenjem popravlja za čitav život.A kasnije dolazi do razvoja imunskog odgovora koji štiti od bakterija, virusa i nekih nespecifičnih faktora.

Kako virus “ulazi” u ćelije?

Virus iskoristi receptore da bi ušao u ćeliju, ali treba imati u vidu da svi ljudi nemaju iste receptore. Sa starenjem se ti receptori menjaju i zato su starije osobe podložnije prodoru virusa. Razlika u receptoru za koji se virus veže u startu povećava ili smanjuje rizik da čovek više ili manje oboli. S druge strane većina komplikovanih bolesti se prvi put ispolji u kontaktu sa nekim virusom jer se zna da virusi menjaju imunske odgovore.

Stanje imunskog sistema može da doprinese tzv. “citokinskoj oluji” ili da je nema. Pokazalo se u ovoj situaciji ljudi koji su imali autoimunske bolesti, da su bolje prošli.

Šta nas štiti?

Zdrav život, način ishrane, izbegavanje aditiva hrane…Najveća mehanička zaštita koja se uslovno može nazvati organom imunskog sistema je koža i sluznica. Važno je da koža bude očuvana i cela jer je to mesto kuda ulaze infekcije. I jedno i drugo može da se ošteti mehanički, hemijski i uticajem virusa i bakterija.

Kako da ojačamo imunski sistem?

Treba raditi na nespicifičnom popravljanju imunskog sistema, jer je specifični da se zaštitimo od konkretnog virusa. Primera radi, od virisa gripa se štitimo vakcinom i razvijamo antitela tako što organizam aktivno učestvuje u odbrani i to je tzv. stečeni aktivni imunitet. Pasivni bi bio dobijanje gotovih antitela koja bi se suočila sa tim ili nekim drugim virusom i zaštitila nas. Zato je bolje razvijati nespecifični imunski sistem jer virusa ima bezbroj i ne znamo da li će to biti virus gripa, korone ili neki drugi. Važno je da naš sistem bude maksimalno dobro pripremljen da se brani od infekcija.

Sve osobe koje imaju slab imunitet imaju i teže kliničke slike. Desilo se da tokom dijagnostike na koronavirus otkriju se i bolesti za koje ljudi nisu ni znali.

Imunski sistem je vrlo komplikovana mreža  citokina, adhezivnih molekula. U tom lancu i najmanji ,,kvar” nekada može da dovede do velikih i štetnih posledica. U imunologiji postoji Juingova teorija mreže koja na mikromolekularnom nivou pojašnjava da je ,,svaki čovek deo celog svemira”zato se treba odgovorno ponašati prema sebi, drugima i okruženju.

Za decu je važno da što pre uđu u kolektiv radi ranog sticanja imuniteta. Izlaganje kontaktima u najranijem detinjstvu doprinosi i ranom kontaktu sa virusima, što ih štiti od kasnih bolesti.

Kako da postignemo dobru odbranu organizma?

Dovoljno sna, odmora, boravak u prirodi…. Imunski sistem urušava aerozagađenje i neprestano korišćenje elektronskih medija koji nas pasivno vezuju,  tako da naše telo nije aktivno, krv sporije cirkuliše, a u prirodu uopšte ne idemo.

Tokom zime aerozagađivači o kojima često govorimo ne samo da mehanički oštećuju sluznicu i podspešuju ulazak virusa koji i menjaju naš imunski odgovor. Primera radi, analizirajući krv ljudi koji su udisali benzin možemo naći tzv. citokine odnosno medijatore zapaljenja koji su direktan dokaz da i neposredno udisanje čestica kojih najviše ima od 2,5 mikrona koji su kod nas zimi povišeni, dovodi do zapaljenjske reakcije koja onda pokreće imunski odgovor. Onda naše “naivne” limfocite usmerava ka tome da li će neko dobiti bronhitis, bolest srca, moždanu trombozu….I kod korone dolazi do oštećenja krvnog suda i stvaranja tromba, kao i kod drugih virusa.

Šta još treba činiti?

Teorijski možemo da napravimo vakcine, ali virus ima osobinu da mutira. Ove godine imamo određeni virus gripa i napravimo ciljano vakcinu da bismo se zaštitili protiv tog tipa. Virus u tom periodu od godinu dana napravi mutaciju u tom segmentu za koji smo rešili da napravimo vakcinu. Mi stvaramo antitela protiv onog virusa koji je bio prošle godine, a ne protiv ovog koji je sada mutacijom izmenjen.Vakcine su veoma važne jer su nas one u proteklom periodu spasile od virusnih infekcija,  važno je da se vakcinišu oni koji imaju hronične bolesti, ili se izlažu riziku zbog kontakta sa ljudima. Mi se moramo i svojim ličnim angažovanjem zaštiti od previše kontakata.

Šta svako od nas treba da uradi?

Prvo organizovati svoj život da bude pod što manjim stresom. Stres nije apstraktni pojam već skup simptoma koji oštećuju imunski sistem. Život treba organizovati tako da pored rada, imate vremena za odmor i šetnju. Okružiti se pozitivnim ljudima, pozitivno razmišljati i usloviti da vaše pozitivno ponašanje rezultira pozitivnim odgovorom.

Na čemu posebno insistirate ?

Boravak u prirodi, svakoga dana ako je moguće bar 20 minuta šetati šumom. Kada možemo da sednemo u kafić, možemo onda isto i da šetamo. Što se tiče hrane izbaciti aditive jer menjaju imuni odgovor. Od suplemenata može se koristiti Ce vitamin u dozi od minimum 500 miligrama, a 1000 mg u vreme epidemija virusa. Vrlo je bitno da De vitamin bude visok zato što je dokazano da njegov deficit dovodi ne samo do loše strukture kostiju već i do taloženja kalcijuma na pogrešnim mestima.

Nivo De vitamina povećavamo sunčanjem, ali ne da izgorimo na suncu nego da se od ranog proleća postepeno izlažemo 5-10 minuta, a kasnije i duže. Potrebno je uzimati i cink jer nije samo za nespecifično jačanje imuniteta nego i za kontrolu astme i drugih respiratornih bolesti.

Šta biste poručili?

Čovekova priroda je da se kreće i da radi a ne da provede veći deo dana sedeći. U našem organizmu se svakodnevno stvaraju maligne ćelije ali naš imunski sistem ih prepoznaje i uništava ukoliko nismo imunodeficijentni.

Ne treba se igrati sa ,,prirodom”, jer u situaciji kada dosta toga ne znamo,svako od nas mora da se potrudi da zaštiti sebe i svoju porodicu. Svaki pokušaj da se proizvodi zdrava hrana, treba podstaći.

U periodu van grejne sezone moramo učiniti sve da se smanji aerozagađenje u grejnoj sezoni. Mi imamo  milion puta više razloga da zimi nosimo maske na otvorenom, nego sada jer je aerozagađenje godinama višestruko povećano.

I molim Vas, nemojte seći drveće besomučno po gradovima. Human grad nije betonski grad.Po svim velikim svetskim gradovima imate parkove i zelenilo na svakom koraku.

I ne smemo zaboraviti latinsku izreku,,Lekar leči, priroda ozdravljuje”.

Zato podsećam da o zdravlju se brine od rođenja. Zdravlje nije samo odsustvo bolesti već fizičko, psihičko i socijalno blagostanje-zaključila je dr Kovačević.