U užičkoj Gradskoj galerije u sredu, 14. oktobra, otvorena je izložba radova Aleksandra Deroka (1894-1988), arhitekte, naučnika, umetnika, pedagoga, od 1955. godine člana Srpske akademije nauka i umetnosti. Izložbu čini oko pedesetak radova, crteža i slika koji su deo iz Umetničke zbirke SANU. Izložba je otvorena do petka, 6. novembra, radnim danima od 10 do 18 časova i zainteresovani je mogu pogledati uz primenu svih preporučenih mera zaštite od širenja virusa korona
Autor izložbe, Jelena Mežinski Milovanović, napisala je u katalogu koji prati izložbu, da je „posle četiri decenije, tokom leta 2020., po prvi put u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, Galerija SANU predstavila javnosti radove akademika Aleksandra Deroka iz Umetničke zbirke SANU. Izbor iz ove celine, od pedesetak crteža i slika prikazuje se sada publici u Užicu. Srpska akademija nauka i umetnosti tako nastavlja saradnju sa Gradskom galerijom Užice i dalje upoznajući javnost sa opusom likovnih umetnika akademika i njihovim legatima iz svog umetničkog fonda.“
Po rečima Jelene Mežinski Milovanović, Deroko, rođeni Beograđanin iz ugledne intelektualne porodice italijanskog porekla, bio je „intelektualac renesansnog, širokog polja interesovanja, stvaralac neiscrpne radne energije, ratnik, sportista, znamenita ličnost Beograda svog vremena, veliki šarmer“. Školovao se u Beogradu, Rimu, Pragu, Brnu, Parizu, a boravio je na brojnim studijskim putovanjima u nekoliko evropskih zemalja kao i u SAD-u. Bio je dobrovoljac u Prvom svetskom ratu, učestvovao u mnogim bitkama, kao pilot se borio na Solunskom ftontu, zarobljenik u Drugom svetskom ratu.
Aleksandar Deroko bio je veoma aktivan u Odeljenju likovne i muzičke umetnosti i zajedno sa umetnicima akademicima učestvovao je u osnivanju Galerije SANU kao i o profilisanju Umetničke zbirke SANU. Dobitnik je brojnih priznanja, medalja i plaketa.
„U vreme kada su i drugi slikari članovi SANU svoje radove poklanjali Akademijinoj kolekcijio, Aleksandar Deroko je predlog da svoje slike i crteže pokloni SANU izneo svom prijatelju predsedniku SANU akademiku Pavlu Saviću, što je rezultiralo Savićevom inicijativom da Galerija SANU organizuje izložbu radova Aleksandra Deroka 1980. godine u Galeriji kulturnog centra, piše Jelena Mežinski Milovanović. Pošto je Deroko bio zadovoljan ovom izložbom, četiri godine kasnije poklanja Umetničkoj zbirci SANU 129 svojih dela, 19 slika i 110 crteža, skica i studija. Još 11 Derokovih crteža Akademijinoj Zbirci poklanja njegov kolega i saradnik, arhitekta Slobodan Nenadović, devet godina posle smrti umetnika, tako da sada SANU čuva ukupno 140 Derokovih dela.
„Sa brojnih putovanja po terenu Deroko je donosio obilje skica i studija autentične arhitektonske plastike. Njihova precizna, tehnička linija i doslovno beleženje realnog izgleda povezuje ih u zasebnu celinu. Kvantitativno zastupljenija celina Derokovih radova u Umetničkoj zbirci su njegovi autoportreti, uglavnom iz poznije faze, dopunjeni nizom dvojnih portreta na kojima umetnik predstavlja sebe sa suprugom. Posebnu celinu čine njegovi apstraktni radovi, piše Jelena Mežinski Milovanović.
